СЕЋАЊЕ НА ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ ХЕРОЈА СРПСКЕ: На данашњи дан је погинуо Боро Новић, "Новости" доносе детаље његовог пада
ПРЕ тачно 26 година, новембра 1994. године, извршавајући борбени задатак као пилот Војске Републике Српске у рејону Цазина (ФБиХ) погинуо је Боро Новић (1964), један од највећих хероја отаџбине.
Сећања на њега не бледе ни после две и по деценије од како се, тада у тек 30 години живота, са својим „ОРЛОМ“ заувек винуо у небо и легенду.
Како су „Новости“ најавиле, Дервента и овај крај Посавине ће, као место његовог детињства, одати му почаст тако што ће једна од овдашњих улица у изградњи понети његово име.
- Наш Боро, наш понос! Доста нас је доста дало, а Боро је дао највише-свој живот! Био је херој нашег народа и не смијемо га препустити забораву. Поносни смо што смо га лично познавали и што је наш. Дед ми је причао да је Боро гоoтво сваке недеље, правећи два-три круга, летeо изнад наше куће, Дервенте и својих Церана, и неустрашиво одлазио даље у служби одбране отаџбине. Нека почива међу анђелима, вечна му памјат и слава - само су неке од исписаних порука на друштвеним мрежама поводом годишњице страдања пилота Новића.
ОДЛИКОВАЊЕ ОТАЏБИНЕ
У ТРЕНУТКУ погибије Новић је био у чину капетана 1. класе, а постхумно је унапређен у чин мајора авијације. Отаџбина га је одликовала Орденом заслуга за народ и Орденом Милоша Обилића.
- Био је велики човек и патриота! Истодобно, млад и велики борац-јунак, врхунски обучен, који је имао срце и петљу за велика дејства. Све похвале његовом саборцу, такође изузетном пилоту из суседног дервентског села Доња Лупљаница Златку Микеревићу, који је и покренуо иницијативу. Хвала и Дервенти, на спомен улици. Мало је места попут Дервенте да су небо изнад ње и целокупне отаџбине бранила два њена сина-пилота. Боро је изгубио главу па заслужује да једна улица носи његово име-каже за „Новости“, Јанко Кецман, саборац-официр, прекаљени бранилац неба изнад пркосне Крајине и Српске.
„Новости“ тим поводом откривају детаље погибије, херојства и патриотизма овог понос-сина Српске и српског рода. Тог 19. новембра 1994. Боро је био на борбеном задатку ракетирања Фабрике наоружања у Цазину.
- Такозвани 5. корпус (бихаћки) АБиХ под командом Атифа Дудаковића уз редовне товаре наоружања које је добијао од својих ино спонзора и савезника, у тој фабрици производио је пуном паром и пројектиле пуњене ексерима, шрафовима и другим железом. Све у циљу да српским борцима и поготово цивилима нанесе што веће страдање. Боро је био потпуно свестан да му смртна опасност не прети само од НАТО ловаца, већ и од тзв. РВ и ПВО АБиХ. Знао је он да НАТО муслиманској страни гледа кроз прсте, па се после рата хвале да су имали више од 7.000 летова, да су ратним признањем „Златни љиљан“ одликовали, махом погинулих, седам пилота, са више оборених летилица - присећа се наш извор, под којим вребајућим опасностима је био изложен српски авијатичар.
Нажалост, то није било све. Новића је, тог дана око 15,20, У неустрашивом бришућем лету задесио велики пех трагичне судбине.
- Да би избегао НАТО радаре и ловце а истовремено не марећи на непријатељску ватру са земље, очито, Боро је у једном делићу трена прениско спустио свој „ОРАО“ и иза једног великог брда изнедада крилом закачио о димњак једне друге фабрике. Погинуо је у својој летилици која је експлодирала ударивши у стамбену зграду. У једном војном муслиманском извештају стоји да је тада „погинуло девет особа“ - сазнају „Новости“ детаље Новићевог одласка у бесмртни небески одред бранитеља отаџбине.
Земни остаци пилота Боре Новића, у пролеће 1995., нашли су смирај у селу његовог детињства и рођења његових родитеља у Доњим Церанима, код Дервенте. Идентификован је захваљујући саобраћајној дозволи, пронађеној у његовом комбинезону.
ОДАЗВАО СЕ ЗОВУ ОТАЏБИНЕ
МАЈОР Боро Новић рођен је 30. јануара 1964. године у Јаши Томићу у Средњебанатском управном округу у Србији, а са навршене четири године доселио се у Доње Церане, дервентско село и родно место оца Ђурађа и мајке Саје.
Након што се 1987. ишколовао за авијатичара, у својству пилота борбеног авиона „ОРАО“ распоређен је на службу у Скопље, где је са супругом Љубицом стекао сина и кћерку. Почетком 1992. добија прекоманду у Ужице, а потом у Краљево, да би се већ 23. јуна те исте године одазвао зову Отаџбине и добровољно ставио на располагање војсци тадашње Српске Републике. Истицао се у одбрани неба и отаџбине родитеља и предака борбеним летовима, све до тог кобног новембра 1994.
Препоручујемо
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (7)