МОЈИХ ТОП 11 - ТАТИН ОБРАЗ ВАЖНИЈИ ОД СВИХ ПАРА: Ненад Бјековић, легенда Партизана и репрезентације, о навијаштву, оном поразу од Хајдука...

ДОК је играо у Пролетеру, пунио је мреже противника, али и освајао срца нежнијег пола.

Фото Н. Параушић

- Надимке вам углавном дају новинари. Имао сам једног дописника загребачких "Спортских новости" који ме је обожавао и звао ме "Еузебио са Бегеја". Вероватно због црне косе и тамне пути. Касније су ме прекрстили у "Доктор Килдер", због сличности са Ричардом Чемберленом, главним глумцем у популарној телевизијској серији из шездесетих. Био сам стасит и маркантан, то је ваљда привлачило пажњу јавности више од голова и фудбалских бравура.

Посебно је интересантан наслов у једном новинском чланку - "Навијам за Звезду, заволео сам Партизан".

*3000 НА РАЧУНУ У РОКУ ОД 24Х*
-->КЛИКНИ ОВДЕ<--

- У то време, био сам на мети свих клубова "велике четворке", осим Црвене звезде.

Новинар који је дошао у Зрењанин да ме интервјуише, био је ватрени звездаш, извукао је из контекста наслов којим је желео да заинтригира челнике црвено-белих. Ја сам као дете слушао радио-преносе и навијао за све клубове, највише за Хајдук, Звезду и Партизан. Ако Бајдо Вукас постигне гол, ја сам наредних дана Вукас. Био сам и Звонко Бего, Бора Костић, Прљинчевић, Бобек... У мом Лазареву се сваког 1. маја организовала велика сеоска свечаност. Било је много света, окретао се во на ражњу, точило се пиво, вино. У званичном делу програма, најпре су играли дебели и мршави, после тога пионири Црвене звезде и Партизана и на крају Задругар против неког локалног ривала.

*3000 НА РАЧУНУ У РОКУ ОД 24Х*
-->КЛИКНИ ОВДЕ<--

- Била је једна продавница на путу од куће до школе у којој је као пословођа радио човек од два метра, звали смо га Бандера. Био је луди звездаш и сваки пут кад би ме видео давао ми је бомбоне и штанглу чоколаде. Једном приликом, увео ме је у своју канцеларију и показао на столу наслагане дресове Црвене звезде. Рекао је: "Ти вечерас играш за нас, ево ти и капитенска трака". Увече утакмица, излазимо на терен, трибине пуне као око. Неки човек који је седео до мог оца, рекао је: "Боро, видиш ли за кога игра твој син". Кад ме је отац видео у црвено-белим бојама, скочио је и почео да ме јури по терену. Побегао сам преко ограде и нисам ни одиграо утакмицу. Имам само фотографију као успомену на неуспешан деби за пионире Црвене звезде.

Foto: Ненадов гол за Зрењанинце против Сарајева , Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

У лето 1975, Бјековић диже руке од репрезентације и припрема се за опроштајну сезону у дресу црно-белих.

- Заратио сам са Бошковом који ми никада није опростио што нисам прешао у Војводину.

Долазио је сваки дан у Лазарево, молио ме да потпишем уговор и нудио сјајне финансијске услове. Динамо је, такође, био упоран и издашан. Али тата је дао реч генералу Зекићу који је у то време био јача фаца од Тита. Рекао ми је: "Сине, нема банке на свету која може да укаља овај образ, ако одеш у Динамо, ова кућа за тебе више не постоји".

Са Партизаном се договорио за пет минута.

- Уговор је потписан у замку Дунђерски, тата је рекао генералу Зекићу: "Ако Партизан жели мога сина, можемо одмах да пређемо у суседну собу да нешто попијемо и поједемо".

Платили су Пролетеру 30 милиона динара и уступили им четири играча: голмана Марковића, Видовића, Оларевића и Тошића.

Бјековић се присетио и легендарне утакмице са Хајдуком (1:6), 9. маја 1976.

- Није било столица, на трибинама ЈНА преко 60.000 људи. Почетак феноменалан, имао сам две стопостотне шансе у првих 15 минута, могли смо већ тада да решимо питање шампиона.

Дешава се нешто невероватно.

- Како пређу пола, шутну и погоде мрежу. Иванча није имао дан. Буљан му је дао гол из круга на центру игралишта.

Што се не може рећи за навијаче Партизана.

- Да се најежиш. Остали су пола сата после утакмице и навијали као да смо освојили титулу. Веровали или не, утакмица против Хајдука је била наша најбоља партија у целој сезони.

Одлука је пала у последњем колу. Партизан у Љубљани, Хајдук на Карабурми.

- Јордан Ивановић је преносио за Радио Београд, а Иво Томић за Радио Загреб. Дуго после Љубљане, Иво није смео да крочи у Сплит. Био је "персона нон грата" само зато што је објективно преносио утакмицу. Рекао је да смо оштећени за два пенала и да је надокнада времена била по прописима. Лопта је отишла поред наше клупе, Иванча је отрчао са гола да изведе аут и ја видим пиштаљку у Максиним устима.

- Приђем му и кажем: "Молим те, али молим те, пусти још ово". Иванча баци аут Гајици Ђуровићу, овај дода до Ненада Стојковића и Неша на палац, па у шеснаестерац. Моца стоји лево од мене и дере се на Стојковића што му није додао. Слушам Моцу, гледам Нешу, чекам последњи звиждук и одједном... Лопта је у мојим ногама. Да ме убијеш, не знам како је ту стигла.

Бјековић са Павиком, Фото Приватна архива

Тренуци када се пише историја.

- Да сам је шутнуо како сам желео, завршила би негде под Бежиградом. Далановић је већ залегао, скратио угао и сто одсто би ми одбранио. Мени се копачка зарије у земљу, шутнем очајно и она цап-цап-цап, откотрља се у мрежу. Само је на тај начин могла да заврши у голу. Фотографија тог гола стоји на зиду мог кафића. Ако се задубите, видећете бусен траве који сам захватио уместо лопте.

Иван ЋУРКОВИЋ (Партизан)

- Затекао сам га као капитена када сам стигао у Партизан. Спавали смо у истој соби, јер је његов цимер Бранко Рашовић отишао у иностранство. Ћуре је образована и харизматична личност, док је играо фудбал бавио се и новинарским послом, писао је извештаје и интервјуисао познате фудбалере из Југославије и Француске. Миран, сталожен, знао је у најтежим ситуацијама да нађе најмудрије решење. Његов савет је пресудно утицао на моју одлуку да одем у Ницу. Рекао ми је: "Немој да размишљаш, прихвати чак и ако ти нуде дупло мање од других клубова". А они ми нудили дупло више. Рекао је: "Не буди луд, плаћају те да играш и живиш у рају на земљи".

Јосип КАТАЛИНСКИ (Ница)

- Шкија је са Влатком Марковићем много допринео да потпишем уговор са најбогатијим француским клубом. Ница је у то време била ово што је сада Пари Сен Жермен, звали су нас "милионери" и били смо омражени у већем делу Француске. Страшан играч, памти се његов гол против Шпаније у Франкфурту у мајсторици за пласман на СП 1974. Веже нас велико пријатељство, живели смо малтене у истом стану, он на четвртом, ја на трећем спрату. Дружили се породично, он се оженио Францускињом Режан, која је радила у кабинету код председника Нице. Много ми је жао то што су касније ушли у неке проблеме, задесила их је породична трагедија због смрти ћерке. Касније се и он разболео и преминуо. Није заслужио сурову судбину.

Ласло СЕЛЕШ (Пролетер)

- Изузетан господин, била ми је част да делимо исти хлеб и свлачионицу. Он ме је најтоплије прихватио кад сам са 17 година прикључен првом тиму Пролетера. Касније смо имали озбиљне дуеле у Француској, играо је за Сошо и сваки пут је против Нице добијао задатак да мотри на мене. Једном сам завршио у болници због лакшег потреса мозга, јер ме је одвалио главом у ваздушном дуелу. Знао је све моје тајне и гађао ме тамо где сам најслабији. Али је одмах дошао да ме посети, пожелео ми брзи опоравак и било му је жао.

Иван БУЉАН (репрезентација СФРЈ)

- Мотор Хајдука и репрезентације Југославије. По природи тих и повучен, не чујеш га током утакмице, а одради огроман посао. Његова генерација је обележила једну еру нашег фудбала и исписала најлепше странице Хајдукове историје. Били су скоро непобедиви на стадиону крај Плинаре. Тамо је увек била фрка, ватрена атмосфера, трибине одмах поред жице, ниси могао аут да изведеш. За дивно чудо, Партизан је једна од ретких екипа која је имала позитиван скор са њима у Сплиту.

Благоје ПАУНОВИЋ (Партизан)

- Паћко је још једна легенда Партизана која је имала све предиспозиције да остави већи траг у клубу. Мислим да му је учешће са репрезентацијом на Европском првенству у Италији 1968. године, успорило каријеру. Био је клинац, није умео да поднесе притисак. Слава му је ударила у главу, почео је да пуши и пије. Што се тога тиче, био је прави џек. Никада са њим у друштву ниси смео да се машиш за новчаник. Био је шмекер старог кова. Да ти помогне, изађе у сусрет, залегне за друга. Изузетно моралан и поштен човек.

Бранко ОБЛАК (репрезентација СФРЈ)

- Гледали смо у њега као у осмо светско чудо. Колико је тај човек могао да трчи, људи моји. Жао ми је што у то време није било ове модерне технологије која мери пређене километре током меча, мислим да би и данас био светски рекордер. Велика радилица, али и врхунски фудбалски зналац. Имао је разоран шут, његов пројектил са 30 метара против Енглеске један је од најлепших голова наше репрезентације свих времена.

Јован Куле АЋИМОВИЋ (репрезентација СФРЈ)

- Прва права "десетка" југословенског фудбала. Миран и јак на лопти, увек са два или три решења током игре. Фантастичан у тандему са Џајићем. Најдража ми је победа на "Маракани" 1970. Утакмица је била под знаком питања, јер је мали Надовеза по повратку из Крушевца погинуо у саобраћајној несрећи. На трибинама 100.000 људи, Моца ми је наместио први гол, они су изједначили и у другом полувремену паника, могли су пет да нам дају. Судио је Младеновић, заклети звездаш. Ови из Звезде га моле да не свира крај, јер други гол виси у ваздуху. И онда 90. минут, Антара шутне што даље, само да прође време, лопта погоди Дујковића у груди, ја притрчим и дам гол. Лудница. Куле хвата Младеновића за гушу што није свирао крај. Па, чекај бре, молили сте га да не свира, шта сада хоћете?

Моца ВУКОТИЋ (Партизан)

- Синоним Партизана. Са квалитетом који је поседовао, морао је да има много више наступа за репрезентацију. За њега никада нисте знали која му је идеална позиција у тиму. Сјајно се сналазио као полутка, али и на шпицу, полушпицу. Био је нешто између "деветке" и "десетке", што га је чинило посебним и непредвидивим. Њему је Ница после сезоне у Бордоу нудила бољи уговор од мог, али је стигао позив Партизана и Моца је рекао: "Треба им помоћ, морам да се вратим". Скидам му капу. Играчка и људска величина за сва времена.

Илија ПЕТКОВИЋ (репрезентација СФРЈ)

- Прави даса. Много драга и поштена особа. Веже нас и сличан начин на којим смо дебитовали за репрезентацију Југославије. Он је против Француске у квалификацијама за ЕП 1968. са два гола био јунак победе од 5:1, а ја сам се на прва два меча за национални тим оба пута уписао у стрелце, против Бразила у Бело Хоризонтеу и Шведске у Сплиту.

Душко БАЈЕВИЋ (репрезентација СФРЈ)

- На Мини-мундијалу у Бразилу, селектор је њему пружио шансу против Венецуеле, победили смо са 10:0, Душко је дао пет комада и тако се усталио у репрезентацији. Био сам бесан као рис на Бошкова, није поштено. Ја бих дао седам, ови мученици из Венецуеле први пут обули копачке и изашли на терен. Без обзира на то што смо били конкуренција за место у тиму, Бајевића изузетно ценим и поштујем. Имао је неки специфичан, елегантан стил, лако је давао голове. Вележ је у то време био једна од најбољих екипа у земљи, са Марићем, Владићем, Окуком, Бајевићем.

Драган ЏАЈИЋ (репрезентација СФРЈ)

- Џаја је на индиректан начин уништио моју репрезентативну каријеру. Играли смо на истој позицији, он је у то време био неприкосновена ведета југословенског, европског и светског фудбала и нормално је да за мене није било места у екипи. Када сам коначно дочекао шансу, Вујке ме је ставио на погрешно место против Шпаније и био сам међу најгорима на терену. Огромна је част ако вам селектор само спомене име међу кандидатима за репрезентацију. Сећам се једног повратка са Пролетером из Сарајева, звали су ме из ФСС у 8 ујутро и рекли да хитно донесем пасош на Теразије. Ухватили смо такси на Железничкој станици и за два сата стигли до Зрењанина и назад. Замало нисмо изгинули.

Тренер: Тома КАЛОПЕРОВИЋ (Партизан)

- Лисица. Изванредно је водио утакмицу и скенирао противника до најситнијег детаља. Због њега сам у јануару 1976. одбио Бајерн из Минхена. Дошли су тренер Крамер и менаџер Барин да ме воде као замену за Герда Милера. Тома је скочио и почео да ме преклиње да останем до краја сезоне. Важило је неписано правило да јесењи првак осваја и првенство. Рекао ми је: "Где сад да идеш, кад смо надомак титуле". Одиграо сам против Будућности, дао гол за 1:1 и после утакмице саопштио Крамеру да остајем у Партизану. Они нису веровали. Бајерн је у то време био троструки узастопни шампион Европе. И појавио се неки лудак из Лазарева који неће у Минхен.

Васке претеча модерних менаџера

ПОРЕД Томе Калоперовића, Бјековић је сарађивао са још два велика тренерска имена у југословенском фудбалу.

- Зец је велику пажњу придавао анализи противника, док је Васовић био тотално другачији тип. Он је сам за себе причао да нема појма о тренерском послу. Били смо као браћа, Васке ме је обожавао и говорио за мене да сам бољи од Кројфа. Он стварно није знао пуно о тактици и стручним финесама, али је био врхунски менаџер и психолог. Имао је "жваку", да уђе у свлачионицу и одржи говор који ће екипу подићи из мртвих. Били смо на крају и противници, седели на клупама "вечитих ривала". Победио сам га на ЈНА у оној спектакуларној утакмици 1986. Скакали смо на сваку акцију, сваки шут. Ја скочим у једном тренутку, вратим се да седнем, а он седи на мом месту. Погубио се.

Трамвај уништио мундијалски сан

УОЧИ СП 1974, Бјековић је на списку путника за Немачку и један од тајних адута селектора Миљанића. Међутим...

- Партизан је у то време третиран као пети клуб у Југославији, нисмо могли лако да се изборимо за место у репрезентацији. Били смо у карантину у хотелу "Славија" и дан пре поласка на Мундијал, позајмио сам "фићу" од голмана Златка Милића да скокнем до Војводе Степе и поздравим се са децом. На кружном току налети трамвај, уништи ауто, ја излетим кроз шофершајбну и ударим у бандеру. Уместо у Франкфурту са екипом, завршио сам на одељењу ортопедије. Ништа од Светског првенства, морао сам на опоравак, па у борбе на домаћем фронту.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације