ЗБОГ ЊЕГА НИЈЕ ОТИШЛА НА ОЛИМПИЈАДУ У МОСКВУ: Животна прича Оливере Балашевић - од гимнастике, младежа, до њеног Панонског морнара (ФОТО)
ОЛИВЕРА Балашевић је променила више професија у животу - била је гимнастичарка, професорка, глумица, продуцент и писац - али је у целом региону познају као власницу најлепше титуле - панонску принцезу, супругу Ђорђа Балашевића.
Фото: Д.Дозет
Рођена је 29. априла 1959. године у Зрењанину, за који је касније говорила како је то једини град у којем она није "провинцијалка".
Свој пут вечито активне девојчице, стално у покрету, и сад после толико деценија, Оља је започела на гимнастичким тренинзима којима је остала посвећена пуних 11 година. Остварила је бројне успехе, такмичећи се у четири дисциплине, а сигурно је највећи освајање олимпијске норме за Олимпијаду у Москви 1980. године.
Данас уме да каже - "ја нисам бивша гимнастичарка, ја сам бивша репрезентативка у гимнастици, а гимнастичарка сам и дан-данас."
ако је касније писала у својој књизи, имала је она и драже норме.
- Нема те норме на коју сам се намерила, а да нисам успела да је остварим. Ако од живота не направиш олимпијаду, као да у њему ниси ни учествовао: победити у скакању с моста у категорији такмичарки до шест година; тријумфовати у уношењу три тоне угља у конкуренцији парова са мамом; извести звезду на греди упецаној у Бегеју; прва скочити “цукахару”; дипломирати са најбољим пролазним временом у дисциплини мајке два детета; не пропустити висину ни једног родитељског; са обе унуке убедљиво, без потребе за фото-финишем, победити у трци дечијих колица кроз Змај-Јовину улицу у Новом Саду. И све то само да бих свим тим неосвојеним и са по којом освојеном медаљом претопљеном у злато, покушала да рестаурирам и поправим полупани порцелански тањир осликан неопростиво тегобним животом моје маме.
Брже, више, јаче.
Боље, једном речју.
Увек најбоље што можеш - написала је у својој књизи Планета Двориште.
Сусрет са Ђорђем Балашевићем променио је њене планове, па тако у Москву није отишла. Како је већ много пута цитирано Ђоле је превагнуо као "пета дисциплина".
Једном приликом је говорила да је то било остварење њеног сна.
– Као гимназијалка сањала сам себе у кући пуној чипке, како печем колаче, а један даса ту негде у мојој близини пише песме. Ето, тај сан ми се остварио – причала је тада уз осмех и сетила се како је као дете уз ручак стално певала, а мајка Пелка јој говорила: „Сине, немој да певаш за ручком јер ће муж да ти буде нем.“ То народно веровање се, очито, није остварило.
Оливера је веровала да су њих двоје били повезани и много пре те 1979. године када су се срели. Имали су младеж на истом месту, његова сестра била је старија од њега исто колико и њен брат од ње... много тога необичног се поклапало.
Тако се Оља одлучила за каријеру супруге и мајке, али није одолела Ђолетовој жељи да баш она игра Јуцу у филму "Поп Ћира и поп Спира". Освојио ју је једном реченицом - "Много ћеш ми помоћи".
Касније се појавила и у филмовима "Улични певачи" (1981. године), "Специјална редакција" (из 1989. године) као и у филму "Као рани мраз", који је режирала заједно са супругом 2010. године.
Гимнастичарка која је дипломирала ДИФ у рекордном року, спортисткиња која је успела да избори бројне медаље, мама троје деце који су завршили факултете и изродили децу, написала је књигу "Планета двориште" која осваја сва срца и ових дана чека друго издање.
И даље, многи је најлепше виде у сликама из Ђолетових песама и исповести, како скаче салто са понтона у Дунав док јој Панонски морнар чува чешљиће на плажи и гледа у даљину.
Најлепши израз њихове љубави сажет је у нежној реченици "ето, и данас сам успео да те насмејем" а баш та реченица је помогла овом брачном пару да преболе све животне тешкоће.
FФото: Принтскрин
(Лепа&Срећна)
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (2)