ГЕСТ ДЕЧАКА, ЗА ОСМЕХ ДЕВОЈЧИЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД КАРЦИНОМА: Честитост дечака Лазара (ФОТО)

Гест Лазара Поњавића (13), дечака из Горњег Милановца, пробудио је најплеменитија осећања безброј људи који су чули за његов гест: своју дугу, бујну, коврџаву косу, у жељи да постане саборац деци која воде рат против карцинома - подарио је за израду перика. Претходних дана, после хемотерапије, једна девојчица добила је поклон који јој враћа самопоуздање, осмех и олакшава јој пут до потпуног излечења, а посета репортера „Новости“ породици племенитог дечака откривала је, реч по реч, бистри извор његове честитости.

породична архива Лазара Поњавића

- На интернету сам видео да је могуће донирати косу. Носио сам дугу косу откад знам за себе, сада сам је први пут потпуно скратио – говори Лазар и представља нам своју породицу.

породична архива Лазара Поњавића

Старији брат, Стефан (19), студент је машинства и узор је млађем.

Сазнајемо затим, да мајка Марија, референт у овдашњем суду, после овог посла одлази на други и одржава хигијену у једној згради.

Отац Зоран ради за онај „хлеб са  седам кора“, у руднику олова и цинка. Онај који важи за најпоштенији. И тешком муком, крвљу и знојем зарађен. У дугим сменама, дубоко под земљом.

- Да има „седам кора“, тако за рударски посао говоре, али ја сам захвалан што га имам и једино жалим што од почетка свог радног века нисам у руднику.  Наш колектив је велики и добар, па кад одем на одмор, пронервозим се јер ми недостаје. И рудара никад нема довољно, па гледам да се чим пре вратим – уз осмех, прича Зоран - Када има времена, са једним колегом радим и приватно, бавимо се уградњом бехатона.

Кратак тренутак тишине уследио је једино после наше опаске: рударски посао јесте племенит, али уједно носи велики ризик, опасност…

Тишина кратко траје. Не дају се Поњавићи омести. Тешкоће и трпљење, ни једном их речју не спомињу. Осети се да о томе ни не мисле пуно. Све може да буде, али благодат којом су награђени и радост коју честит живот пружа, од тога се њихов живот састоји.

- Све треба пробати, људима је страх највећа препрека да раде и да живе боље. Нећу и не могу, то у нашој породици нико никад није рекао. Суштина наших живота је да једни о другима бринемо – додаје мајка Марија, показујући нам Лазарове фотографије у народној ношњи, каже, правој шумадијској.

А ту је, као део свакодневице Поњавића, још један дар – музика.

породична архива Лазара Поњавића

- Ишао сам прво на фолклор у КУД „Шумадија“. Ту сам заволео музику и убрзо сам, пре три године, узео хармонику у руке и почео да учим под менторством Горана Савића. Недавно сам био на свом првом такмичењу – каже Лазар – Први кораци јесу били тешки, било је помисли да одустанем, али ми је сада драго што сам истрајао.

Марија додаје, било је и суза, али сваки почетак је тежак.

породична архива Лазара Поњавића

- Немојте да мислите да је све код нас идилично. Ми се трудимо око деце, буде ту и нервозе као у свакој породици.  Али, шта су недаће и препреке, пред богатом наградом за све што чинимо: наша деца гледају да испуне свој „део посла“, а то је пре свега, да буду добри људи. Одатле произилази остало наше чињење. Отуда и код Лазара идеја да учини добро, макар то био и мали гест као што је даривање косе  – истиче Марија.

На измаку леденог зимског дана у Горњем Милановцу, топло је око срца, у друштву једне „обичне српске породице“.

ДВОЈЕ БОРАЦА НА ИСТОМ ЗАДАТКУ

Како је Лазарева коса из фризерског салона у Горњем Милановцу, стигла у Београд и измамила осмех једне девојчице, први после хемотерапије?

Срели смо у Горњем Милановцу фризерку Мају Ћаласан. Она нам објашњава да је квалитетна, здрава, дуга и нефарбана коса најчешће материјал за додатке – екстензије, реч је о естетском додатку за жене и девојке које желе да буду у тенду или да изгледају лепше.

породична архива Лазара Поњавића

- На срећу, постоји и свест да оваква коса може служити за израду перика, за свакога ко је после хемотерапије остао без косе. До сада је код мене дошло 5 или 6 оваквих донатора  - објашњава Маја.

Маја, сазнајемо и то, стицајем несрећних, трагичних околности, већ пуних 10 година сама брине о своје двоје деце. Зато не чуди да су се два борца, Маја и Лазар, нашли „на истом задатку“, да макар мало оснаже девојчицу која ратује против карцинома.

- Коса се веже у снопове дуге преко 30 центиметара. Ми смо Лазареву косу послали у Београд, Удружењу „Увек са децом“, а они су обезбедили да се перика изради. Треба знати и то да израда једне овакве перике кошта 53.100 динара -  објашњава Маја – Поменуто, као и слична удружења чине велики и важан посао. Можете их пронаћи на интернету и у складу са могућностима, помоћи.

Препоручујемо

Најплеменитији подвиг

0 13

НЕКА ТАЈ МОМАК ЖИВИ: Сувад Трбовић, одрекао се своје шансе за нови почетак у корист млађег пацијента (ФОТО)

23. 01. 2026. у 11:24

Најплеменитији подвиг

0 3

НЕБОЈША ДЕНИЋ ИЗ ЛИПЉАНА: Професору универзитета чиста десетка из хуманости

19. 01. 2026. у 14:30

Репортаже

0 1

КРИЛА МЛАДИМ СЛИКАРИМА: Ивањичани не заборављају Милутина Кривокућу, неуморног прегаоца и културног ствараоца

19. 01. 2026. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације