ДВЕ МАЈКЕ, 40 ДЕЦЕ: Хумана мисија Милке Јеремић и Биљане Рекић, удомљавају малишане

Н. БУНИЋ

01. 02. 2022. у 08:12

ХРАНИТЕЉСТВО је позив за који се ретке породице у Републици Српској одлучују.

ДВЕ МАЈКЕ, 40 ДЕЦЕ: Хумана мисија Милке Јеремић и Биљане Рекић, удомљавају малишане

Прихватање туђег детета у кућу није лака одлука, али пракса показује да они који то учине постају срећнији људи и да су та деца, у већини, добра и послушна. Ипак, Милка Јеремић и Биљана Рекић имају довољно љубави и храбрости и до сада су заједно удомиле око 40 малишана.

Милка Јеремић из Милосаваца код Лакташа удомљава децу из целе Српске. За својих 62 године топлину дома пружила је за 22 детета, а тренутно у њеној кући борави шесторо малишана, које је прихватила као своје.

- Тренутно је у кући 12 укућана, међу њима су и моја одрасла деца и унуци. Сви се лепо слажемо, нема никаквих проблема међу нама. Они иду у школу, имају обевезе око спремања куће и одлично функционишемо. Са свима које сам раније отхранила, редовно се чујем. Већина је засновала своје породице, а једној од њих смо и кумовали - прича Милка.

Милка је пре рата радила у Дечјој болници у Ријеци. Ту се, каже, нагледала патње, и тада је одлучила да помаже деци којој је потребна помоћ.

- То је велики севап, задовољство и срећа - удомити дете које нема родитеља, а поготово браћу и сестре, које не треба раздвајати када остану без старања - поручује Милка.

Само 20 километара од Милке, у Новој Тополи код Градишке, живи педесетдвогодишња Биљана Рекић, која се такође у потпуности посветила хранитељству. У њеној кући тренутно живе три девојчице - две из Прњавора и поунолетна девојка која је дошла из Дома за незбринуту децу "Рада Врањешевић".

- Већ 19 година сам хранитељ и за то време збринула сам двадесетак малишана. Нас четири овде добро функционишемо, договарамо се о свему, у суштини никада није било већих проблема. Можда је некада било неких тинејџерсих бубица, али све се то решило - каже Биљана.

Посебна је њена прича како се одлучила на хранитељство.

- Када сам била млађа, нисам могла да затрудним. Тада сам одлучила да усвојим дете и баш тада сам остала у другом стању. После тога сам се зарекла Богу да ћу цели живот помагати деци без родитељског старања - испричала је ова хумана жена.

Наводи да је пронашла запослење за свако дете које је отхранила и да ће то и убудуће радити.

МАЊАК ХРАНИТЕЉСКИХ ПОРОДИЦА

У ЦЕНТРУ за социјални рад у Прњавору кажу да у овој општини нема хранитељских породица.

- Да би неко постао хранитељ, мора да испуњава одређене услове, да се против њега не води кривични поступак, да има нормалне психофизичке способности и слично, а потребно је и да иде на обуку за хранитељство. Важно је напоменути да сваки хранитељ добија метеријалну надокнаду за дете на месечном нивоу, али и да су односи које оствари са тим дететом - трајна веза, и да на крају добијају доживотног пријатеља и члана породице.
Тринаестогодишња Јасмина из Прњавора већ неколико година је у Биљанином дому. Каже да је срећна и да на Биљану гледа као на сопствену мајку.
- Добро ми је код Биље, немам пуно обавеза, битно је да сам добра у школи и да слушам. За све проблеме које имам обраћам се њој - каже Јасмина.