Умирем од рака, споро иде: Ведрана Рудан у потресном тексту описала детаље борбе са тешком болешћу

Т.Ј.

04. 05. 2026. у 15:54

КЊИЖЕВНИЦА Ведрана Рудан свој блог пише све ређе, јер се бори с тешком болешћу. Сада је у новој објави проговорила о тешкој борби, али и својој деци која у најтежим тренуцима брину о њој.

Умирем од рака, споро иде: Ведрана Рудан у потресном тексту описала детаље борбе са тешком болешћу

Photo: Zorana Mandic/ATAImages

Ведрана је у свом новом блогу на сајту rudan.info објавила текст под насловом "Имати децу… немати децу", у којем је изнела нове, врло личне и емотивне детаље своје борбе, као и размишљања о породици, родитељству и животу.

- Хиљаду сам пута у животу себи поставила то питање. Кад си жена, кад пишеш, сви сваку твоју реченицу доживљавају као голу исповест. Никад нико није затражио за Толстоја смртну казну јер је гурнуо Ану Карењину под воз. Приче о лошој деци доживљавају већи успех, па ти некако пређе у навику да сопственој деци нацрташ рогове. Бранити се не могу, а ти им на нос често набијеш грехове да би теби живот био лакши - написала је Ведрана.

У наставку текста, Рудан кроз низ личних рефлексија говори о односу према деци, родитељским страховима, свакодневним бригама, као и о осећају кривице и преиспитивања. 

- Јединице, пропали разреди, криви одабир посла, лењост, прерана ускакања у везе, недовољно љубави према мами која је могла да буде председница Европе, да је ноге држала скупљене оне среде у три ујутро… Где би ми био крај? То није све. Догодио се петак, среда је била заборављена, једино поза другачија. Епилог исти. Дречања дању и ноћу, јединице, двојке, једино се нуле нису указивале. Па деца твоје деце. Па чувај, па стрепи, па се буди ужаснута ноћу, хоће ли се вратити, јесу ли жива, зашто завијају кола хитне помоћи. Ко ће то преживети? Зашто живим или животарим или цркавам с двоје деце кад бих могла на прагу осамдесете с мужем у миру и срећи да грицкам чоколаду, а не да шепава шетам њиховог пса док се они држе за руке с неким кога воле и гледају ровињско море... - искрена је Ведрана.

Она даље описује и тешке животне ситуације, укључујући болест, честа болничка лечења и тренутке када, како наводи, "умире споро, у борби са раком".

- Тешко сам болесна. Чешће сам у болници него код куће. Умирем од рака, споро иде… - пише Рудан, описујући подршку своје деце и породице током лечења.

У емотивним деловима текста описује сцене из болнице, бригу деце, мале гестове пажње, као и повратак кући, мирисе, свакодневне тренутке и осећај живота између болести и опоравка.

- Пред два дана били су са мном у болници. На смене. Кћерка ми је освежавала тело и уста танком крпом. Препричавала сам јој приче из детињства. Слушала ме је, смејала се и правила као да их први пут чује. Из торбе је извукла турпију за нокте, узела мој длан у свој, да ми будеш лепа, мама. Дошао је син. Донео ми је књигу коју смо дуго чекали и кутију бомбона, лакше ћеш заспати, каже. Након десетак минута навукао ми је комад пасте на четкицу и помогао ми да у кревету оперем зубе. Пољубио ми је горњу страну десног длана, лаку ноћ, мама. Синоћ сам изашла из болнице. Можда сам већ написала. Дан је весео и жут. Лепо је бити кући и кад си непокретан и кад никако да израчунаш је ли већ време за смрт. Стиже кћерка у госте с новим псом. Радује ме наша Кокошица. У великој торби хрпа миришљаве, испеглане робе. Уваљујем нос у њу. Не могу да поднесем болнички мирис. За ручак ће ми спремити лигње на жару. Излежавам се на каучу на тераси док ме убија или чини живом мирис мора. Лемy ме гледа из картонске кутије. У двориште улази син. За мене је испекао најбоље палачинке на свету по рецепту моје старе. Не знам га.  Заборављам. У позадини муж спрема све што ми треба за раскошан ручак. Једну лигњу, комадић круха и пола палачинке. Деца одлазе својим кућама. "Бокић", добацује ми кћи. Син ми весело маше крпом за прање судова. Чекам да ми муж оде у кухињу. Плачем. Болест? Дан је превише жут? Страх од смрти? Алергија на полен? - написала је Рудан. 

На крају текста, књижевница се вратила на основну дилему која се провлачи кроз цео текст: однос између родитељства, љубави, страха и губитка, завршавајући питањем које остаје отворено:

- Имати децу? Немати децу?

(rudan.info)

БОНУС ВИДЕО: Морамо се борити против канцер епидемије

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника

Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника

Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.

28. 04. 2026. у 20:51

Коментари (0)

„Љубинко и Десанка“ на сцени Фондације Mozzart: Цекић, Вулановић и Бандовић у Шушљиковој режији о блискости која недостаје