ХРАМ КЊИГЕ ПРОСВЕЋУЈЕ 180 ГОДИНА: Библиотека у Кикинди, једна од три најстарије у Србији, обележила велики јубилеј

Нема оног ко дође у Кикинду из дугог места да неће, поред осталих, приметити лепу зграду Народне библиотеке у центру града. Али мало је оних који знају да је та библиотека једна од три најстарије у Србији и најстарија установа културе у овом банатском граду. Основана је пре 180 година, 1. маја 1845. године, када су угледни Срби у Великој Кикинди одлучили да, личним прилозима, формирају читаоницу.

Фото: Р. Шегрт

Пре Кикинђана српске читаонице основане су 1842. године само у Иригу и Вршцу. Истовремено са Кикиндом, читаонице су настале у Новом Саду и Сомбору. Оснивачки фонд кикиндског читалишта чинило је 250 књига, а сада је на полицама скоро 200.000 наслова, навише на српском, мађарском и енглеском језику, мањи део на француском и немачком.

У ризници библиотеке чува се чак и акт о оснивању, који је установа стекла пре три године као поклон професора Јефте Трифунца, потомка чувеног правника Павла Трифунца, великог борца за српска национална права у Аустроугарској.

Фото: Р. Шегрт

- За нас је овај документ од непроцењиве вредности и он је лична карта установе, јер садржи потписе грађана Кикинде - оснивача Читаонице. Документ је насловљен као „Законик Дневник Уписник родољубаца за Читаоницу српску Велике Кикинде, 1. маја 845 заведене“. У њему су имена првих чланова Српске читаонице у Великој Кикинди. Као година је означена 845. а не 1845. јер се тада на почетку није писала цифа један. Управо од те Српске читаонице порекло води данашња Народна библиотека „Јован Поповић“ – наводи професор и библиотекар Слободан Томић.

Иницијативу за отварање читаонице покренули су студенти пожунског универзитета: Павле и Михаил Трифунац, Атанасије Удицки, учитељ Лазар Кирић, Георгије Станковић и Башаидац Сергије Биримац. Посебно је важан доприноса учитеља Кирића, који је уступио део куће за читаоницу, док се не нађе боље решење. Читаоница је основана да би се Срби, грађани Велике Кикинде, окупили, национално ујединили, да би се књиге читале и становништво образовало. Нажалост, нема поузданих података о тачној адреси прве читаонице, али се зна да се више пута селила. Изјмеђу два рата била је у Соколском дому, данашњем Културном центру. У садашњој згради, некадашњој приватној палати породице Винцхаид, храм књиге званично је од 1948. године.

Фото: Р. Шегрт

У години када је основано читалиште Кикинда је била варошица са око 14.000 становника, претежно српске националности. Готово сва српска господа тадашње Велике Кикинде и околине дали су своје прилоге у новцу или књигама, те је Србска читаоница већ након два месеца у фонду имала више од 250 књига, шест новчића за нумизматичку збирку и шест новина: Србске Народне новине, Београдске новине, Хрватске новине, „Зору“ далматинску, будапештански Хирадо и немачке „Шпигл“. Према неким белешкама првих шест књига, међу којима су била и дела Доситеја Обрадовића, поклонио прота Василије Стојановић. Библиотека није радила само за време Другог светског рата, када је део фонда спаљен, а архива уништена. Одмах после ослобођења, 6. децембра 1945. године, опет захваљујући помоћи грађана, поново је отворена библиотека, а следеће године и читаоница.

- Библиотека од 1952. године носи име песника Јована Поповића, рођеног Кикинђанина који је своју имовину поклонио граду. Има статус матичне установе за Севернобанатски округ и огранке у свих девет кикиндских села – каже в.д. директотра Дуња Бркин Трифуновић.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

Пре две године отворена су одељења у Руском Селу и Иђошу, а реновирано у Банатском Великом Селу. То је потребно урадити и за огранак у Мокрину. У том периоду установа је издала неколико важних монографија: о фоторепортеру Имреу Сабоу, академском сликару-мозаичару Ђури Радловићу, о кикиндским гробљима, приредила изложбу о песнику Шандору Петефију, фотографу Хечко Мору, редовно организује књижевне вечери и промоције. Иако је зграда у којој се налази по архитектури репрезентативна и под заштитом је државе, одржавање је тешко и захтева нова улагања, а библиотеци недостаје још адекватног простора.

РЕТКЕ КЊИГЕ И ЛЕГАТИ

- Осим богатог фонда установа има и 50 старих и ретких књига штампаних до 1867. године. Најстарије књиге су мађарски законик из 1699. и „Јестествовије“ Павла Кенђелца.

Имамо и четири легата, најобимнији је онај који је поклонио Ђоко Стојичић. Два мања даровали су професори математике: Бранко Петровић и Георгије Бирдић. Четврти је поклон породице проф. др Спасоја Граховца. Они су поклонили и белетристику – наводи в.д. директорка Дуња Бркин Трифуновић.

СРЕТЕЊСКИ ОРДЕН ПРВОГ РЕДА

- Поводом 180 година постојања и за нарочите заслуге у прикупљању и очувању књижевног фонда од историјског и културног значаја за Србију и њене грађане, библитека је ове године одликована Сретењским орденом првог реда. Установу годишње посети око 17.000 читалаца. Пре 20 година установили смо књижевну награду „Ђура Ђуканов“ за ауторе до 35. година. Већ већ десет година организујемо бесплатну припрему ученика осмог разреда за завршни испит из српског језика. Имамо јединствени конкурс за ученике основних и средњих школа који снимају трејлере за књиге које су прочитали – набраја директора Бркин Трифуновић.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

МОЛДАВИЈА РИЗИКУЈЕ ДА ПОСТАНЕ НОВА УКРАЈИНА: Упозоравајуће поруке на Међународној научној конференцији "Молдавија и Словени"

25. 11. 2025. у 11:49

Репортаже

0 6

СРБИН ПОСТАВИО ГРАНИЦУ ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И КИНЕ: У сусрет јубилеју, 300 година од Кјахтанског уговора објављена монографија о Сави Владиславићу

24. 11. 2025. у 16:38

Репортаже

0 4

НИСАМ НИКАКАВ ХЕРОЈ, ЧОВЕК САМ БЕЗ ПОСЛА! Јовица Барачанин (54), достављач хране, о животној драми после спасавања девојке у Новом Саду

21. 11. 2025. у 11:30

Репортаже

0 5

ЧУВАР ИМЕНА ДРЕВНИХ МАЈСТОРА: Лешнички пекар пече и меси из љубави, а мештани имају посебан надимак за њега

20. 11. 2025. у 17:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације