МИЛОШЕВАЦ, СИГУРНА ЛУКА И ТОПЛА РУКА ЗА ОСТАВЉЕНЕ: У селу код Велике Плане, које је уточиште за нежељену, напуштену и занемарену децу

СТИЖУ одасвуд, данас их је 196. Болни су растанци са нашим хранитељима - кажу углас. Однеговано њих око 6.000.

ЗАГРЉАЈИ Село расте на темељима љубави, Фото И. Маринковић

НЕ замерите ми, молим вас, што плачем. Не плачем ја што ми се плаче. Сузе ми саме крену кад се сетим растанка са мојом децом. Да, мојом децом. Нисам их родила, а јесам од оволичко их подизала. Дошли мали, голуждрави... Сад, кад су им крила ојачала, одлетели за својом срећом. Моји синови.

Гордана Антонијевић, хранитељица, тако је у будућност испратила двојицу својих "синова". Стасалих момака. Нечију децу, остављену и заборављену, давно је примила у своју породицу. Даровала им љубав коју нису имали. Топлину дома. Подизала их од првих несигурних корака, до пунолетства. Пратила у школу. Делила с њима све оно што носи детињство и рана младост. Наслушала се њихових школских брига и начитала њихових књига. Препричавала им лекције. Поделила с њима приче о првим љубавима. Само... Само с њима није поделила успомене о родитељима. Те успомене нису ни имали.

Више од четврт века је хранитељица. Она то "хранитељица", не воли. Она је, каже, мајка. А деца која су се у њеном наручју усправљала и стасавала, њене су кћери и синови.

- Породична традиција - каже Гордана. 

- Мајка, моја, много је туђе деце однеговала и, обавезала ме да ту традицију не прекидам.

И нисам. Ево, и данас имам двоје нових.

Милошевац, село немерљиве љубави. Племенитости и доброте. Надомак Велике Плане, великим људским срцем заплавили јорговани. Мирише пролеће са Велике Мораве.

Двориште Центра за породични смештај и усвајање. Сијају лица деце. Све пуца од њиховог смеха. Радују се Васкрсу. Сликају васкршња јаја, малени сликари. Све што је у њиховој машти зачас оживи у бојама, чипкама... Чаробно оживи.

Ово су деца избачена из родитељских гнезда. У Милошевцу свијају нова. Многи несвесни да су били нежељени. У Милошевцу их милују. Хране. Бране. Припремају за будућност. Кад им крила порасту да одлете и пошаљу писмо.

- Растанци са хранитељима су болни - кажу нам у Милошевцу. 

- Тешко је и једнима и другима. Деци која одлазе и породицама које их испраћају.

Foto: Фото И. Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

И, да којим случајем не знамо одакле су их довели, голуждраве, надомак Мораве, никада не бисмо ни наслутили какав је пут ових малених, раздраганих бића. Колико деце, толико и њихових судбина. Свака је за њих читав један роман. Али, о томе се не прича.

- Одакле нам долазе деца? Стижу одасвуд - прича Милица Лукић Момировић, која је више од деценије директор Центра. 

- У породицама хранитеља је, данас, сто деведесет шесторо деце. Велики је изазов за Центар наша мисија, али и задовољство. Најлепше је кад оду, а заправо враћају се у незабораву за време проведено у Милошевцу. Кад нам јаве о својим животним успесима. Писма нам стижу са свих страна, једно из Канаде је редовно. Та, некад наша девојчица, сада је постала и бака.

Милица Лукић Момировић има осмех детета. Топлину док говори. Чини се да је почела да личи на ову децу. Прихвата њихову игру. С њима се радује док они пружају руке према сунцу.

- Мама, где си ми? Не видим те...

- Ево, душо, ево ме...

Ово је једна велика породица. Чини се да нигде, на свету, нема овакве љубави. Сви су од загрљаја.

Славица Петровић и "њена" Анђела се не раздвајају. И Мира Петровић каже да су деца којима је хранитељица - њена деца.

- Ја за њих живим - говори.

- Одгајила сам, најпре, двоје. Сада су одрасли људи. Имам од њих и унуке.

Свака прича искри немерљивом срећом. Е, кад би сви ми тако, као ове мајке волели. Туђу, као своју децу.

- Двадесет две године сам хранитељица - слушамо Душицу Јелић. 

- Осморо сам подигла. Најстарији ми је из Лазаревца. Сада свој човек. Запослио се у војној фабрици.

Нижу се приче. Теку успомене. Милошевац је сигурна лука и топла рука за малене, остављене. Доброта која траје. И, која не престаје.

Препоручујемо

Панорама

0 0

ТИШИНА ВЕЛИКОГ ПЕТКА: Дан када је свет застао

16. 04. 2025. у 12:56

Друштво

0 2

МИР И ДИЈАЛОГ ЈЕДИНИ СУ ПУТ КА ДОБРУ СВИХ: Васкршња посланица патријарха Порфирија и свих архијереја СПЦ

19. 04. 2025. у 07:00

Друштво

0 0

НАЈВАЖНИЈИ ОБИЧАЈИ ЗА ВАСКРС: Ево шта треба да урадите за добробит целе породице

14. 04. 2025. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације