КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО ПРВИ НАСТУП ИНСПЕКТОРА БЛАЖЕ? Био је пре 30 година - свирали су једну песму

ПРЉАВИ инспектор Блажа и "Кљунови" обележиће јубилеј, 30 година рада, концертом у Дому омладине Београда 13. јануара 2024. Мада је иза њих каријера дуга три деценије, њихова дискографија, нажалост, није била толико интензивна, као што је требало да буде. Игор Блажевић (60), како је право име Инспектора Блаже, за "Новости" поручује да су били лењи да на три-четири године објављују нове песме, али су зато сви њихови наступи били на највишем могућем нивоу.

Фото Зоран Јовановић

- Наш први наступ, када се још нисмо звали Блажа и "Кљунови", био је у децембру 1993. у доњем клубу Студентског културног центра и одлично је прошао код публике - присетио се Блажа за наш лист. - Свирали смо само једну своју песму "Дуле Савић" и 20 обрада рок хитова из бивше Југославије. Већ 13. јануара 1994. добијамо име Прљави инспектор Блажа и "Кљунови". Од тог првог концерта, ми стално свирамо. Запоставили смо креативни рад, али оно што нам је обележило каријеру су живи наступи. Последњих година свирамо фестивале и мото-скупове.

Ко је крив што нисте објавили више албума?

- Највећи кривац мора бити Блажа. Тај Блажа је другима симпатичан, а мени, кад се погледам у огледало је смешан. Моја жеља да наступам и забављам људе је била много јача од тога да правим песме. Срећом, у једном тренутку мој најдражи колега Ариго Саки, то јест Александар Караџић, то схвата и потпомаже ауторством великих хитова као што су "Лепа си Памела", "Секс, дрога и Бодирога", фудбалске песме "Але, але", посвећене нашој репрезентацији кроз три светска првенства. Исту смо им песму посветили, само смо мењали имена играча. Имали смо недовољно ауторских песама зато што је мене занимало све везано за шоу-бизнис. И да водим емисије на радију и телевизији, као на пример емисије за децу "Тајне обичних ствари" на РТС, где су се такмичиле школе из Србије.

Такође, водио сам разне приредбе за децу и одрасле, промоције широм Србије, корпоративне журке, а упоредо сам писао књиге, позјамљивао глас у рекламама, учествовао у маркетиншким кампањама где сам био заштитно лице одређених производа.

Све то ме је често одвлачило од музике. Увек сам шоу-бизнис и медијску сцену доживљавао као нешто где ти је дозвољено да радиш, ако имаш шта да пружиш.

Испоставило се да сам се свуда пристојно уклапао.

Многи не верују да сте својевремено заиста радили као инспектор?

- Ја сам до 2000. био стално запослен у државној фирми. Рад у савезним органима је био сигуран посао, плата на време, превоз, 13. плата, увек нешто преко синдиката, а ја одлучим да хоћу да се бавим шоу-бизнисом. Била је то велика одлука, јер није било сигурно шта ће се десити. Могло је да пође у правцу да постанем социјални случај, јер сам имао социјално, здравствено и редовну плату а тога сам се одрекао. Међутим, сад како се ближим пензији, не плашим се да ће ми она бити једини извор прихода. Планирам да радим хонорарно као сви велики извођачи и глумци, попут Рована Аткинсона или Гагија Јовановића. Мислим да ћу моћи, када будем спојио хонорар и пензију, да одем на море у Буљарицу или Прчањ.

Хоће ли београдски концерт, можда, означити почетак слављеничке турнеје?

- Блажа и "Кљунови" су на турнеји већ 30 година. Наступали смо на сваком месту у Србији и Републици Српској које је имало микрофон. Довијали смо се на разне начине, позајмљивали појачала од других бендова, а они нам нису наплаћивали, јер је колегијалност била на највишем нивоу. Познати су наши наступи на "Бир фесту", они су буквално били као победе у Лиги шампиона. Скоро увек смо добијали бис, што на "Бир фесту" не постоји као опција. Фестивалски наступи су нас искалили. И у музици, као у сваком послу, битно је искуство. Сада знамо да се прилагодимо, распоредимо нашу енергију и увек пружимо максимум. Као и велике звезде, попут Џоа Кокера и Тома Џонса у београдској "Арени", AC/DC и "Металике" на стадиону Партизана или "Ролинг стонса" на Ушћу. Одмах ми је било јасно зашто дуго трају. Они сваки пут, у сваком граду, пруже свој максимум. Знају да нема опуштања.

Фото Зоран Јовановић

Да ли вам је најбољи тренутак у каријери био када сте упознали Памелу Андерсон?

- Она је обележила нашу, а посебно моју каријеру. Свакодневно ме питају како је Памела и да ли се чујем са њом. "Лепа си Памела" је објављена 1998. и невероватно је да 25 година касније људи памте неку песму о једној старлети. Али легендарној. Постојала је шанса да тада песму посветим Кармен Електри, која је такође била популарна, али данас нико не би знао ко је она. Штос је у Памели, која је и данас актуелна. Подржала је Асанжа што није мала ствар, ишла је код Путина, бори се за заштиту и права животиња.

Какав репертоар припремате за београдски концерт?

- Свакако ћемо свирати хит "Живела ракија". Годинама ме мучи што сам направио песму о пиву, а нисам о ракији. Што би рекао један легендарни рокенрол извођач - немој ми та два раздвајати. Текст ме је мало мучио и било би идеално да је снимимо до концерта.

Бодирога и Ђоковић

- ДЕЈАН Бодирога је свакако обележио наше животе на разне начине, а оно што је урадио у Индијанаполису је за мене највећа ствар. У финалу СП са Аргентином смо јако лоше играли и селектор Пешић је пред крај утакмице изнео страгетију напада и коме ће лопта ићи. А Бодирога каже да дају њему лопту. Пешић је узвратио:

"Заборавите све што сам рекао, дајте Бодироги лопту". Једноставно, Бодирога је човек који преузима одговорност. Он је попут Новака Ђоковића, има свест да у правом тренутку уради оно што нико не очекује, а у ствари, сви очекујемо. Ноле нама, сумњичавим спортским коментаторима који боље од њега знамо шта треба да једе, кад треба да пије, колико треба да спава и слично, увек покаже да зна. Наравно да Ноле заслужује песму, али ја још немам храбрости да је напишем. Сигурно десетак година покушавам, али не бих волео да песма буде мање успешна од Нолетових трофеја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације