МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ (3.): Све своје победе извојевао на бини

У ВИШЕДЕЦЕНИЈСКОЈ каријери Ђорђа Марјановића парадоксално звучи податак да су, упркос огромној популарности, његове плоче постизале скромне тираже.

Фото Музеј историје Југославије

Победе би увек извојевао на позорници. Када су војници из касарне у Титограду 1960, испратили Ђорђа на Опатијски фестивал, пожелели су му да се врати барем са једном наградом. Донео је три. "Песма разносача млека" и "Продавац новина" добиле су прву и трећу награду публике и прву награду новинара.

Скандал који је избио у марту 1961. на такмичењу "Златни микрофон" у Дому синдиката у Београду, када је Ђорђе Марјановић незаслужено остао без награде, претворио се у прве уличне демонстрације и протесте у СФРЈ. Више од седам хиљада људи окупило се испред Дома синдиката, а када се Ђорђе појавио, публика га је на рукама однела до хотела "Москва" и тражила да јој пева. Он је гледао према милиционерима, молећи их погледом да га спасу из руку обожавалаца. Ђорђе на Теразијама, без микрофона, звучника и оркестра, пева "на суво" прво "Звиждук", па "Милорда". Прати га хор од 7.000 душа. Можда није добио "Златни микрофон", али је тада "позлатио" своју каријеру.

- И само због те ноћи вредело је стрепети, не спавати, путовати, живети често пасји живот естрадног уметника - рећи ће Ђорђе.

Први солистички концерт Ђорђе је одржао у јулу 1961. у Дому синдиката (што ће постати традиција), а све улазнице биле су распродате за непуна два сата. Пред почетак концерта, бар 200 људи је тражило карту више. Концерт се претворио у тријумф, јер није лако ни оркестру, а поготову певачу, да два сата држи салу у рукама. Већ до тада је Ђорђе за домаћу естраду учинио више него што је ико икад, што је знао и Јосип Броз Тито, кога је Марјановић упознао 30. маја 1959. у Љубичеву. Био је редовно позиван на пријеме и свечаности организоване у част доживотног председника СФРЈ.

Често му је Ђорђе певао у Карађорђеву, где је Тито одлазио у лов, у градској Скупштини, а једном је бродом, заједно са Титом, путовао из Београда у Смедерево. И прва дама Југославије Јованка Броз је изузетно ценила Ђорђа. Знала је многе његове песме, пажљиво је пратила његову каријеру и на пријемима је користила прилику да му упути неку реч подршке. Председник Тито је 1972. одликовао певача Орденом рада са сребрним венцем.

Шездесетих година Марјановић је у Југославији уживао велику популарност, али му критика није била наклоњена. Због тога је био поколебан. Први позив за гостовање у Совјетском Савезу стигао му је 1963. Прихватио га је, јер је припадао генерацији певача која је васпитавана на руској класици и отишао тамо са "Седморицом младих", хармоникашем Тошом Елезовићем, певачима Надом Мамулом, Надом Кнежевић, Нином Спировом, Предрагом Гојковићем Цунетом и вокалним ансамблом "Далмација". Још у возу је Ђорђе слушао заједљиве колеге: "Шта он има да тражи у Совјетском Савезу? Нису тамо његове београдске шипарице."

- Пун треме сам изашао пред публику на свом првом концерту у Риги и у првом делу отпевао девет песама, "Звиждук у осам", "Јулијана", "Београде", "Пролећни цвет", "Девојко мала"...

- испричаће деценијама касније Марјановић. - Када сам осетио да ме је публика прихватила, отпевао сам стару руску песму "Три године сам те сањао". У сали је настало одушевљење.

За два месеца, приредили су 50 концерата. После тога, гостовао је још 30-ак пута. Рекорд му је био када је 1974. за два месеца одржао 147 концерата. Певао је на фудбалском стадиону у Јеревану, пред 90.000 људи, три дана заредом, а карата није било ни "за лек".

- Свуда сам био величанствено примљен. На концерту у Кијеву, када сам отпевао на бис све што сам знао, а публика је и даље френетично тражила да певам, ја сам се окренуо ансамблу "Седморица младих", и рекао им: Идемо момци, један твист. Био сам први певач који је у Совјетском Савезу певао твист.

Препоручујемо

Познати

0 1

МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ (2.): Плоча за рођендан

24. 05. 2021. у 13:00

Познати

0 0

МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ: Глумац који пева

23. 05. 2021. у 13:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације