ТРАГОМ НЕМАЧКИХ ВИНОГРАДАРА: Књига „Гудурица коју волимо“, аутора Петра Локаса, оживљава сећања на последњих 80 година живота села
ЗА вршачко село Гудурица, које се сматра највиноградарскијим селом у Србији, јер га окружује више од хиљаду хектара плантажа винове лозе, кажу да има два живота - пре и после Другог светског рата. Кажу и да би оба та сегмента могла да стану у једну винску чашу, јер је то нит која дуже од три века повезује тамошњу прошлост и садашњост.
Фото: Приватна архива
Историју Гудурице прво су исписивали Немци, који су се подно Вршачких планина доселили давне 1717. и већ тада почели да развијају привредну грану по којој је то село и данас познато - виноградарство. Након 1945, када су они протерани из својих домова, ту су се доселиле породице из целе бивше Југославије, чиме је почела нова ера сеоског живота, која се у свему ослањала на традицију наслеђену од протераних Шваба.
Немци су за собом оставили преко 450 испражњених кућа, покретну имовину, стоку, винограде у роду, оранице, ливаде, шуме. Ватру у тим напуштеним огњиштима први су, у јесен 1945, заложили досељеници из Словеније - укупно 165 породица са 780 чланова. Потом су, у значајно мањем броју, организовано дошли и Македонци, па Срби из јабланичког округа и, на крају, српске и хрватске породице из Далмације. Сви су возом стизали до последње железничке станице, која се тада налазила у суседном селу Велико Средиште, одакле су камионима довожени до Гудурице.
*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*
Фото: Ј.Ј.Баљак
- Занимљиво је то што су се Далматинци, који су већином били виноградари, најпре доселили у село Станишић, код Сомбора, где се становништво бавило искључиво ратарством и сточарством. То им никако није одговарало, па су, чим су чули да у Гудурици има пуно напуштених винограда, сви заједно одлучили да се преселе овде - објашњава нам потомак једне од тих досељеничких породица Петар Локас, иначе пензионисани социјални радник, који је објавио књигу "Гудурица коју волимо", у којој је сабрао све историјске податке и занимљиве чињенице из последњих 80 година сеоског живота.
Југославија у малом
ГУДУРИЦУ су често називали "Југославија у малом", јер је шездесетих година прошлог века међу 2.000 становника било припадника чак 24 различитих народа и народности.
*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*
- Упркос националним и верским разликама, Гудуричани су увек били сложни, што потврђује и чињеница да су тих година, увођењем самодоприноса, сами финансирали асфалтирање свих улица, изградњу тротоара и водовода. Струју су добили пре тога, још 1948, као једно од првих села које се снабдевало из термоцентрале Костолац - истиче Петар Локас, додајући да се у том селу сада гради и канализација.
Колонисти су, каже, усељени у напуштене швапске куће, у којима већина њих и данас живи. Уз намештај, покућство и алате, сви су добили и по виноград, оранице и баште, укупне површине пет или више хектара - у зависности од броја чланова домаћинства - као и покретну имовину, неопходну за виноградарство.
- Наслеђени виногради били су ускоредни, на чокот и притку, а обрађивани су ручно и уз помоћ коња. После 1954, када су се појавили први трактори, стари засади су покрчени, да би били подигнути шпалирни виногради, уз помоћ кредита новоформиране земљорадничке задруге. Тада су домаћинства за своје потребе могла да задрже неколико стотина литара вина, а остатак су сваког пролећа морала да предају задрузи - подсећа Локас, који се и сам бави узгајањем винограда на дединој земљи, иако у Гудурици одавно не живи.
Фото: Приватна архива
Ручно прскање винограда у "Вршачким виноградима"
Локас истиче и да је готово пола века напредак села био везан за некадашњег гиганта "Вршачке винограде", који је у гудуричком атару обрађивао чак 970 хектара винове лозе. Фирма је мештанима помагала да дижу и одржавају нове засаде и од њих откупљивала готово сав принос грожђа. Много Гудуричана ту је било и запослено. Међутим, када је почетком новог миленијума утицај фирме почео да јењава и када се чинило да ће се виноградарство свести на свега пар домаћинстава, у селу је почео да се развија вински туризам.
Гудурица је једно од првих места у Србији које је уврштено у националну туристичку туру "Пут вина", захваљујући којој у ово село данас долазе туристи из целе земље и региона. Занимљиво је, пак, да је прву породичну винарију 2003. регистровао Вршчанин Милутин Стојшић Тине, као и да су власници преосталих шест сеоских винарија углавном "са стране". Како год, управо они данас представљају главну перспективу за развој и опстанак Гудурице, коју, нажалост, није заобишла судбина већине српских села - драстичан пад броја становника и неповољна старосна структура.
Фото: Ј.Ј.Баљак
Тецбрег и даље даје добру капљицу
СЕЛО Гудурица се помиње још у 14. веку, а новија историја почиње 1717, када је извесни Јохан Тец - који се сматра оснивачем села - дошао са својом многочланом породицом из Алзаса и настанио се на месту старог насеља. Две године касније село је "преместио" у потес који се данас зове "Мала Гудурица", и на оближњој падини Вршачких планина посадио први виноград. Гудуричани тај предео по њему зову Тецбрег и кажу да и даље даје добра вина. Тецово име дали су и једном од три велика винска подрума у селу, која су некада користили "Вршачки виногради", а који су данас препуштени зубу времена.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Други пишу
Amerika otima ovu teritoriju? Evropljani spremni da je brane - sledi haos
31.08.2025. - 15:30
Прочитајте више
ДОСТОЈЕВСКИ О СРБИМА: Постоје две Србије - из руске крви, која је проливена у Србији, израшће и српска слава
ФЈОДОР Михајлович Достојевски један је од највећих светских писаца свих времена.
31. 08. 2025. у 19:49
МАРИЈА СЛОМЉЕНА: "Много ми недостајеш, да само знаш колико те спомињем..." (ФОТО)
ПЕВАЧИЦА је поделила фотографију са Поповићем и јавно признала да јој много недостаје.
31. 08. 2025. у 08:40
СВЕШТЕНИК РЕШИО ДИЛЕМУ: Да ли треба да се крстите када пролазите поред цркве?
СВЕШТЕНИК открио да ли је ово механичка радња или израз поштовања према светињи.
31. 08. 2025. у 09:40
ВУК КОСТИЋ ОШТАР: "Таква ми сигурно неће рађати децу и ићи пред стару мајку"
ГЛУМАЦ није склон савременим естетским интервенцијама које многе жене данас практикују.
31. 08. 2025. у 07:50
СЛОБА СТАО НА СТРАНУ КОМПОЗИТОРА: "Верујем Ралету, све је то у налету љубави и СТРАСТИ"
О скандалу певачице Ане Николић и Горана Ратковића Ралета већ данима се пише.
31. 08. 2025. у 20:48
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА - ПАРАДИГМА МОДЕРНОГ ПОСЛОВАЊА
ИНТЕРВЈУ, Жељко Петровић члан ИО и директор Дивизије за пословање са физичким лицима и малим бизнисом Banca Intesa.
29. 08. 2025. у 10:00
СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући
ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.
27. 08. 2025. у 17:50
ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане
ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.
25. 08. 2025. у 13:15
Наследио кућу, испод намештаја нашао СКРИВЕНО БЛАГО које вреди милионе евра
ФРАНЦУЗ који је наследио кућу од преминулих рођака открио је невероватну ризницу златних новчића и полуга вредних неколико милиона евра. Благо је било јако добро сакривено испод намештаја и у купатилу.
31. 08. 2025. у 14:26
Најновије из рубрике
ПРИНЦЕЗА КОЈУ ЈЕ СЛОМИЛА КРУНА: На данашњи дан, пре 28 година, у париском тунелу Алма трагично настрадала омиљена лејди Дајана
НИЈЕ била рођена за двор, али је у народупостала највољенији члан британске краљевске породице. Била је симболтоплине у хладном свету у коме протокол често побеђује осећања. Животпринцезе од Велса Дајане Спенсер (1961-1997) званично је био бајка, ањена смрт званично - саобраћајна несрећа. Данас се навршило 28 година одњене погибије у париском тунелу Алма, а питања о њеном животу итрагичном крају нису утихнула. Напротив, нове генерације откривају је несамо у биографским књигама и таблоидима, већ и у историјским списима исудским белешкама - као жену која је, иако крхка и несигурна, ималаснагу да уздрма монархију и отвори теме које су дотад биле табу.
31. 08. 2025. у 11:00
ПОСЛЕ СНИМАЊА ФИЛМА "БИТКА НА НЕРЕТВИ" НЕОБИЧАН АУТОМОБИЛ ДОЈЕЗДИО У БОСИЛЕГРАД
Један од најзахтевнијих југословенских филмских подухвата “Битка на Неретви “ из 1969., снимљен у међународној копродукцији са Италијом и Западном Немачкој. Занимљиво је да је током 18 месеци снимања овог остварења, поред велике филмске машинерије и бројних глумаца и статиста учествовао комбиновани пук тадашње ЈНА са 10.000 војника.
31. 08. 2025. у 07:59
СРПСКИ ЈУНАЦИ ПОЧИВАЈУ НА ДВЕ ПАРЦЕЛЕ: Снимање георадаром парцеле Доре Кефалонити на Крфу оправдава тврдње њених деде и оца
КРФСКО друштво грчко-српског пријатељства постало је власник земљишта уместу Аналипси, недалеко од популарних летовалишта Ипсоса и Дасије на Крфу, које је, према сведочењима мештана, гробница српских војника Моравске дивизије из Првог светског рата. Парцелу површине 15 ари друштву је поклонила Гркиња Дора Кефалонити, а у току је процедура задобијање дозволе за археолошка истраживања.
28. 08. 2025. у 21:42
ТИСМАНА, НАЈСТАРИЈИ МАНАСТИРУ У РУМУНИЈИ, ЗАДУЖБИНА ЈЕ СРБИНА НИКОДИМА ХИЛАНДАРЦА: Ћирилица "подунавског Светог Саве" ишчезава са фресака
ХИЛАНДАРСКИ монах Никодим, рођак кнеза Лазара, у житију је описан као "частан и освећен муж, силан у књигама, још силнији у мудрости и речима и одговорима". Историчари га описују као просветитеља, подвижника, дипломату, градитеља манастира у кнежевинама Влашкој и Молдавији, претечама Румуније, у којима је утемељио националне цркве.
27. 08. 2025. у 07:00
НАЈСТАРИЈИ ХРАМ У ТРАНСИЛВАНИЈИ ОСЛИКАЛИ СРБИ: Јединствена православна црква у румунском селу Денсуш кандидована за листу УНЕСКО
ЈЕДИНСТВЕНИ православни храм у трансилванском селу Денсуш који се сматра најстаријом зиданом црквом у Румунији и кандидован је за листу баштине под заштитом Унеско осликали су српски живописци у 15. веку, откривају њихови потписи и записи на српскословенском.
26. 08. 2025. у 16:29
Коментари (0)