ПОТРЕСНА ПРИЧА ЕРЕ ОЈДАНИЋА: Помирио сам се са судбином - ћерка ми је инвалид од рођења

Новости онлајн

19. 09. 2021. у 12:11

ИАКО је Ера Ојданић годинама на сцени и увек без длаке на језику па многи сматрају да не постоји део из фолкеровог приватног живота који није познат јавности, истина је другачија.

ПОТРЕСНА ПРИЧА ЕРЕ ОЈДАНИЋА: Помирио сам се са судбином - ћерка ми је инвалид од рођења

Фото: Архива "Новости"

Постоји прича о Ери Ојданићу која никада није испричана.

Све до сада, када ју је Ера испричао за медије.

Ера је рођен и одрастао у сиромашној породици и са родитељима је живео у кући од дрвета покривеној плавим каменим плочама које су у мајдану вадили мајстори, како каже.

У породици је друго дете, а брат Живота преминуо је после само неколико месеци живота, након што се разболео и од високе температуре добио упалу тестиса.

У школи је био лош ђак, а прве паре зарадио је од музике тако што би сео на половни бицикл који му је отац купио и ишао с хармоником од кафане до кафане дуж Ибарске магистрале. 

Иако је познато да је слаб на жене, супруга Љупка била му је једина и највећа љубав.

- А ево како сам упознао моју Љупку. Морам да ти признам, она је била моја једина и највећа љубав... Добро, добро, све оно остало са женама било је пролазно. То и немам шта да ти причам. Био је Спасовдан, вашар у Степојевцу, постављена шатра, а ја свирам. Окупили смо се ту сви ми сеоски музиканти и свакога четвртка погађамо свирке. Ту смо били ми, стандардна екипа која је свирала испраћаје, вашаре, свадбе... И једног четвртка ту се појави екипа из Јагодине, с којима је била и једна девојчица која свира хармонику. Та девојчица била је моја покојна Љупка. Знаш како, Љупка и ја смо се упознали то вече и брзо после тога венчали. Имао сам 19 година док је она имала само 16, те 1966. Тада је све то било тако на брзину, упознамо се, почнемо да свирамо заједно и ја се оженим. Оженим се њоме у пролеће, а исте те године у септембру идем у војску. Моја покојна мајка и моја Љупка дошле су ми на заклетву. У Ајдовшчину, у Словенији. Док сам био у војсци 18 месеци, Љупка је остала да живи са мојим оцем и мајком. Е, кад сам 1968. завршио служење војног рока, заједно са мојом покојном супругом направио сам екипу и наставио да свирам. Родитељи смо постали те године, родила се Јасмина, 1970. добијем Милену и 1971. године Драгутина, који је и сада овде, ено за оним столом. То је "Ера и син".

- Јасмина је инвалид од рођења. О томе нисам имао потребе никада да причам. Откад се родила, Јасмина живи са мном. Њу су бабице на рођењу извлачиле на вакуум и... Одмалена је време проводила са мојом мајком, баба Радина је, у ствари, њу одгајила више него Љупка, јер Љупка је овде радила годинама, овде у мотелу, тако је то било... Када су је порађале, бабице су беби том приликом оштетиле неки мождани нерв. Због оштећења тог нерва она не може да говори како треба, осамдесет посто је инвалид. Јасмина је, значи, остала инвалид, али хвала Богу није инвалид сто посто, да је непокретна, у колицима, да мора да користи пелене, знаш већ... Хвала Богу, није тако, она само има проблем са отежаним говором. Она осим тога феноменално функционише. Шта да ти кажем сада како ми је било, само Бог и ја то знамо. Љупка је била два месеца с њом у породилишту и то је већ био проблем. У 19. години постајем тата и у том тренутку уопште не знам како да се носим с тим, борим се... Помирио сам се с тим, инвалид - инвалид, само нека је жива. Покретна је, све обавља сама у кући, помаже ми... ја сам се помирио са судбином, не дај Боже, могла је да умре... Није било страха код мене и Љупке, био сам срећан када сам сазнао да је поново у другом стању, никада нисам размишљао да ће се поново родити болесно дете.

Ера је открио и да му је отац умро на рукама 2000. године.

Супруга Љупка преминула је 2009. године, а за болест су сазнали након што се вратила с мора.

- Била је на мору те године, с Миленом и Јасмином у Бечићима. И кад се вратила, жали ми се да не може ништа да уради, а да се не умори... Каже: "знаш толике људе, хајде види да ме неко погледа"... И ја нађем неку везу на ВМА. Толике сам године свирао разним докторима, генералима... Уграде јој стент, али се активира неки тромб, то се, кажу, дешава једном у хиљаду случајева, и... Кад су јој уграђивали тај стент, ваљда су јој пробушили тромб, у ствари. Они су били у лифту да је спусте из операционе сале када је она почела да се жали на јаке болове. Чудно је да је и била жива. Врате је испред лифта поново на операциони сто и спасили би је, међутим, налети други тромб који јој је развалио срце и... Тако је моја Љупка завршила свој живот у 60. години. На Крстовдан је рођена, 27. септембра, а 15. октобра је умрла.

(МОНДО)

БОНУС ВИДЕО:

ЗДРАВКО ЧОЛИЋ ПЕВА НА ВЕНЧАЊУ ТЕРЗИЋЕВОГ СИНА: Младенци плесали док им је Чола певао на увце:

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”