СРПСКУ СВЕТИЊУ ХОЋЕ ДА ОКУЈУ У КАВЕЗ: Скандалозан предлог албанских "интелектуалаца" за цркву Христа Спаса у Приштини

УОЧИ Васкрса косметски Албанци покренули су нову кампању против приштинског Храма Христа Спаса, која заправо траје у континуитету још од доласка Кфора на Косово и Метохију. Цркву су од тада покушавали да одузму и да је сруше, палили су је, користили као јавни тоалет, скрнавили графитима, снимали у њој скаредне спотове, забрањивали богослужења...

Фото: Танјуг

Оваквом класичном примитивизму супротставила се чак и "међународна заједница" - западни покровитељи албанског протектората на КиМ, па је дивљаштво подигнуто на виши ниво: сада приштински "уметници и инетелектуалци" предлажу да се ова српска светиња "ухапси" стављањем иза решетака. Аутори идеје, младе архитекте Ероне Сила и Лорик Буцоли уз подршку професора, промовисали су затварања Цркве Христа Спаса у кавез.

- У срцу Приштине, у оквиру универзитетског кампуса где је знање требало да тече слободно, уклесана је рана. Не црква, не богомоља, већ споменик тихом насиљу. Саграђена је на силу, руком окупатора, на земљи која је није дочекала, на месту које то никада није тражило. Годинама је стајао ту као шака притиснута о наше колективно памћење, као терет на раменима оних који су свакодневно пролазили - образложили су аутори пројекат и своје намере.

mreza X

Наденули су му тенденциозан назив "Музеј изгубљених гласова", који већ носи низ музејских установа у Европи посвећених Холокаусту над Јеврејима. Паралела је очигледна: српски храм у кавезу треба да буде музеј "геноцида" који су "окупатори", Срби, починили над Албанцима.

Тродименионални приказ ухапшене српске цркве направили су формално образовани људи, оспособљени да користе модерне програме за пројектовање, али то је само технолошки напредак у односу на дивљаке који су ножевима копали очи светитеља на фрескама српских манастирa.

- Овакво понашање показује наследну патологију и континуитет процеса од 1690. када су Османлије довеле припаднике примитивних арбанашких племена на КиМ. До данас се њихова свест и понашање суштински нису променили, они и даље размишљају на нивоу фисова који су дивљачким насиљем, поарбанашавањем и уништавањем српских цркава у османско доба "решавали" српско питање. Константа понашања је очигледна - каже Борисав Челиковић, уредник едиције "Корени" у "Службеном гласнику".

vikipedija

Изградња Цркве Христа Спаса почела је 1992. на комадићу земљишту Приштинског универзитета које су тадашње градске власти дале, мада је правилније рећи вратиле, СПЦ. Наиме, велики део универзитетског кампуса саграђен је на црквеном земљишту које су после Другог светског рата конфисковале комунистичке власти. Радови су заустављени 1998. због ескалације албанског тероризма. После НАТО агресије и доласка Кфора и Унмика, храм је више пута миниран, али експлозив није нанео критичну штету. Након неуспеха диверзаната штафету 2003. преузимају "интелектуалци" који позивају на рушење цркве. Албанске власти у Приштини тврде да је храм бесправно изграђен на универзитетском земљишту, а СПЦ то демантује документима која доказују њено власништво над много објеката у Приштини, међу којима су Скупштина, смештајне зграде и библиотека Универзитета. Затим је Министарство културе тзв. Косова покушало да преко изасланика из ЕУ узурпира црквено земљиште, али СПЦ је документима осујетила и тај напад.

Паљен и претваран у ђубриште

ХРАМ Христа Спаса је 2015. и 2016. паљен и претворен у јавни тоалет и ђубриште. Представници Епархије рашко-призренске су 10. јуна 2021. очистили цркву након чега је епископ Теодосије у њој одржао прву литургију после 1998. На то је одмах реаговао Хајрула Чеку, тадашњи министар културе тзв. Косова саопштењем да је литургија "незаконита". Следећег јутра на улазу цркве освануо је графит "Исус мрзи Србе", а Унија студената Универзитета у Приштини одржала је протест називајући храм "спомеником који су подигли ратни злочинци и окупатори". Исти речник преузели су сада носиоци идеје о окивању српског храма.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације