ЧУВАР СПОМЕНА НА КАРПАТСКЕ СРБЕ: Манастир Половраги код Новака у Румунији, тврђава вере војводе Константина Бранковића (ФОТО)

КАРПАТСКИ Манастир Половраги подигнут на средњовековној "атонској трансверзали" која је повезивала православце од Свете горе до Русије, чува јединствену фреску завршену 1712. - географску карту Атоса на којој су прецизно приказани сви светогорски манастири.

Фото: Б.Субашић

Леви и десни "лист" те карте раздваја живопис Успења Богородице под којим је ћирилични натпис на српском: "У свом првом рођењу сачувала си девичанство, у свом обожаваном заручнику ниси напустила свет, Мајко Божја, ти си се преселила у живот, будући да си мајка живота, и својим молитвама избављаш од смрти душе наше".

Фото: Б.Субашић

Ћирилични натписи Манастира Половраги код Новака, села названог по српским хајдуцима Старине Новака, показују да је светиња остала православна у смутним временима, налик данашњим, после великог Синода у Ђулафехервару (Алба Јулији) 1700. када је влашка митрополија напустила православље прихватајући унију са Римокатоличком црквом.

О преосталим православцима, Србима и Власима, у вазалној османској кнежевини Влашкој наставила је да брине само Српска црква под заштитом војводе Костантина Бранковеануа, како се у прекодунавским земљама егзила изговарало презиме светородне лозе српских деспота Бранковића. Он је био последњи велики ктитор Манастира Половраги, чије време утемељења није прецизно утврђено, а званичне процене варирају од средине 14. до почетка 16. века.

Фото: Б.Субашић

До њега се стиже уским кривудавим путем из Новака под масивом Паранга, који раздваја Влашку и Трансилванију. Када српски путник стигне до платоа са белом манастирском тврђавом на ждрелу клисуре Олтенице остаје затечен крајоликом који изгледа идентично улазу у Овчарско-кабларску клисуру где су скривени манстирчићи Српске Свете горе, или оном делу Горњачке Клисуре у којој су смештени комплекси манастира Благовештења и Горњака. Прво лице које путника дочекује у храму је оно са фреске преподобног Зосима Синаита, испосника који је тиховао у Клисури Туманске реке и на чијем је гробу саграђен познати манастир.

Фото: Б.Субашић

Усамљени Манастир Половраги заштићен високим зидинама и јединим улазом кроз масивне двери куле-звоника, подсећа на светиње Атоса које су насликане на прочељу цркве. Није овај живопис био само визуелно упутство за поклонике који су овуда ишли ка Светој гори, већ и тајна порука коју је посвећенима оставио војвода Константин Бранковић, вазални владар Влашке.Овом фреском он је поклонику поручивао да је дошао у светињу на транасверзали коју је у мислима и молитвама нацртао просветитељ Никодим, звани "подунавски Свети Сава", у доба кнеза Лазара.

- Моравска Србија је била за време кнеза Лазара уточиште монаха и црквених људи уопште који су се склањали од Турака. Лазарев углед је нарочито порастао откако су његовим настојањем измирене Српска црква и Цариградска црква. На том послу кнеза су помагали инок Исаија и Никодим Грчић, с којим је првих година 15. века започела српска писменост и књижевност у Средњем Подунављу - записао је академик историчар Ђорђе Сп. Радојичић.

Фото: Б.Субашић

Хиландарски игуман Никодим, монах, полиглота, полихистор и дипломата, напустио је Атос и у 14. веку уз помоћ влашког војводе Раду Негруа и кнеза Лазара почео да у младој држави створеној у 13. веку шири просвету. Први манастир и преписивачки центар, Манастир Водица, подигао је уз ктиторство војводе Радуа и кнеза Лазара тик уз Дунав, крај данашње Орашаве. Затим је почео да ниже задужбине по обронцима Јужних Карпата према Трансилванији: Тополницу, Мотру, Прислоп и најважнију Тисману, по којој је и сам назван Никодим Тисмански.

Фото: Б.Субашић

Захаваљујући Никодиму до 17. века српскословенски је био и језик црквеног богослужења и дворова у Влашкој и Молдавији, јер је био међународно признат и којим се могло директно комуницирати са османским двором. Тај просветитељско-лингвистички подухват био је темељ великог плана светогорских монаха: стварања коридора панправославног јединства кроз низ манастира који би говорили истим језиком, од Свете горе до Сибира. Британски историчар Грејем Спик је ову цивилизацијску артерију назвао "Атонски Комонвелт" и она је заиста створена и функционисала је вековима од Атоса до Русије, јер су и после Никодимове смрти његови ученици наставили подухват повезивања православаца.

Фото: Б.Субашић

То је, укратко, скривена порука "географске фреске" војводе Константина Бранковића, који је око 1700. сувим златом откупио Манастир Половраги да би га спасао од унијаћења.

Та светиња чије беле зидине билстају наспрам бујног зеленила и плавог неба била је и остала тврђава православља, али и чувар спомена на карпатске Србе. Од 18. века развија се идеја западних сила да створе државу која би била брана између Русије и балканских Словена, у којој би Срби са простора Молдавије, Трансилаваније и Влашке требало да буду асимиловани и заборављени.

У скласу с том политиком Унгаровлашка митрополија је од 17. века после три столећа забранила српски језик у богослужењу и администрацији, а румунске ћирилице се одрекла у другој половини 19. века, као и световна администрација. Тада је, уз подршку Цариградске патријаршије из Фанара, црква нове румунске нације раскинула канонско јединство са Београдском митрополијом, а појавила се словеномрзачка идеологија.

Фото: Б.Субашић

Манастир Половраги од тада до данас одолева нецивилизованом историјском ревизионизму и можда баш због тога привлачи огромне масе поклоника. Задивљујући је призор недељом када стотине паркираних аутомобила покрију претпоље светиње које тада личи на прави средњовековни трг са бројним киосцима на којима се продаје све што се продати може.

Највећа гужва тада не влада у првом манастирском дворишту где ходочасници само долазе да се кратко поклоне у Цркви Успења Богородице са фреском-картом Свете горе. Њихов циљ је друго двориште, одвојено зидом, где свештенство на отвореном одржава литургију за огроман број верника међу којима многи у заносу клече молећи се за здравље.

Фото: Б.Субашић

Јер, ту је црква Светог Николе, коју неуки модерни румунски аутори називају њеним овдашњим народним именом српског порекла - Болница. Они не разумеју да је то био храм при данас непостојећем манастирском лечилишту изграђеном по угледу на оно које је Свети Сава направио у Хиландару. О томе сведочи управо онај зид који дели манастирско двориште, по правилима медицинског типика Хиландара. Сава је забранио да монаси који брину о болеснима буду у додиру са осталим калуђерима и верницима, ни на богослужењима, ни у трпезарији, да се евентуалне заразе не би прошириле.

Фото: Б.Субашић

Али не може се замерити модерним румунским ауторима што ове чињенице не знају после дуге међуратне профашистичке и послератне комунистичке диктатуре, које се у подухвату ревидирања историје нису разликовале. Они не знају за причу о Никодиму и његовој панправославној манастирској магистрали, о којој пише учени Енглез Спик. Срамота је што се српска наука не бави ни овим феноменом, ни чувањем сећања на Србе у Молдавији, Влашкој и Трансилванији, ни њиховом улогом у обнови Србије.

Стално "покривање" ћирилице

ЗЛОНАМЕРНИ подухват брисања историје Срба у данашњој Румунији до данас није заустављен. То показује прекривање старих фресака са српско-ћириличним написима новим живописима са латиничним писменима, чак и у Манастиру Тисмана, задужбини Србина Светог Никодима, који је практично утемељивач данашње Румунске православне цркве. Безобзирно се пребојавају и ликови старих српских и влашких ктитора, да би се уклонило чак и сећање на некадашњу блискост.

Фото: Б.Субашић

Препоручујемо

Репортаже

0 10

РУЈЕВАЦ НА БАНИЈИ ОЖИВИ У ДАНИМА ОКО СЕОСКЕ СЛАВЕ: На сабор за Преображење дођемо да угрејемо срца (ФОТО)

21. 08. 2025. у 07:08

Репортаже

0 10

РУЈЕВАЦ НА БАНИЈИ ОЖИВИ У ДАНИМА ОКО СЕОСКЕ СЛАВЕ: На сабор за Преображење дођемо да угрејемо срца (ФОТО)

21. 08. 2025. у 07:08

Репортаже

0 1

САБОРИШТЕ УМЕТНИКА И СВЕТАЦА: Јединствен Врт части на Повлену богатији за монументалну скулптуру библијског Ноја

20. 08. 2025. у 10:33

Репортаже

0 8

АЛЕКСАНДРИНА ПОРОДИЦА ЈЕ ЈЕДИНА ПРЕОСТАЛА СРПСКА ПОРОДИЦА У ВИЛАЊУ: Од 1700. године у овом месту праве вино

12. 08. 2025. у 17:33 >> 17:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације