"НОН-СТОП НАПАДАЈУ, АЛИ НЕЋЕ ДУГО" Споменко Гостић погинуо на данашњи дан: Ја ово не могу да напустим док год се не ослободимо
НА данашњи дан, у борбама код Маглаја страдао је најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске – Споменко Гостић.
Фото: принскрин
Споменко Гостић је рођен 14. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратних сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца, 1992. године, на почетку рата у БиХ, а живио је са мајком Миленом у српском селу Јовићи надомак Маглаја.
Њихово село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. У месецу априлу 1992. умрла му је мајка, те је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању Јовића од стране муслиманске Армије БиХ.
Док се борио на Озрену за слободу свог народа, у његово село је стигао наш гастарбајтер из Француске, који му је понудио да га одведе у Париз да тамо живи и да га школује и усвоји. Глатко је одбио такву понуду јер није желео да напусти родну груду уз коментар: „Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде“.
Сам Споменко Гостић објашњавао је у тим временима како му је било.
„Имао сам случајева да сам нагазио на мину. Наишао сам и одбио ми се точак. Ово ми је друга рана и ту ме је гелер окрзнуо. Али, опет се све то савлада. Тукли су нас мецима. Морао сам пузати кроз канал, али и то сам издржао. И кажем да ми је добро и фино. Сарађујем са војском, спавам. Немам оца, немам мајке, немам никога“, говорио је Гостић.
По начину на који је причао видело се да се труди да буде храбар, колико је то могуће када бесне ратни сукоби.
,,Не плашим се. Некад имам мало страх, али савлада се и то. Увек имам оружје. Нон-стоп нападају, али неће дуго", рекао је он.
Његови саборци данас причају да није одмицао од војске. Како је која јединица долазила, показивао им је ровове, носио храну и питао шта још треба. И сви су му, кажу, причали да постоји бољи живот, да треба да оде.
„Док рат траје ја одавде нећу. Ја ово не могу да напустим док год се не ослободимо“, истицао је млади Гостић.
У марту 1993. године, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у родним Јовићима на брду Висњић, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу села Јовића, које је припадало маглајској општини.
Препоручујемо
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника
Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.
28. 04. 2026. у 20:51
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
Зашто не треба говорити "прими моје саучешће"? Отац Предраг открива: "Не будите плитки"
"КАДА изјављујете саучешће не будите плитки..."
29. 04. 2026. у 12:35
Коментари (0)