Познати

ЗАНЕЛА МЕ СВЕТЛА ВЕЛИКОГА ГРАДА (4): Роквић - звездаш заувек

Весна ПАНТЕЛИЋ

16. 11. 2021. у 09:48

ЖЕНИДБА Маринка Роквића и оснивање породице, нимало нису умањили популарност певача кристалног гласа, мада је страховао да ће, можда, изгубити део своје публике. У сарадњи са Мирољубом Аранђеловићем Кемишем, Маринко 1985. снима албум "Само ме потражи", идуће године стижу плоче "Подели са мном и добро и зло" и "У теби љубав будућу видим", а 1987. стиже и "Жена за сва времена".

ЗАНЕЛА МЕ СВЕТЛА ВЕЛИКОГА ГРАДА (4): Роквић - звездаш заувек

Поред певања и породице, Маринко је највише волео спорт и читавог живота је играо фудбал и кошарку са пријатељима, уз обавезно вежбање у природи или теретани. За Црвену звезду почео је да навија као петогодишњак. Његов брат од стрица навијао је за Партизан, па су читавог живота били ривали. Звезду је, говорио је Маринко, заволео у време Драгана Џајића, најбољег фудбалера свих времена на простору бивше Југославије. Драгослава Шекуларца, Бору Костића и Владимира Беару, није имао прилике да гледа, али их је касније упознао, као и многе друге црвено-беле легенде. Упамтио их је, међутим, по преносима и живописним коментарима чувеног спортског и радијског водитеља Радивоја Марковића, као и Шекијевим враголијама у утакмицама са Партизаном.

- У Београд сам дошао као клинац 1970. и отада тече мој навијачки стаж на трибинама "Маракане" - изјавио је Маринко. - Тих седамдесетих и осамдесетих није било утакмице коју Звезда игра, а да нисам био на стадиону, поготово на међународним утакмицама. И данас редовно пратим мечеве и имам миљенике међу фудбалерима. Играо сам и са Савом Милошевићем, који је фантастичан фудбалер, али и певач. Играо сам својевремено и футсал са Драганом Стојковићем Пиксијем у балону, код њега лопта, а ја не смем ни да му приђем, јер знам да ћу испасти смешан. У праву је био глумац Љуба Тадић, такође окорели звездаш, који је знао да каже да са Звездом "има да се радујеш до неба, али секирација ти не гине".

Роквић није био само изузетан певач, деценијама је играо у фудбалској репрезентацији естрадних уметника коју је окупљао његов најбољи пријатељ, композитор и хармоникаш Миша Мијатовић. Маринка су красили брзина и упорност, био је продоран и имао јак и прецизан шут. Још се памти утакмица коју је средином осамдесетих, пред 50.000 људи на стадиону "Кошево", одиграо против Хариса Џиновића, Нелета Карајлића, Емира Кустурице и осталих Сарајлија. Није га хтео гол, али је из темеља уздрмао стативу. Истакао се Роквић и када је наша естрадна фудбалска репрезентација, у јеку санкција, гостовала у Москви, пред 30.000 гледалаца, и играла нерешено против Руса. Домаћини су их кући испратили са 10 шлепера хуманитарне помоћи.

Једном приликом Маринко, који је био изузетно побожан је са Звездиним ветеранима Владимиром Петровићем Пижоном, Јованом Аћимовићем Кулетом, Бошком Ђуровским, Сашом Марковићем и Бранимиром Кантаром, отишао у Хиландар. Целим путем им је неуморно певао и дружио се са њима. Пре две године је у Бањалуци организована хуманитарна акција посвећена рађању деце, а Маринко је на стадиону пред 10.000 људи најпре певао, а затим заиграо фудбал са ветеранима Црвене звезде, као одбрамбени играч.

ПИЈАНСТВО ЗА НИКОЛИНО РОЂЕЊЕ

МАРИНКО се први пут у животу напио када му се родио син Никола, 29. јуна 1985. Тог дана било је изузетно топло, а Маринко је седео и чекао испред врата сале за порођај и био у голој води од напетости, треме и бриге да све добро прође:

- Са пријатељима, кумовима и фамилијом сам отишао у ресторан "Ковач". Сећам се да смо пили виски из великих чаша, да је кум форсирао, да смо укрштали чаше преко руке и да сам већ после треће чаше био поприлично пијан. Када сам легао у кревет, цела соба се окретала око мене. И Марково рођење је, такође, било весело.