САХРАЊЕН БОТА НИКОЛИЋ: Породица и грађани испратили великог сниматеља и редитеља на вечни починак (ФОТО)

ПРОСЛАВЉЕНИ сниматељ и редитељ Божидар Бота Николић (79), који је у четвртак преминуо од короне, сахрањен је јуче у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Фото З. Јовановић

Поред породице, прослављеног уметника на вечни починак испратило је и неколико стотина грађана.

Испред капеле је било положено цвеће, док су поред ковчега и фотографије преминулог саучешће примали неутешна супруга Жана, ћерке Јована, Маша и Душана са својим фамилијама. Бројни поклоници лика и дела славног Боте стрпљиво су у реду чекали да одају последњи поздрав другу, пријатељу и саборцу. Човеку који је оставио велики печат у историји југословенске и српске кинематографије први су се поклонили глумица Рада Ђуричин и њен колега Горан Султановић. Потом су саучешће ожалошћеној породици изјавили и Весна да Винча и Ива Штрљић. Сахрани су присуствовали и глумица Весна Чипчић, певачица Марија Шерифовић, као и Мирослав Мишковић, за чијег је сина Марка удата Ботина ћерка Ивана.

Опело је почело у 15 часова, након чега је поворка кренула ка гробном месту. На челу су се налазили унуци Божидара Николића, који су носили крст и слику са његовим ликом, а иза њих неутешна супруга и бројна фамилија.

- Данас се опраштамо од нашег Боте, супруга, родитеља, пријатеља, сарадника, врхунског професионалца - почео је потресан говор велики Николићев пријатељ и бивши директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић.

- Опраштамо се од једног од најплодотворнијих и најбољих телевизијских и филмских сниматеља, директора фотографије, чије је стваралаштво за више од пола века постало историја филма и део нашег филмског и културног идентитета. Добио си многа признања, али си ми једном рекао да ти је можда најдраже оно које си заслужио 2015. на светском фестивалу камере, награда за животно дело "Златна камера" за допринос савременој светској филмској уметности

Foto: Фото З. Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Бота је своју каријеру почео као камерман на Телевизији Београд 1969. године, да би се потом у другој половини седамдесетих година одлучио и посветио филму. Нашој кинематографији подарио је неке од антологијских филмова.

- Био си радознао човек, па те то одвело и у редитељске воде - каже Зеленовић.

- Питао сам те својевремено како редитељ одлучује шта ће ући у филм, а да се на то не наљуте сви, на шта си ми кратко одговорио, само погледај филм. Данас се опраштамо од аутора који у историји наше кинематографије заузима централно место. Велика је то оставштина за будућност, за генерације које долазе. На њима је да чувају и сачувају и приказују филмове Боже Николића. Изнова ће се уверити каквог смо сниматеља и мајстора фотографије имали, који је био и остао један од стубова кинематографије на нашим просторима. Какав је човек био, то зна његова породица, пријатељи и ми сарадници који се данас од њега опраштамо. Драги наш Бота, хвала ти за све, нека ти је вечна слава и хвала.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације