ЕСТЕР ЈЕ РОЂЕНА НА МЕСТУ СМРТИ: Изложбом обележена 84. годишњица формирања логора на Старом сајмишту

РОДИЛА сам се у логору. Моји су били овде. Мајка је била у седмом месецу трудноће када ме је донела на свет. Било је два сата после поноћи. Стричеви су ме спасили. Имала сам само 900 грама, стриц ме је ставио у кутију за ципеле напуњену ватом и кроз ограду је додао другом стрицу. У логору нико није знао да постојим. То је морало да се крије од Немаца. На Старо сајмиште сам долазила и кад никога није било, а сад је овде лепо, топло и поправљено. Кад год сам долазила, било ми је тешко, а не могу да не дођем. Рат је највеће зло које човек може да створи. Није битно ко смо по националности, битно је да ли смо људи.

Foto: Zoran Jovanovic

Овако за "Новости" говори осамдесеттрогодишња Естер Бајер Албахари, једна од ретких данас живих заточеника који су надживели логор на некадашњем Београдском сајмишту. Упознали смо је јуче на отварању изложбе "Прихватни логор Земун" др Милана Кољанина и Асје Драче Мунтеан у Централној кули Меморијалног центра "Старо сајмиште", организоване поводом 84. годишњице формирања логора.

- Дуго је овај логор био део нашег заборава, а сада полако постаје део нашег сећања - каже др Кринка Видаковић Петров, директорка Меморијалног центра "Старо сајмиште". - Београд је био једина европска престоница у којој су за време Другог светског рата била четири нацистичка логора: Бањица, Топовске шупе на Аутокоманди и два логора на Сајмишту - Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун. Циљ Меоријалног центра је да те нацистичке логоре ставимо на европску мапу нацистичких логора.

Foto: Zoran Jovanovic

Видаковић Петров је истакла да је Старо сајмиште био хибридни логор:

- За неке од 30.000 заточеника био је логор смрти. За друге, концентрациони. За треће, место за принудни рад, за четврте - транзитни логор, за пете логор ратних војних заробљеника. Огроман део жртава били су Срби, како они из окупиранте Србије, тако и они депортовани из Независне Државе Хрватске. У овом логору били су и Јевреји са Косова и Метохије и из Црне Горе, који су депортовани у логор Берген Белсен. Били су и Роми из разних крајева Србије, као и антифашисти. Прихватни логор Земун био је највећи нацистички логор за ратне војне заробљенике у југоисточној Европи.

Foto: Zoran Jovanovic

На изложби у Централној кули, у којој је вршена регистрација заточеника, испричана је прича о овом прихватном логору који је постојао од маја 1942. до распуштања у јулу 1944. године. Од децембра 1941. до његовог оснивања, логор је био само место смрти.

- Убијањем логораша створен је простор за нове заточенике који су депортовани из окупиране Србије, усташке НДХ, а затим и са југоистока Европе - рекао је Милан Кољанин, један од аутора изложбе. И поред тога што је основна намена новог логора била да буде место прикупљања противника окупације и радно способног стнаовништва за концентрационе и радне логоре у Немачкој или окупираним земљама, због глади, болести и тортуре једна трећина доведених заточеника је изгубила живот, што није далеко од смртности у велики нацистичким концентрационим логорима. Живот заточеника је мало вредео јер су стизали нови. Организовање и отпор заточеника, као и кажњавање, чији симбол је било место масовне смрти у Мађарском павиљону уско је повезано са функционисањем логорске болнице и пожртвованих лекара, који су чинили све да спасу животе што већем броју заточеника.

Foto: Zoran Jovanovic

На изложби је први пут представљен до сада најдужи списак познатих имена жртава који се и даљее допуњује. Свакодневни живот у Прихватном логору обележили су глад, болести, принудни рад и тортура. Изложба кроз архивске документе, сведочанства преживелих, фотографије, уметничка дела и употребне предмете приказује механизме функционисања логора, управу логора, свакодневицу заточеника, систем насиља коме су били изложени, депортације, принудни рад. У фокус поставке стављени су људи - њихове судбине, страдање, али и отпор. Жене су, неретко са децом, депортоване у логор од првих месеци 1943. Оне су биле изоловане од осталих логораша, али су са њима одржавале везу и на разне начине пружале отпор солидаришући се са осталима.

- Почетком маја 1942. формирана је команда логора, која је и даље била у рукама Гестапоа из Београда - каже историчар уметности и аутор изложбе Асја Драча Мунтеан. - Организација логора била је слична оној у нацистичким концентрационим логорима. Под надзором команде логора, неке логорске службе су вршили сами заточеници. Унутрашње обезбеђење је такође бирано из редова заточеника, који су постајали мучитељи и убице својих дојучерашњих другова.

Фото: СПЦ

Тишина гласнији сведок од речи

ПАТРИЈАРХ српски Порфирије јуче није био у Београду, али је на отварању изложбе владика Доситеј прочитао његово писмо у коме, између осталог, пише:

- Сабрани сте у недрима злогласног здања, међу зидове некадашњег логора који би нас, кад би могли да приповедају, уверили боље од сваког сведока, колико је страдања, бола и плача било на том месту. Данас је Старо сајмиште храм саздан од више од четрдсет хиљада живота недужних људи, жена и деце, простор на којем су силе мрака опет разапеле Христа, истинска Голгота, не само српског народа, већ и осталих који су ту мученички страдали. На овом месту безграничног људског пораза појавила се тишина која, гласније од сваке људске речи, сведочи о трагедији српског, јеврејског и ромског народа. Изложба је још једно сведочанство незапамћеног страдања и расне мржње током Другог светског рата и нацистичке идеологије. Пажљиво одабрани експонати колико су показатељ безумља, још већима су апел да се слично никада и никоме не сме поновити, не само на нашим просторима, већ и у читавом свету.

Прве групе заточеника су почеле да стижу 4. маја из окупиране Србије, већином припадници партизанског, касније и ројалистичког покрета отпора. Следиле су велике групе заточеника из логора Независне Државе Хрватске Јасеновац и Стара Градишка, углавном српских сељака, жртава усташке политике геноцида. У логору су од 1943.године интернирани и заточеници из Грчке и Албаније, као и Јевреји са доскорашњих италијанских окупационих подручја.

- Прихватни логор Земун је тако постао главни нацистички логор за европски југоисток - наводи Драча. - Заједно са логором на Бањици, био је и извор талаца за стрељања за одмазду због акција покрета отпора. После савезничког бомбардовања Београда и Земуна 16. и 17. априла 1944, логор је изгубио ранији значај, средином маја је предат на управу усташкој хрватској полицији, а крајем јула 1944. је распуштен.

Foto: Zoran Jovanovic

На изложби су изложене скулптуре Виде Јоцић, Душана Гаковића и Даниела Глида, цртежи логораша као и употребни предмети и оружје из Другог светског рата. Посебно су обрађени портерти логораша. За ову прилику урађена је и 3Д реконструкција Трећег југословенског павиљона у којем су биле смештене жртве логора на Сајмишту као и дигитална презентација логора.

Препоручујемо

Репортаже

0 1

ЛОБАЊА КНЕЗА АЛЕКСАНДРА УКРАДЕНА У БЕЧУ: Александра Богдановић годинама на друштвеним мрежама објављује мало познате историјске чињенице

09. 12. 2025. у 16:20

Репортаже

0 0

ДУНАВ БЕЗБЕДНИЈИ ЗА ПТИЦЕ ТОКОМ СЕОБЕ: Низ заштитних мера са циљем да се спречи страдање птица на далеководима

08. 12. 2025. у 18:20

Репортаже

0 0

НАДИ СУ ДОБРИ ЉУДИ ЈЕДИНА НАДА: Деветомесечној Нади Станковић из Бољара код Власотинца потребна је помоћ да победи болест

08. 12. 2025. у 12:15

Репортаже

0 1

ИМА НЕКОЈ КОЈ ЋЕ ГИ РАЗУМЕ: Милена Шовић, из Ниша, покренула први портал у Србији на призренско-тимочком дијалекту

08. 12. 2025. у 12:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације