Репортаже

ПОКЛОНИО МУЗЕЈУ ЗБИРКУ СКУЛПТУРА: Пажње вредан гест академског вајара Слободана Стојановића (ФОТО)

Зорана Рашић

29. 09. 2025. у 11:48

ФОНД Завичајног музеја у Параћину однедавно је богатији за 11 вајарских дела – осам портрета, две скулптуре и један рељеф, које је овој установи поклонио академски вајар Слободан Стојановић.

ПОКЛОНИО МУЗЕЈУ ЗБИРКУ СКУЛПТУРА: Пажње вредан гест академског вајара Слободана Стојановића (ФОТО)

Овај уметник је читав свој радни век провео у Гимназији у том граду и није га заборавио упркос томе што већ деценију и по живи у Београду. У граду на Црници многе генерације ђака ликовно су стасавале под његовим окриљем, па професора Стојановића Параћинци одлично памте иако им већ дуго није суграђанин.

Сва донирана вајарска дела настала су на Сисевачкој ликовној колонији и рађена су у патинираном гипсу осим једног који је у теракоти, објашњава, за „Новости“, Стојановић. У питању је портрет академика и књижевника Драгослава Михаиловића.

У дарованој збирци је и гипсани модел великог пријатеља Срба из Великог рата, Грка Јаниса Јанулиса чији је бронзани оригинал на Крфу, те део скулптуре - торзо са параћинске фонтане „Слобода“. Поклонио је и рељеф народног хероја Бранка Крсмановића, док се у бронзи изливени рад налази у његовом родном селу у Доњој Мутници.

Стојановић са директорком Завичајног музеја

- Ту је и модел скулптуре музичког педагога Миленка Живковића чији је оригинал, нажалост, нестао када је стара зграда истоимене музичке школе рушена. Ова поставка је, иначе, из класичног периода, а акценат је на портретима. Вајао сам и познате уметнике и културне раднике попут Пеђе Милосављевића, Стевана Боднарова, Душана Миловановића, Наташе Караматијевић... Пеђин портрет изливен у бронзи у природној величини изложен је у Музеју града Београда, а Боднаров је у Народном музеју такође у Београду – подсећа наш саговорник.

Напомиње да су те скулптуре не само лични дар већ и јавно сведочанство о томе да уметност није издвојено острво, те због тога свака од њих тежи да пронађе своје место у сећању и простору средине где је настала.

Стојановићева збирка већ је доступна посетиоцима параћинског музеја који поштују овог уметника и воле вајарство, а директорка те установе Стефаниа Вељковић позвала је суграђане да је погледају наредних дана.

POGLEDAJ GALERIJU

- Веома смо захвални Стојановићу што је дошао на идеју да нам у години низа јубилеја - пола века од оснивања Сисевачке ликовне колоније, исто толико од иницијативе за оснивање нашег музеја и 650 година од првог помена Параћина у документима - поклони део својих радова. Свакако да ћемо за ове скулптуре наћи неки адекватнији простор од овог привременог, уз могућност да их уврстимо у сталну поставку.

ПОСВЕЋЕН СТВАРАЛАШТВУ

Као слободни уметник и академски вајар, Слободан Стојановић је годинама потпуно посвећен уметничком раду. До сада је имао 30 самосталних изложби, међу којима се најпознатије налазе у УЛУС-овој галерији у Београду и огранку САНУ у Новом Саду. Члан је Одбора ветерана УЛУС-а, припрема њихову колективну изложбу, а још увек живи и Вајарска колонија на Калемегдану чији је оснивач. Последњих година интензивно слика уља на платну припремајући још једну самосталну поставку у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

РУСИ ОБЈАВИЛИ СПИСАК НАЈВЕЋИХ НЕПРИЈАТЕЉА: Ево на ком је месту Хрватска

Свет

0 4

РУСИ ОБЈАВИЛИ СПИСАК НАЈВЕЋИХ НЕПРИЈАТЕЉА: Ево на ком је месту Хрватска

РУСКИ ски лист „Взгљад“ саставио је и у уторак објавио „Рејтинг непријатељских влада“ како би показао разлику између држава које се свесно супротстављају Русији и оних које су на ту одлуку „против њихове воље натерале спољнополитичке околности“, преноси Слободна Далмација.

14. 11. 2025. у 16:54

ЗЕЛЕНСКИ АЛАРМИРАО ЕВРОПУ: Русија ће покренути велику агресију на континент, позната и година

Свет

0 17

ЗЕЛЕНСКИ АЛАРМИРАО ЕВРОПУ: Русија ће покренути велику агресију на континент, позната и година

УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски тврди да Русија планира да покрене велику агресију на европском континенту 2029. или 2030. године, наводећи да на то указује повећана руска производња оружја.

13. 11. 2025. у 10:54