СВАКИ ДАН ЖИВИМ ДЕЧАЧКЕ СНОВЕ: Урош Стевановић, селектор златних ватерполиста за Новости о "Београдској арени", својим почецима, "делфинима"

МАЛО ко је 25. јануара 2026. у гротлу "Београдске арене" приметио даселектор Урош Стевановић после освајања европске круне није био саватерполистима на церемонији додела медаља. Трофејни стручњак је мирно, раздраган, поздрављајући публику изашао из дворане и отишао код родитељада са њима прослави титулу, и уз чашу шампањца на телевизији гледао какоНикола Јакшић подиже пехар, како играчи заједно са навијачима славе. Тада су настале разне приче, али кормилар "делфина" своју интиму чува засебе.

Foto Nikola Skenderija

- После победа и освајања трофеја играчи су ти који требају да буду у првом плану, тако је било одувек и тако треба да остане. Обично после великих победа долази до потпуног емотивног и физичког пражњења и свако на свој начин се носи са тим тренутним стањем - прича Урош Стевановић за "Новости", за време турнира Дивизије 1 Светског купа у грчком Александрополију трофејни стручњак.

На месту на којем је никла "Арена", Урош се као дечак играо. О чему је тада маштао, јер сви ми имамо снове...

- Одрастао сам у блоку 23 и 90-их на том простору је био песак, пешчане дине на којим смо се играли као деца. Мислим да је "Арена" требало да буде саграђена за СП у кошарци 1994, али због тадашњих дешавања све је то пролонгирано и настављено почетком 2000-их. Као и сва деца имаш неке снове, маштања, тада смо сви природно били окренути ка спорту, играли фудбал, кошарку, одбојку, тенис, чак и рукомет за школу. Имали смо базен у школи где сам научио да пливам у другом разреду, и од тада до данас нисам се одвајао од њега. Не могу да кажем да сам остварио дечачке снове већ да их сваким даном живим и даље.

Када је почела да се гради "Арена" тешко је ико, па и Урош могао да наслути да ће се у њој два пута одржати ЕП у ватерполу...

- Сигурно ни у најлуђим сновима. Европско првенство 2016. се сматрало непоновљивим и нестварним, онда после десет година још једном. Ко зна шта нас чека још у будућности, можда и 2036. - примећује Стевановић.

Урош се у "Арени" два пута радовао злату. Пре десет година као помоћник Дејана Савића и сада као главнокомандујући.

- Нестваран осећај, тешко се може описати речима док то човек не доживи. Та количина емоција, енергије, љубави, атмосфере у "Арени", навијача који су ту због репрезентације, мислим да смо привилеговани што смо то све осетили и доживели. Ретко који врхунски спортисти имају такву част да играју и освоје велико такмичење пред својом нацијом.

А да ли постоји разлика између 2016. и 2026?

- Имали смо исту рутину, били изоловани у истом хотелу, чак сам наследио и Дејанову собу за време ЕП 2016. где смо радили анализу и припрему утакмица, тренирали на Бањици... Никад нећу заборавити дан финала на 2016, када сам се пробудио са температуром и која је нестала са крајем утакмице, то је једина разлика.

Еуфорија због новог европског злата кратко је трајала...

- Једноставно је такво време дошло. Стално је нека трка, морање, стрес, нема се времена ни за емоције, ни уживање у тренутку, ни за здравље што је најгоре. Све је после пар минута, сати, дана далека прошлост и нека нова "утакмица" је већ пред тобом.

Недавно је признао да дуго није био свестан олимпијског злата...

- У ватерполу смо поставили толике велике стандарде да се успех подразумева, вреднује се само златна медаља. На СП 2023. и 2025. били смо четврти и оба такмичења су окарактерисана као резултатски неуспех и у јавности и у српском ватерполу. То је са једне стране добро, јер те стално мотивише за највише циљеве, али са друге није нормално. Јако је тешко бити константан у спорту, и други тренирају и желе да освоје медаље, а не као ми само злата. Не може у спорту само да се побеђује, мора и да се пати, учи, напредује, неки порази су вреднији од победа. Пре Београда сам код куће гледао серијал "Век ватерпола" и тек тада сам схватио колики је успех освајање Олимпијских игара, а нама то постала нормално. А то је све само није нормално. Три Олимпијаде заредом 2016, 2021, 2024, а ми се бавимо свакаквим глупостима у нашем ватерполу и зарад њега.

На констатацију да је злато из Париза потврђено освајањем европске круне у Београду узвраћа:

- За мене ово није никаква потврда олимпијског злата. Ово је нова, још једна златна страница нашег ватерпола.

После СП у Сингапуру био је доста умерен у изјавама.

- Искрено ни не сећам се најава за ЕП. Знам да смо били у великим проблемима, нажалост још у већим на самом такмичењу и највећим у самој борби за медаље. Како смо као тим све то изнели чини ме јако поносним и то ми је највећи утисак и успех ове екипе до сада.

Нису само играчи под притиском, већ и стручни штаб. Колико психолог Андрија Герић може да помогне тренерима

- Гера покушава, некада успе а некада и не, зависи од датог тренутка.

У ватерполу воле рад на дуге стазе, а Стевановић ће коначно имати скоро 18 месеци до СП у Будимпешти...

- Имамо годину и по да проширимо списак кандидата за ОИ 2028. Пред нама је калификациони турнир Светског купа, финални турнир и Медитеранске игре током 2026, где ће шансу добити играчи са ширег сениорског списка и јуниорски репрезентативци. Морамо да размишљамо не само о у Лос Анђелесу, већ и о ЛОИ 2032. - завршио је Стевановић.

Ми 200, Мађари 5.000 дечака

НЕДАВНО је Стевановић приметио да је база све тања, а присетио се и дана када је водио младу селекцију.

- Као селектору јуниорске репрезентације мађарски колега ми је рекао да у тој генерацији 2005. годиште имају 5.000 дечака који тренирају ватерполо, а нисам сигуран да смо ми имали и 200. Клубови су у великим проблемима, са инфраструктуром, стручним кадром, бројем деце које тренира, мора да се промени или успостави систем, да се врате пре свега тренери из иностранства, да се ради на маркетингу...

Испод сваког минимума

- ОД 2006. до 2016. годишта имамо укупно 1.300 регистрованих дечака који играју ватерполо. То је испод сваког минимума за спорт чије је Финале ЕП у Београду најгледанији догађај у историји спорта у Србији, а и Мађарске, а други најгледанији финале Олимпијских игара у Паризу - истиче Стевановић.

БОНУС ВИДЕО: ТАЈНА НАЈВЕЋЕГ ФУДБАЛСКОГ СТАДИОНА НА СВЕТУ: Ово је листа ТОП 10 „храмова фудбала“ 

Препоручујемо

Кошарка

0 0

"БРИНУ О МЕНИ ЈЕР САМ НАЈМЛАЂИ!" Никола Топић одушевио Србију, говорио о подршци Јокића и Богдановића (ВИДЕО)

11. 04. 2026. у 09:07

Кошарка

0 6

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ!? Никола Јокић остаје без свих признања, а разлог је НЕВЕРОВАТАН (ВИДЕО)

11. 04. 2026. у 08:49

Кошарка

0 4

СРПСКО ЧУДО: Никола Топић одиграо утакмицу каријере (ВИДЕО)

11. 04. 2026. у 08:23

Кошарка

0 0

ПОДАТАК ЗА НЕВЕРИЦУ ИЗ НБА ЛИГЕ! Никола Јокић је део њега!

11. 04. 2026. у 16:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације