НЕ ПЛАШИМО СЕ НИЈЕДНОГ РИВАЛА: Председник ФСС Драган Џајић поручио пред старт ЕП у Немачкој

ПРЕДСЕДНИК Фудбалског савеза Србије Драган Џајић је у пребогатој играчкој и функционерској каријери претурио свашта преко својих плећа и ногу. Блистав период у копачкама зачињен је голом за памћење пре тачно 56 година, када је матирао Енглезе у полуфиналу ЕП (1:0) и одвео селекцију Југославије у велико финале. И данас је то један од највећих успеха нашег сениорског фудбала, после су неки нови клинци у млађим селекцијама умели да се пењу на кров света и Европе...

ФОТО: М. Вукадиновић

Најављујући у свом стилу турнир у Немачкој, први човек наше Куће фудбала се прво присетио жреба у Хамбургу, када је постало јасно да ће "орлови" опет на Енглезе, па на Словенију и Данску у групној фази такмичења.

- Драго ми је да се ово првенство игра у Немачкој. Избор је пао на праву, аутентичну фудбалску земљу. Ни после церемоније у Хамбургу нисам нимало променио мишљење у односу на оно што сам говорио пре жреба. Сваки противник заслужује респект и велико поштовање. Ми најбоље знамо колико је тешко отићи на завршни турнир, чекали смо 24 године и сада треба добро да се припремимо, не само у физичком и тактичком, већ и у психолошком смислу. Не плашим се Енглеза, иако је јасно да су они фаворити, не само за прво место у групи, већ и за освајање титуле. Наравно, не плашим се ни друга два ривала у групи, али је јасно да само максималним приступом и озбиљном припремом можемо до жељених резултата у све три утакмице. Имамо играче који су носиоци игре у великим клубовима, али имамо и млађе који су жељни доказивања и не постоји боља прилика да избију у први план од највеће смотре европског фудбала. Очекујем велику подршку наших навијача и у Гелзенкирхену и у Минхену, а надам се и након тога у нокаут фази - каже Џајић.

Сећања на 1968. и поменути меч са Енглеском заиста не бледе...

- Давно је било, али се не заборавља. Гол и победа против тадашњих актуелних светских првака један је од највећих подвига у историји југословенског фудбала. Подсетићу да смо на путу ка завршном турниру у Италији морали да избацимо и актуелне вицешампионе света Савезну Републику Немачку. Играли смо сјајно и у полуфиналу се одиграо дуел са Енглеском. Нисмо били тотални аутсајдери, али је комплетна светска јавност типовала на Енглезе који су и даље, две године након освајања Мундијала, имали феноменалан тим. Боби Чарлтон, Алан Бол, Роџер Хант, Боби Мур. Када се најмање надате, направите највећи успех. Имали смо велики пех на почетку, јер се Ивица Осим повредио и пошто није било измена, морао је да статира до краја утакмице. Играли смо практично са 10 играча и тиме наша победа још више добија на значају. Сада су нам на старту опет ривали Енглези. Оптимиста сам, јер видим да се екипа сјајно спрема за овај изазов.

После Енглеза, следе мечеви са Словенцима и Данцима...

- Група је тешка. Чекају нас три захтевне утакмице. То одавно знамо. Важно је да играчи најозбиљније схвате ЕП. Треба од њих тражити да учине максимум. Очекивања навијача су велика, а ја верујем да ћемо их на крају обрадовати. Сада је најбитније да прођемо први круг. Важно је и да свих 26 играча буду здрави и на располагању селектору Стојковићу.

И само још један кратак повратак на 5. јун 1968.

- То је један од највећих успеха југословенског фудбала. Та победа је свима донела велику афирмацију. У мојој каријери је то један од најзначајнијих голова. У ствари, то ми је најдражи гол у репрезентативном дресу. После тог поготка у Фиренци почео сам да добијам позиве и да наступам за "Тим света" на разним манифестацијама. Сачувао сам лопту са те утакмице, било је некако логично да припадне мени. Чувам је и дан-данас - закључује Џајић причу о неким лепим и трофејним временима.

Можда је дошао опет такав неки јун. Јун 2024, који ће изабраници Драгана Стојковића да памте и препричавају деценијама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације