КАРПАТСКЕ СТАЗЕ СТАРИНЕ НОВАКА: Путовање од Београда до Ердељског Београда хајдучким путем Трансалпина
20. 08. 2025. у 07:00
КО намерава да из Београда, престонице Србије, стигне до средњовековног Ердељског Београда, данашње Алба Јулије у Трансилванији, мора да прође Ђавољим путем, планинском стазом на којој је изграђена модерна саобраћајница Трансалпина, преко масива Паранг у Карпатима. Ова око 150 километара дуга рута, најкраћи је пут која спаја Влашку и Трансилванију, чије је мађарско име Ердељ.
Повезане вести
РАТНИЦИ СТАРИНЕ НОВАКА ПАЛИ У ЗАБОРАВ: Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу
БРОЈНИ трагови карпатских Срба прате пут од српско-румунске границе, крај остатака манастира Водице код Оршаве, задужбине хиландарца Никодима Освећеног, када се путовање настави кроз јужне обронке Карпата у Олтенији (Малој Влашкој) клисуром реке Черне. Из ње се излази код Баја де Араме у којој је некадашњи хиландарски метох, Манастир светих Архангела, којим почиње нови низ српских белега низ саобраћајницу ка средњовековном граду Трг на Живи, данашњи Таргу Жију, одакле води најкраћа веза између историјских кнежевина Влашке и Трансилваније (на мађарском - Ердеља) преко суровог масива Паранга до Ердељског Београда, данашње Алба Јулије.
05. 09. 2025. у 13:00
Најновије из рубрике
У СРПСКИМ СВЕТИЊАМА У ДАЛМАЦИЈИ ВЕКОВИ ГОВОРЕ: Серијал "Монашки кувар" са монаштвом и нашим народом у Крупи, Крки, Светој Лазарици...
СРБИ у Далмацији, наш верни народ, опстаје овде вековима. Сабира се у својим светињама. Српски народ који је прошао кроз многа искушења, страхоте и голготе, наставља овде живот с вером у опстанак на својим огњиштима, а монаштво манастира Српске православне цркве (СПЦ) ту је да им ране зацели и наду подржи.
05. 11. 2025. у 09:48
ОТКРИО ВИНЧУ, СПАСАВАО БЛАГО НАРОДНОГ МУЗЕЈА: Заоставштина академика Милоја Васића, оца модерне српске археологије, сија дуже од века
МИЛОЈЕ Васић, академик, полихистор, отац модерне српске археологије који је открио винчанску цивилизацију преминуо је пре 69 година. Био је 4. октобар 1956. Његово дело, до дана данашњег, није изгубило актуелност из међуратног периода када је објавио резултате својих истраживања и изазвао тектонски поремећај у светској науци, али и политици.
05. 11. 2025. у 07:00
БЕОГРАД, СВЕТИОНИК ЕНЕРГИЈЕ И ВЕДРИНЕ: Српска престоница на листи препорука једног од најпознатијих светских туристичких водича
КАДА падне ноћ, мало који европски град може да парира Београду, написали су експерти "Лонли планета", једног од најпознатијих светскихтуристичких водича, уврстивши српску престоницу међу најбоље европскедестинације које треба посетити током 2026. године.
31. 10. 2025. у 10:03
ТРИ ЖИВОТА СПОМЕНИКА СРЕМСКИМ ЈУНАЦИМА ВЕЛИКОГ РАТА: Камени орао у Батајници крије нестварну сагу о борби против заборава
КАМЕНИ орао испред Соколског дома у Батајници је споменик изгинулим српским добровољцима из овог дела Срема у Великом рату, али и сведочанство да сећање није безопасно и да увек има људи који су спремни да ризикују много да би га очували. Један од њих је Милутин Обрадовић, једини који је, недавно 13. октобра положио цвеће пред меморијалом.
30. 10. 2025. у 14:21
ТВРЂАВА ВЕРЕ И У СВЕТИЊИ СВЕТОГ ПАВЛА: На Светој Гори постојала је још једна Српска царска лавра
ХОДАЈУЋИ уском стазом по литици западне обале Свете Горе ка њеном најкршевитијем и највишем делу стиже се у дубоко гротло увале између врха Атон и њему супротстављеног и нешто нижег Антиатона. Пред очима путника који стигне у зору указује се драматичан призор сунчевих зрака који пробијају љубичасте облаке и осветљавају манастир Светог Павла у ждрелу клисуре између два планинска врха.
28. 10. 2025. у 17:26
Коментари (0)