ПЛЕСАО УЗ ТРУБАЧЕ И ПЕВАО "БОЈ СЕ БИЈЕ, БИЈЕ...": Како су "Новости", ексклузивно "друговале" са великим фудбалским магом у Београду 2005.

КАРИЈЕРА саткана од радости, туге и бола. Дијего Армандо Марадона отишао је као што је живео, брзо и изненада. О магији Аргентинца прича се и пише навелико и нашироко, а ово неће бити прича о његовом фудбалском умећу, јер то и птице на грани знају, зато ћемо покушати да га опишемо из другог угла.

FOTO: Nebojša Paraušić

Онако како сам га упознао и видео, током незаборавних сусрета. Прво у Риму децембра 2000. године, када је "Газета дело спорт" славила 100 година и бирао се најбољи фудбалер века и пронађено соломонско решење: Пеле је био изабран за најбољег по гласовима ФИФА магазина и специјалне комисије светске "куће фудбала", а Марадона након гласања на интернету.

- Ја сам најбољи, то и Пеле зна, само што не зна да прихвати пораз. За мене је гласао народ, а не група људи! - у свом стилу је говорио Марадона, који је потом сишао са бине, позвао родбину и пријатеље и изашао из сале, не сачекавши промоцију највећег ривала.
Други сусрет имали смо пет година касније, када је дошао у Београд да буде "јунак" филма који је о њему снимао велики режисер Емир Кустурица.

Фото: Архива

"Новости" су, ексклузивно, пратиле сваки тренутак боравка великог фудбалског мага у нашем главном граду. Забележиле се и луд провод на броду "Сирона", који је пловио Дунавом, у којем је темпераментни "гаучос" био у главној улози. Плесао је уз српске ритмове ужичких трубача и уз латино звуке. Прихватио је и рефрен "ратничке" песме "Бој се бије, бије, застава се вије, за слободу Србије..."

Срели смо се на београдској "Маракани", у среду 14. јуна 2005. када су снимани кадрови филма о свемирском фудбалском мајстору. Емир Кустурица је руководио парадом, камере су зујале, а Ел Пибе је излазио из чувеног Звездиног тунела лаганим кораком. Прекрстио се а онда дошао до центра, пимплао је и ногом и главом, а лопта му се лепила... Полако је ишао ка шеснаестерцу, ка оном месту где је 20. октобра 1982. године маестрално лобовао Дику Стојановића, у победи његове Барселоне над Црвеном звездом од 4:2. Сви ми присутни на стадиону, дуго смо тапшали невероватном голу уметника фудбалске игре, све док нам руке нису поцрвенеле.

Лепа атмосфера на попришту те незаборавне фудбалске битке од пре 23 године. Емир и Дијего, видљиво у пријатељским односима, такмичили су се у шутирању слободних удараца. На голу је стајао један Италијан, Калабрезе.

- Ко боље шутира? - питам Емира, а он ме гледа у чуду...

- Па Марадона, ко би други!

Дијего за то време, као мало дете, када год би погодио мрежу, скакао је, дизао руке увис, поклањао се празним трибинама.

Снимање је трајало око сат времена, пробе су биле на јужној трибини, тамо испод семафора, а прави кадрови су одрађени тамо где је постигнут тај гол за незаборав, ка "северу", где су му се тада поклониле и "делије". А онда је Кустурица командовао - стоп. Крај. Био је задовољан режисер светског реномеа оним што је урадио.

А Дијего, и он је био видно расположен. У црном доњем делу тренерке, вероватно за број већем, црним "пума" патикама и црној мајици са белим апликацијама, са осмехом је разгледао "место злочина".

Следио је одмор, тако што су Емир и Дијего сели на клупу за делегате. И почела је прича, прво је говорио Кустурица.

- Увек сам веровао у пријатељство, из дубине душе, не само када је фудбал у питању. А када се тако гледа "на свет", онда се мање пита памет, а више душа. Зато и волим Дијега, који увек говори отворено и оно што мисли. Лепо га је чути када прозива политичаре и оне земље које су нашој наносиле само зло, уз објашњење, са толико искрености, да то стално понавља због оног парчета савести које се јавља у његовом срцу.

Слушао је Дијего преводиоца а онда чврсто загрлио Кустурицу и узвратио речима:

- У Београду се осећам сјајно и бајно, заиста уживам. Поносан сам и захваљујем Богу што ми је Кустурица пријатељ и што је пристао да направи овај филм о мени. Волим и вашу земљу, јер је слична мојој, а не волим неправду. И знајте, увек ће у мом срцу бити места за Емира, Београд, ваше људе.

Било је време да ступим у акцију и "узмем" га само за себе. Са осмехом је пристао, али је пре тога показао и да је џентлмен, пољубио је руку Јелени Јововић, уредници у "Новостима", без које не бисмо имали прилаз "Маракани". Заједно смо прелиставали "Вечерње новости", а онда смо сели на жуте столице.

Све је код Дијега некако другачије него код осталих, уосталом и на терену је био другачији од осталих, много бољи. Имао је три минђуше, две на левом и једну на десном уху, на свакој руци по сат.

- На левој руци је аргентинско време, како бих у сваком тренутку знао шта ми раде ћерке - објашњавао ми је - а на десној је време на Куби како бих могао да "контролишем" мог пријатеља Фидела Кастра.

Код Дијега све је осмех. Око врата ланац од белог злата и прелеп крст. Јер, Аргентинац се не одваја од њега, и када је излазио на терен и када је тресао мреже, увек би се прекрстио. А тетоваже су посебна прича. Од Че Геваре на рамену, до сликовнице на листу ноге и до имена на рукама: на једној истотевирано Далма, на другој Ђанина...

Једнодневни боравак у Београду није, наравно, окончан на трави "Маракане". Ноћ и атрактивна пловидба Дунавом на броду "Сирона" уз пробране званице (Илија Петковић, Иван Ћурковић, Душан Савић и академик Матија Бећковић), а домаћин је - Емир Кустурица. Пет часова пловидбе уз трубаче и један бенд, дигло је атмосферу до усијања у тој топлој јунској ноћи.

FOTO: Принтскрин

А Аргентинац, вреле крви, није престајао да игра, посебно кад су загрмеле ужичке трубе свирајући и латино звуке.

- Заиста се лепо осећам са Емиром и са вама, људима из Србије - говорио је Дијего колегиници Јелени Јововић. - За мене је врло важно што сам у овој земљи, у Београду, и што могу да уживам у срећи коју сам овде осетио. Нећу то никада заборавити!

Од "Новости" Марадона је на поклон добио албум са фотографијама са те утакмице Купа европских победника купова када је Звезди дао два гола, као и најновије фотографије са сусрета са премијером Србије Војиславом Коштуницом и бравура које је изводио тог дан на "Маракани" током снимања за филм.

Марадона је преспавао у вили на Дунаву и рано ујутро напустио Србију. А Србија га сигурно неће никада заборавити, јер је та нестварна љубав била обострана. И то ће увек бити записано у времену...

Препоручујемо

Фудбал

5 37

ЕМИР КУСТУРИЦА: Марадона - то је највећа животна представа која се одвијала пред целим светом

28. 11. 2020. у 11:16

Фудбал

1 3

БИВШИ ГОЛМАН АРГЕНТИНЕ БРИЗНУО У ПЛАЧ: Причао о Марадони и није могао да задржи сузе (ВИДЕО)

28. 11. 2020. у 08:21

Фудбал

0 0

ХАОТИЧНО НА УЛИЦАМА БУЕНОС АЈРЕСА: На хиљаде људи прати погребну поворку (ВИДЕО)

26. 11. 2020. у 23:22

Фудбал

0 2

ЊЕГА ЈЕ БАШ ПОГОДИЛА СМРТ МАРАДОНЕ: Човек у Дијеговом дресу одбија да се помири са његовим одласком (ВИДЕО)

26. 11. 2020. у 23:04

Фудбал

0 1

МАРАДОНА НИЈЕ МРТАВ: Само је отишао да игра у гостима

26. 11. 2020. у 17:24

Фудбал

0 2

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ "ЕЛ ПИБЕУ": Ево када и где ће бити сахрањен Дијего Марадона

26. 11. 2020. у 16:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације