ЧВРСТА КУЋА СА ДВЕ МОНАХИЊЕ: Живе у свакодневној молитви, поштујући заповести Божје

Сестринство манастира Свете Тројице у Кикинди, вероватно, је најмалобројније у Банатској епархији, а можда и у целој Србији. Чине га њих две, мати Магдалина (84) и сестра Василија (69). Прва је овде већ 38. годину, а друга пету.

Фото: Р. Шегрт

И мада се неком може учинити да је слаба, ово је, ипак, кућа на чврстим темељима, божијим, али и онима које је давно оставила задужбинарка Меланија Николић, рођена Гајичић. Донедавно су овде биле још једна монахиња и једна искушеница, али су, уз допуст цркве, прешле у Вршац.

- Слава Богу, ми смо задовољне. Трпај некоме и шакама и врећама, али ако није задовољан, џаба је све – каже мати Магдалина, а сестра Василија додаје:

- Није битно колико смо у манастиру, битно је да живимо или да се бар трудимо да живимо по заповестима божијим.

Обе их брине нешто друго. У манастирској, лепо уређеној цркви, литургије се одржавају свакодневно.

Фото: Р. Шегрт

- Недељом буде око тридесетак верника, али радним данима најчешће не дође нико, само смо ту нас две и свештеник. Понекад још неко сврати, али ретко. Суботом буде некада још пар душа – прича сестра Василија, која је овде дошла из манастира Св. Меланије у Зрењанину, где је била 36 година. Рођена је у Босни. Доброг је здравља, али има проблем са гласним жицама, па каже, да „крчи“ кад пева. Пије и лекове на биљној бази, али опоравак је спор.

Мати Магдалина је у Банатској епархији 54 године. Никада није пожелела да иде негде другде. У Кикинду је дошла из манастира Месић код Вршца. Било је то пре пуних 38 година. Чврста је и енергична. Тренутно надзире радове око реновирања куће преко пута манастира. Помаже старешини, оцу Бобану Петровићу, који је, осим за храм Св. Козме и Дамјана, надлежан и за манастир.

- Он је намесник и има много обавеза и посла, мора свугде да завири, обилази парохије, држи службу, сада прави и звоник код Храма Светих Козме и Дамјана – набраја благонаклоно.

Брину је разне нове болести које се јављају и муче човека на свим странама света, па и код нас.

- Али поред све муке, треба се Богу молити – саветује.

Прича да се комшије из улице Стевана Синђелића, где има и Срба и Мађара, лепо односе према њима, али слабо долазе у цркву. Зато нам Бог и шаље овакве похаре, верује.

- Преко недеље не дође нико. Само недељом и за празнике. Али, слава Богу, све је по његовој вољи – понавља и оде код мајстора, без жеље да се фотографише.

Фото: Р. Шегрт

У манастиру Св. Тројице, на крају Кикинде, монахиње имају добре услове. Конак, из 1903., и храм саграђени су захваљујући иметку који је оставила богата Кикинђанка Меланија Николић, рођена Гаичић (1829 – 1912), „божија одајџиница“ како је себе назвала. Овде је и сахрањена, а преминула је на свом салашу у околини Тобе, у општини Нова Црња, двадесетак километара даље. Ту је почивалиште и целе њене породице, оца Димитрија, мајке Марије, брата Димитрија, сина Павла и унука Димитрија.

- Црква је подигнута 1887. године трудом и трошком Меланије Гаичић за владе цара и краља Фрање Јосифа ИИ“, за патријарштва Германа Анђелића, када је епископ Темишварски био Георгије Бранковић, а осветио га је прота Ђорђе Влаховић 1887. године. Прву архијерејску литургију служио је др Георгије Летић 13. маја 1909. године – истакнуто је на плочи у храму коју је поставио први духовник јермонах Стефан Илкић 1913. године.

Фото: Р.Шегрт

Добротворка је манастиру даровала и око 300 хектара плодне земље. Имовина је после Првог и Другог светског рада одузимана. Само део враћен је СПЦ, тек 80 хектара ораница, а сестра Василиса каже да се од закупа манастир може пристојно издржавати.

- Породица Гаичић једна је од првих која се, са реке Мориш, после 1750. и укидања војне границе, доселила у Кикинду. Бавили су се земљорадњом. Меланијин деда био је власник једног млина суваче, а имање је значајно увећао њен отац Димитрије. Имао је неколико кућа, две суваче, трговаао је житарицама. Био је школовани службеник у магистрату. Оженио се Маријом из богате породице из Арада. Меланија је имала брата Димитрија. Врло млади су остали без оба родитеља, најпре оца који гине у буни 1849., а убрзо и без мајке. Брат је имао свега 16, а она 21. Исте године када јој је умрла мајка Меланија се удаје за Јована Николића, сина угледог трговца. Међутим, иако је била пунолетна оспорено јој је наследство због патријархалних обичаја, а тестамента није било. Није добила чак ни старатељство над малолетним братом, па је послат у другу породицу. Тек када је он напунио 21 годину стекао је право наслеђивања. Заједно су водили имање до 1866. када су га поделили, наводно, због његове расипничке природе – наводи Лидија Милашиновић, кустос Народног музеја у Кикинди.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

Већ после пет година брака Меланија Николић остаје удовица без деце. Више се никада није удавала, а имање је мудро водила и значајно га увећала. Лепа Мела била је пожељна многим мушкарцима, али и жељна наследника. Родила је двоје ванбрачне деце и усвојила братово. Међутим, убрзо се ређају нове трагедије које није могла да преболи. У књизи о њој кустоскиња Александра Белош наводи да јој је ћерка преминула са неколико месеци, нешто касније изгубила је и сина, а онда и унука. У великом болу исповеднику је рекла да је то божја казна и опомена:

- Старала сам се да подигнем наследника, којем ћу муку своју оставити. Жртвовала сам саму себе, али сам пренебрегла божије наредбе и људска схватања. Добила сам од срца порода. Када сам мислила да ће ми се намере остварити, господ ми узе сина да ме подсети да човек само сања, а он свемогући располаже. Његова је света воља да немам земног наследника, ја треба да вратим своју тековину Богу, чијим сам је благословом очувала и умножила. Ово ће имање сада бити божије, а ја ћу само бити божја одајџиница – пренела је Белош.

ПОРТРЕТ И КЊИГА

Меланија Гаичић (83) по плаћању пореза била је међу двадесетак најбогатијих Кикинђана свога времена. Копија њеног великог портрета налази се у холу градске куће у Кикинди, заједно са портретима најзнаменитијих Кикинђана. Оригинал је у манастиру. Народни музеј је 2007. издао књигу о њој, ауторке кустоса Александре Белош. Манастир је најпре био мушки, а од 1980, је женски. Поред је велико гробље, накада Вашариште, а касније је по њој добило име Мелино.

Препоручујемо

Репортаже

0 4

САВА ЈЕ ЗА СРПСКИ НАРОД БИО СВЕТАЦ ЈОШ ЗА СВОГ ЖИВОТА: Доментијан је кроз његово величанствено житије дефинисао идеологију Немањићке државе

28. 01. 2026. у 16:45

Најплеменитији подвиг

0 0

СРЦЕМ НОСИ ПОМОЋ НА ДВА ТОЧКА: Хумани Никола Томић, из Ваљева, од 2019. обрадовао многе сиромашне или тешко болесне житеље Србије

27. 01. 2026. у 14:42

Најплеменитији подвиг

0 13

НЕКА ТАЈ МОМАК ЖИВИ: Сувад Трбовић, одрекао се своје шансе за нови почетак у корист млађег пацијента (ФОТО)

23. 01. 2026. у 11:24

Најплеменитији подвиг

0 3

НЕБОЈША ДЕНИЋ ИЗ ЛИПЉАНА: Професору универзитета чиста десетка из хуманости

19. 01. 2026. у 14:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације