А, СА ДРУГЕ СТРАНЕ МУК! На "хало" више нема Браде да се јави…

НЕБЕСКА редакција "ДСЛ Спорта" је јача за још једну новинарску икону.

Фото: УСНС

Јуче је у Београду у 70. години преминуо Јован Јовановић, човек који је држао фудбал у малом прсту. Не само најважнију споредну ствар на свету, него и остале спортове. Негативни текстови код њега нису постојали... И да бар има мало правде у овоземаљском животу "Брада" би у пензију отишао из свог "ДСЛ Спорта". 

Свака част "Спорт клубу", последње радно место Јована Јовановића, али "Брада" је наш. Нема човека који у Београду није знао Браду из "Спорта". 

Својевремено пре више од две деценије продужио је бар на кратко живот најстаријег спортског листа на Балкану када није гледао своју корист и приклонио га Компанији Новости. Нажалост, ДСЛ Спорт није издржао у данашњем новинарском лудилу где се више цени "клик" него ли новинарска (брутална) прича којих је Јован Јовановић имао на претек. 

Отишао је Брада тамо где је можда много лепше, где се голови не броје милионима, ни кошеви милијардама. А о томе ко је и шта био Јован Јовановић Брада најбоље показује и опроштајни текст још једне легенде српског новинарства и "ДСЛ Спорта" Раде Николић. 

Текст његове дугодишње саборкиње преносимо у целости: 

Хало, Брадо... А са оне друге стране мук, заувек. Са првом речју, често је започињао небројене интервјуе, репортаже, да буде упечатљиво, повуче и привуче када само бациш поглед на новинску страну. Тако је и отпутовао на Ђурђевдан, без повратне карте наш Јован Јовановић (1956 - 2026), специфични колега, који је више од четири деценије ослушкивао фудбал, али и све оно што (не) љубимо у спорту.

Једном давно, као у бајци, што свакако није новинарски позив, али је Брада, како га познаје и како ће га памтити београдска чаршија, волео да буде, његов „сабрат“ Јован Цига Секулић, назвао га је принцом писане речи. И доајен за доајена није погрешио. Јесте само нека сила када их је прерано повукла у неки други (бољи) свет.

Радили смо дуго заједно у „Спорту“, касније игром судбине и у Спорт клубу, али ми је увек био прозни песник „залутао“ на новинске ступце или неограничени простор портала. Стилски свој, без могућности плагијата, распеван и када је само требало кратко и јасно описати лет лопте преко живог зида до неке фудбалске мреже. Можда је неком било преопширно, трпео је увек лимитирани новински простор, али је уживала душа читаоца. Што би Брада рекао – онај ко је има.

Фото: УСНС

Као и новинарски нерв да се иза брда ваља неки прелазак, да „бомба“ само што није експлодирала, или да је прави моменат за отварање срца…

Брада је осећао оне са друге стране, бројне „велике и мале“ саговорнике, на себи својствен начин умео да их отвори као књигу. Да испричају и оно са јаве, али и из снова. Дар који се не учи, својствен само одабранима. Па још лагано поигравање речима, као и дриблинзи мајстора зелених терена. И једни, и други у изумирању. Непоправљиви романтик у послу, тешког оклопа на приватној љуштури, онако како се очекује да би био професионалац до даске.

Брада Јовановић је такав био и када је почетком осамдесетих прошлог века ушао у новинарске воде у ЈСЛ „Спорту“ са првим радним задатком ФК Рад, преко југословенских и српских фудбалских гиганата, репрезентације, домаћих и белосветских звезда. И када је кружио „својом“ Адом Циганлијом, на вези би се лако нашли Шеки, Пикси Стојковић, Бата Мирковић, Дејо, Млинарић, Тумба, Бјековић, Панчев, Џајић... Није било риме, али је било оно мало душе са Јулиног и Бановог брда.

И много дружења, не само са фудбалским светом, већ и свима онима који нешто значе у милионском граду, небитно чиме се баве. Од фризера, продаваца до глумаца, певача, манекена…Увек с мером, без цигарете, вискија, са чашом кока коле, али и милион прича у глави, да их стави на папир када за то дође време. На жалост, много таквих доживљаја остаће неиспричани, незабележени…

Одласком Јована Јовановића, затворено је једно оригинално новинарско поглавље престоног града. Више нема оног ко би пером тако ухватио маказице, да ти се учини да си одлутао код неког „друга озбиљног писца“ Или да га такне „лутка са насловне стране“, па да је „поведе“ ка спортском мирису новца. Јер, сви смо само грешници.

Уместо епитафа, уместо збогом, поздрав вечитом романтику и ветру у коси…

Препоручујемо

Фудбал

0 0

ШТА МУ БИ? Познати фудбалер одлучио да заврши каријеру у 30. години живота

07. 05. 2026. у 12:12

Фудбал

0 0

ЦВЕЛЕ, ПОЧИВАЈ У МИРУ! Огласио се кошаркашки клуб Партизан након смрти Звездине легенде

07. 05. 2026. у 11:39

Остали спортови

0 0

ИЗ НИШКОГ ВРТИЋА НА ОЛИМП: Сава Ранђеловић, један од наших најтрофејнијих ватерполиста свих времена, надмашио бројне спортске легенде

07. 05. 2026. у 10:56

Остали спортови

0 2

ХЕРОЈИ О КОЈИМА ПРИЧА СРБИЈА! Док њихови вршњаци одустају, ови дечаци чине немогуће:

07. 05. 2026. у 10:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације