ПЛЕМСТВО ОЧУВАЛО СРПСКО НАСЛЕЂЕ У РУМУНИЈИ: Капитално дело др Саше Јашина о 200 породица које су одбраниле српски идентитет

НА последњем попису 2021. у Румунији је пребројано 12.026 припадника српске националне мањине што je 33,5 одсто мање од 18.076 колико их је пописано 2011. Овај драматичан пад је наставак дугог процеса нестајања некада бројних и утицајних Срба у историјским кнежевинама Влашкој, Трансилванији и делу Молдавије.

Савез Срба у Румунији

 На овом простору вечне унакрсне ватре војно-политичких, националних и религијских амбиција западне силе су у другој половини 19. века створиле државу Румунију као брану руском утицају на Балкан.

Синтетисање нове нације подразумевало је асимилацију старих народа поништавањем њихових традиционалних идентитета и замену новим. Најубојитије оружје у оваквим подухватима је по правилу уништавање просвећених елита које чувају језик и прошлост.

- У центру историјских дешавања везаних за живот Срба на територији данашње Румуније посебан је значај племства као сталежа који је очувао јединство народа у највећим искушењима наше дуге и бурне историје - каже др Саша Јашин из Савеза Срба у Румунији, аутор капиталног дела "Срби и аристократија на територији данашње Румуније" које је прошле недеље представљено у Београду. - Бележењем повеснице српске аристократије на територији данашње Румуније бележимо преношење једног духа кроз поколења народа. Он је омогућио трајање српске заједнице, упркос протоку времена и живота ван матичне државе и његово одржање у националној свести. Да, Срба јесте за трећину мање него на претходном попису, али сам уверен да неће нестати јер долазе млади људи који црпе нову снагу из старих извора.

Савез Срба у Румунији

Др Јашин је током 15 година истраживања утврдио да је рецепт уништења просвећене аристократије ради асимилације био према Србима коришћен вековима на простору данашње Румуније. Њу су покушавали да спроведу Угарско краљевство, Османска империја преко Фанарске патријаршије, Хабсбуршко царство, Аустроугарска, али увек безуспешно захваљујући отпору које је давала српско племство. На више од 600 страна он је представио сагу о сеобама и борбама за биолошки и идентитетски опстанак српског народа и о 200 племенитих породица које су га предводиле од средњег века до краја Великог рата. Овај део националне историје као и веза са Србима на простору Румуније избрисан је из српске националне свести током југословенских експеримената и диктатура у којима је десеткована аристократија духа у матици. Управо је то после векова упорног отпора омогућило брзу и грубу асимилацију у два тоталитарна румунска режима, међуратном профашистичком, а потом послератном комунистичком.

Савез Срба у Румунији

Историја 20. века показала је да без аристократије, у изворном преводу "владавине најбољих", народи имају мало шанси за опстанак а (мало)бројност Срба на простору данашње Румуније то доказује. Поређења ради, угарски краљ Матија Корвин у писму римском папи 1483. наводи да се "током протекле четири године у његово краљевство доселило преко 200.000 Расцијана" (Расцијани или Раци је мађарски назив за Рашане, тј. Србе), два мађарска извора из 1542. и 1543. Банат називају Рашком, а за Темишвар наводе да се налази "усред Рашке". Овај банатски град је и данас центар активности српске националне мањине у Румунији која по подацима са последњег пописа има само 12.000 душа. Незванично, постоји много више "крипто-Срба" који се још плаше јавног исказивања идентитета и живе у сенци укорењеног страха од националних прогона из времена комунистичких дикататора.

Савез Срба у Румунији

- Упркос свему ја сам оптимиста када је реч о опстанку српског народа, чини ми се да су се тамни облаци разишли, пре свега због тога што постоје школе које су раније гасиле српска одељења, а сада их поново оснивају - каже др Јашин. - Савез Срба у Румунији све боље организује и ствара регионалне културне центре, а средишњи је онај у Темишвару који бележи више од 150 акција годишње, од наступа фолклора, преко промоције књига до научних скупова. У Румунији је активно око тридесетак српских КУД, деца из Српске гимназије "Доситеј Обрадовић" и других српских школа учествују у камповима које организује Влада Србије и ресорна министарства. Моја ћерка је две године узастопно била у Тршићу и вратила се одушевљена и са мноштвом нових пријатељстава. Нашој деци Србија је оријентир, загледана су у њу. Влада и министарства Србије нам помажу.

Савез Срба у Румунији

У Савезу Срба у Румунији кажу да је он утемељен на баштини традиционалних националних вредности које је собом на простор средњовековне Угарске донело српско племство у 15. веку настављајући на новом животном простору рат против османских освајача са дубоком вером у повратак у слободну Србију. Ти ратници нису били обични војници, већ чувари историјског наслеђа, духовног, културног и националног идентитета који су били спремни да плате животом.

Савез Срба у Румунији

- Улога племства била је од непроцењивог значаја за очување косовског завета и националне свести, у богатом канону српске народне историје, овај сталеж се уздиже изнад осталих као неоспоран симбол националног поноса и патње - каже др Јашин. - Развој и кончина српске елите може се сагледати између слике Уроша Предића "Крунисање цара Душана" и запуштених двораца српске елите на простору данашње Румуније. Допринос српског племства на бојном пољу, под заставом српских деспота, а касније бранећи интересе руских царева, угарских краљева и аустријских царева на бојиштима широм Европе нису били само оличење части, јунаштва и војних вештина, већ су постајали емотивно чвориште колективног сећања и културног идентитета. У изобиљу песничких дела, народних песама и епских повесница њихова присутност постала је епопеја храбрости, жртвовања и вечне оданости идеји слободе и поновног васпостављања српске државности. То је Бранковиће, Јакшиће, војводе Милоша Белмужевића и Николу Цреповића, а касније славне Текелије, мајора Нестора Кепића, ердељске Бранковиће и ердељску породице Рац навело да са сабљом у руци и подвигом на бојном пољу српском народу осигурају заслужено место у елитном друштву свога времена, да би са најузвишенијег места могли тражити своја права и остваривати вечите идеале.

Савез Срба у Румунији

Политичке и друштвене идеологије које су у 20. веку забрањивале интересовање историчара за тему друштвених елита, спутавале су објективно разматрање историјског развоја племства и његовог утицаја на српско друштво.

- Научно истраживање историје и племства, а посебно његовог значаја у развоју савременог друштва дуго је жигосано као табу тема - каже др Јашин. - Често се, неправедно, племство повезивало само са финансијском моћи, пространим поседима на рачун сељака, раскошним резиденцијама, грандиозним пријемима и баловима, а потпуно је занемарена његова изузетно значајна улога у развоју културе и друштвене мисли. Док су у раним фазама порекло и богатство били услови стицања племићког звања, то је у каснијим временима замењено пре свега изузетним војним достигнућима које су у аристократију увели Текелије, Вујића, Димића Папила, Кепића, Стојановића од Лацунаша... У мирнијим временима племићку титулу је доносило и изузетно образовање као у случајевима Арсића од Арада, Риђичког од Скрибешћа, Демелића од Пањове. Српско племство је тако постало друштвена категорија која је могла да обавља корисне активности за народну заједницу не само на простору данашње Румуније већ и много шире, пре свега школујући будућу српску интелектуалну аристократију.

Савез Срба у Румунији

Упечатљив пример траснформације рода српских ратника - граничара у интелектуалце и покровитеље националне просвете је племић Сава Текелија од Визеша и Кевермеша.

- Он је био син племића Јована Текелије, официра Војне границе на Моришу и Марте Ненадовић, братанице митрополита Павла Ненадовића - каже др Јашин. - Студирао је филозофију и право у Бечу, а упоредо француски, италијански и шпански језик, као и флауту. Започео је 1790. административну каријеру као заменик бележника Чанадске жупаније, а након тога постао је секретар Угарске дворске канцеларије, да би 1798. дао оставку на административне функције и посветио се политичким питањима и културном раду међу Србима. Подржавао је Доситеја Обрадовића, верујући да ће само образовањем српски народ моћи да сматра себе равноправним са свим народностима Царевине. У 77. години је изабран за доживотног председника Матице српске. Докторска дисертација племенитог Саве представља заправо рестаурацију народних вредности, сматрајући да и мали народи, попут српског, имају право приступа свету науке. У ту сврху Сава је са још 12 Срба из Арада основао фонд за помоћ студентима са ограниченим материјалним могућностима, а 1838. године у Пешти је основао Текелијанум, за помоћ српским студентима. Ако обновимо и вратимо у националну свест тај племићки дух, обновићемо и српски народ.
 

Савез Срба у Румунији

Велики добротвори и мецене

ВЕЛИКИ добротвори и мецене српске просвете и културе са простора Румуније су у жижи интересовања др Саше Јашина:

- Напомињемо Саву Вуковића од Берегсова који је дао 8.025 форинти за новосадску гимназију, Ђорђа Сервицког од Кањиже који је у исту сврху дао 1.000 форинти, као и Петар Такелија од Визеша. Василије и Александар Лазаревић од Средишта дали су 1.000 форинти за народно позориште, као и барон Јован Николић од Рудне. За стипендије је Сава Текелија дао 450.000 форинти, Ђорђе Сервицки од Кањиже 50.000 форинти, баронеса Ефимија Јовић од Буње 20.000 форинти, Мојсије Путник од Шиманда 8.000, а Јован Нака од Семиклуша 15.000 форинти за стипендије и награде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације