ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО У СРЦУ СРБИЈЕ: Мирослав Стојановић из Супске посебно воли три камиле и стотину алпака (ФОТО)

КО не верује да у плодном Поморављу на породичном имању могу да буде срећне и задовољно заједно обитавају бројне егзотичне животињске врсте са разних континената, може да дође у госте Мирославу Стојановићу (61) из Супске, код Ћуприје, и увери се лично.

Фото. З. Рашић

На свом породичном газдинству овај повратник из Швајцарске брине о  правом малом зоолошком врту који ускоро намерава и званично да отвори. Поред стотину алпака, које као да су управо стигле из Перуа са Анда, ту су камиле, ламе, берберске овце, амерички бизон, јелени лопатари, муфлон, аустралијски ему, морски прасићи, те егзотични голубови – амерички кинг и малтезер.

Право мало животињско царство Мирослав је стварао годинама. А онда, кад му је отац преминуо и о том царству више није имао ко да брине, одлучио је да се са супругом Весном из Швајцарске дефинитивно врати кући. Љубав према животињама је превладала мада још нису стекли услов за старосну пензију. Вратили су се почетком маја и у њихов дом, односно објекте имања, уселиле су се камиле, пар аустралијских птица тркачица и још неке друге егзотичне животињице. Морски прасићи, каже Мирослав кроз смех, не смеју да покисну, док су три камиле прави кућни мезимци.

- Прво сам набавио две једногрбе, мужјака Шарга и женку Ему, а на поклон од пријатеља добио са недавно Џингис Кана. То је двогрба камила, пореклом из Монголије. Кад одрасте, Кан ће бити тежак читаву тону. Све три камиле имају тек око годину дана, па подмладак још не очекујем. Кад га буде било, пробаћемо касније да муземо млеко, које је јако здраво. Камиле, иначе,  сваке друге године рађају по једног младунца, а ја прву принову очекујем за око три године – прича, за „Новости“, Мирослав.

Фото. З. Рашић

Он сарађује са зоолошким вртовима из целе Србије који му уступају „бебе“ које немају где или морају да се хране на цуцлу. Тако су Стојановићи дошли до америчког бизона који ће 15. септембра да напуни две године. Мајка му је угинула, па су преузели бригу о њему да би остао жив. Отхранили су га на флашицу, али је сад то већ једна „озбиљна животиња“, па човек мора да води рачуна кад улази у његов бокс.

Све Мирослављеве животиње збринуте су великој штали подељеној на боксеве. Свака врста има дом за себе, али најдоминатније су алпаке које Стојановићи одгајају већ петнаестак година. Њихово стадо са стотину алпака јединствено је у Србији. Стојановић је у Швајцарској полагао испит и добио сертификат одгајивача ове врсте који важи и у Европској унији.

Фото. З. Рашић

- То су животиње из породице камила или дева, као и ламе. У Јужној Америци  сматрају их домаћим и чувају за месо и вуну. Вуна алпаке је јако фина, дебљине од 13 до 24 микрона. Перуанци од ње плету одевне предмете, док се у Србији алпака још сматра егзотичном животињом. Нико не откупљује њихову вуну нити постоји машина која може да је преради, тако да на лагеру већ имам скоро 300 килограма. Ипак, људи купују младунце да им буду кућни љубимци, а деца посебно воле да се играју са њима – прича Мирослав.

Алпака се шиша као и овца, од почетка маја до краја јуна. Мирослав сам шиша своје стадо, а својим животињама је и ветеринар. Кад их ускоро пресели на другу локацију, алпаке ће имати свој пашњак. Лаке су за узгој јер нису захтевне, подносе температуру од чак минус 50 до плус 50 Целзијуса. Стојановић истиче да им грејање не треба, зими излазе и леже у снегу. Отпорна је и младунчад коју женка носи до 370 дана и рађа једном годишње, најчешће кад је пун месец.

Foto: Фото. З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Наш саговорник тек планира велике инвестиције у своје животињско царство. Намера му је да  на свом имању на потесу Велики луг, удаљеном километар од куће, где је сазидао велике објекте, отвори прави зоолошки врт. Већ је почео са изградњом боксева за животиње у зависности од врсте, по стандардима ЕУ. Део животиња се и налази тамо, попут јелена лопатара и двадесетак магараца.

Препоручујемо

Репортаже

0 6

СЕРВИЈУ НА БИСТРИЦИ БРАНИЛА И КЋИ КРАЉЕВИЋА МАРКА: "Новости" на остацима града Србица, на граници грчких покрајина Македоније и Тесалије

03. 07. 2026. у 20:58

Репортаже

0 1

КАКО ЈЕ СПАСЕНО ЛЕТОВАЊЕ ЈЕДНЕ ПОРОДИЦЕ: Вишеград у најлепшем сећању

03. 07. 2026. у 10:23

Репортаже

0 2

У ЦРКВИ БЕЗ ИЈЕДНОГ ПРОЗОРА САМУЈЕ ОТАЦ ЈОВАН: Већ 16 година, окружен морем, живи потпуно сам - друштво му праве само два галеба

03. 07. 2026. у 08:48

Репортаже

0 9

МЕТОХИЈСКА СВЕТЛОСТ КОЈА СЕ НЕ ГАСИ: Ходочашће на место где и данас тишина лечи, а чуда говоре (ФОТО)

02. 07. 2026. у 17:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације