ЈУНИ КАДА ЈЕ ПРОГНАНО 30.000 СРБА: Обележена 31. годишњица од егзодуса мештана из долине реке Неретве

Дубравко Цурац

15. 06. 2023. у 20:34

У Мостару и Невесињу обележена је 31. година од прогона Срба из долине реке Неретве.

ЈУНИ КАДА ЈЕ ПРОГНАНО 30.000 СРБА: Обележена 31. годишњица од егзодуса мештана из долине реке Неретве

За неколико дана у јуну 1991. године, од Чапљине до Брадине, протерано је са својих вековних огњишта више од 30.000 Срба, којима је запаљена и уништена имовина. У тим данима страдало је и нестало више стотина војника и цивила.

Једно од места страдања је и Буна код Мостара где се већ годинама сваког јуна окупљају Срби из долине реке Неретве, који симболичним бацањем цвећа у реку Буну и паљењем свећа враћају сећање на убијене. И после три деценије наставља се потрага за 81. мештанином који се воде као нестали. Само у том месту страдало је 29 војника и цивила, а за седам особа породице и даље трагају.

- Тражим брата Синишу Марића. После 31. године ми се налазимо на истом месту, са истим питањем и захтевима. После 31. године ми тапкамо без неких резултата, без сазнања, без ичега. Мислим да је сувишно свако наше понављање, али без обзира на све ми ћемо и даље долазити, тражити и не одустајемо - истакла је Славица Славић.

Аљонка Џелатовић, председница Организације породица погинулих бораца, цивила и несталих Срба из Невесиње, разочарана је у надлежне институције БиХ које су задужене за проналазак несталих особа, посебно када су у питању Срби.

- Тих дана '91. године 14, 15. и 16. јуна, страдало је и нестало 431 грађанин српске националности, а до данас 81 мештанин није пронађен. То су наше најтеже ране. Обновити и цркву, дом и грађевине је тешко, али у поређењу са тражењем несталих је врло лагано. То је најтежи посао који је запао у ћорсокок, ако кажемо да смо пре три године идентификовали три суграђана, недавно једну, а 81. се тражи, док се укупно из Републике Српске трага за 1646 особа. Људи који у томе учествују очигледно да нису адекватни, да се морају мењати, као и начини и методе тражења - истакла је Џелатовић.

ЗАПАЉЕНЕ ЦРКВЕ

Тог 15. јуна 1992. запаљена је и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, симбол и срце српског идентитета Мостара и тада највећа православна богомоља на Балкану. Након тога запаљени и порушени су манастир Житомислић, Стара црква Пресвете Богородице. Након тога у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској оштећен је и девастиран најмање 81 објекат Српске православне цркве. Од овога броја њих 24 налазили су се на подручју општине Мостар.

Обележавање прогона Срба и Дана несталих источне Херцеговине након Мостара настављено је и у Невесињу. Цвеће је положено на Споменик слободе у Невесињу и на спомен-костурницу.