КАКО СЕ ИЗЛАЗИ ИЗ ЛАВИРИНТА? Фудбалска репрезентација Србије - час севне нека варница, час је мркли мрак

КОРАК напред, два корака назад. За сада овако изгледа пут фудбалске репрезентације Србије кроз овогодишњу Лигу нација. Ремина старту са Шпанијом у Београду (0:0) био је нека врста оптичке варке. Толике, да нам је актуелни првак Европе прво широм отворио очи, па онда са три крошеа у лице, затворио оба ока и бистар поглед ка будућности "орлова" у такмичењу за које је УЕФА смислила да могу да га играју сви.

ФОТО: М. Вукадиновић

Смештени с поносом у "А" дивизију Лиге нација, да будемо потпуно јасни, искључиво захваљујући добрим играма у неком претходном периоду, наши фудбалери су после пораза у уторак увече у Кордоби од Шпаније ваљда коначно схватили да су изненада банули у друштво бољих од себе.

Да ли су то поред Шпанаца, Швајцарци и Данци, знаћемо ускоро, када у новембру баш против ове две селекције Србија одигра последња два меча у Лиги нација, сабере бодове и утиске и види да ли јој виси учешће и следећи пут у "А" дивизији, или чак и други шешир пред предстојећи жреб квалификација за Мундијал 2026. године.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

- Нећу да дозволим еуфорију, али нећу ни да падам у панику - изјавио је селектор Србије Драган Стојковић непосредно по завршетку утакмице своје селекције против Швајцарске.

Тада су "орлови" уз мало више памети, али зашто не признати и среће, успели да славе са 2:0. Прва и, за сада, једина победа, није превише искусном Пиксију дала за право да глорификује један аутогол ривала, једно мајсторство Александра Митровића. Био је са обе ноге на земљи. Као да је знао да нам се спрема пљусак у Кордоби. Онај са неба, толико досадан и упоран, али поготово онај на терену. Толико тежак и отрежњујући, да оних 3:0 који су дуго светлели на семафору оног симпатичног стадиона, може да буде само потврда где смо и ко смо, али и путоказ како треба даље. Ако буде оних који знају да читају бројеве. Јер, они на свим језицима света значе - исто!

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

- Била је ово тешка и захтевна утакмица. Играли смо против најбоље репрезентације Европе. Примили смо рано први гол који нас је мало сломио. Нисмо били много опасни у првом полувремену пред голом Шпаније. У наставку сам имао једну шансу коју ми је отежао и тежак, натопљен терен. После преостала два гола Шпанаца и после нашег црвеног картона смо се трудили да не примимо још неки гол. Знали смо шта нас чека у Шпанији. Ово је једно велико искуство за нас , а поготово за младе играче који су наступили на оваквој утакмици. Фудбал је доказао све своје стране. Кажњени смо грубо за један наш промашај. Имаћемо проблема са картонима пред следећу утакмицу. Са судијом сам причао током меча и после меча о малој помоћи коју је домаћин имао на овој утакмици. Мислим да је суђење било баш домаћинско - рекао је капитен Митровић после пораза у Кордоби.

Међутим, остају овде нека питања, за сада без одговора. Прво и основно, откуд толика храброст код селектора Стојковића и оних који му помажу у послу којим се бави да на Шпанце пошаље два шпица од којих је један добар, чак врло добар у америчкој МЛС лиги. Дејан Јовељић је сигурно бар 24 часа пре меча знао да ће да истрчи на терен уз раме сада већ легендарном Александру Митровићу. Нажалост, ни Јовељић, а ни његов много славнији саиграч из напада Србије нису имали прилику да се виде по оном пљуску у Кордоби. Па ни Лука Јовић, који се појавио на терену у других 45 минута.

Рачунајући сваки, апсолутно сваки тренутак у којем се лопта видела на натопљеном терену, она је била скоро увек у ногама Морате или његових саиграча. Само три такве лопте су завршиле иза леђа Рајковића који је један од јунака ове утакмице. Јер, да њега није било на голу, данас би се у Србији можда причало и о дебаклу историјских размера у историји нашег фудбала.

Овако, остаје нам да сачекамо новембар. Он ће дати апсолутно све одговоре на питања која су постављена, па чак и нису постављена. Тада ће се знати ко смо и где смо, јер све што смо видели у досадашње утакмице Лиге нација личи на лутање некаквим ходницима у којима, час севне нека варница, час је мркли мрак, па онда буде и неки "лајтшоу". И још не знамо како се из тог лавиринта излази.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације