"НОВОСТИ" У КИНИ СА САШОМ ЂОРЂЕВИЋЕМ: Легендарни кошаркаш о амбицијама, Србији, Мундобаскету, али шта је тек рекао о Партизану...
АЛЕКСАНДАР Саша Ђорђевић (55) је пре четири године, након Светског првенства у Кини, окончао једну веома успешну епизоду на клупи кошаркашке репрезентације Србије. Легендарни Сале Национале је поново у истој земљи, само што је сада на почетку нове авантуре, овог пута на челу националног тима најмногољудније земље света.
У разговору за "Новости", у Пекингу, Ђорђевић је открио како му се засада чини живот на Далеком истоку, какве су му амбиције са кинеском репрезентацијом, али и како је видео Партизанову сезону у Евролиги и да ли ће се икада поново појавити кошаркаш као што је Никола Јокић.
- Мени је потпуно океј овде у Кини и ово ми је изузетно позитивно изненађење. Пре свега ми је част то што ме је једна таква земља позвала. На челу кошаркашке федерације је Јао Минг, светска легенда, са којим сам имао пуно разговора. Ово је свакако велики спортски изазов. Засада све иде у правцу који смо зацртали - истиче Ђорђевић на почетку разговора за наш лист.
Током кратког периода у квалификационом "прозору", већ је успео да на неки начин пренесе играчима и сарадницима своју кошаркашку визију за будућност. Између осталог позивајући чак шест "рукија" из домаће ЦБА лиге, и промовишући 19-годишњег Цуи Јонгшија у фиксног стартера на све четири утакмице.
- Успоставили смо јако добре односе и мој велики циљ је био да установимо интерну комуникацију и начин рада, уз проверени систем којим ћемо преносити кошаркашко знање. Наишао сам на момке отвореног срца, са једном великом жељом и изузетном радном дисциплином и позитивом према репрезентацији, пошто је за њих национални тим нешто најсветије, као што би и свуда требало да буде. У овом тренутку, у мом схватању посла, мени је то врло блиско и врло ми је драго што сам ту.
Урођена победничка амбиција не дозвољава му да постави ништа мање од највиших циљева. Како у дугорочном, тако и у краткорочном смислу.
- Морамо да сачекамо жреб, Светско првенство као такмичење са 32 екипе је јако захтевно. Велики циљ Кинеске кошаркашке федерације је да се репрезентација врати на Олимпијске игре. То је један од циљева који смо зацртали. Опет, ја не бих био ја, проклет, луд (смех) и амбициозан да већ негде дубоко у себи не видим да нешто може да се уради и да кренемо и да постанемо једна снага у кошарци, адекватна величини ове земље - каже нам Сале.
Приступ послу, нарочито када је у питању вођење репрезентације, није му се променио.
- Трудим се и да свакодневно будем у контакту са играчима, не само да им се јавим са "Како си, шта радиш", већ да им и пошаљем видео-снимке, дуже, краће... Један играч, на пример, добије задатак да гледа Рудија Фернандеза из утакмице Кина - Шпанија из 2008. да види на том примеру како је Руди био агресиван у одбрани, на који начин је играо. Ту је и анализа кроз мечеве на великим такмичењима и из времена када је био Јао Минг, па из 2019. и 2016. године, када смо се сретали са њима. Водим рачуна о играчима, пратим их, пазим их, идем са помоћницима Гораном Бједовим и Младеном Михајловићем на утакмице. Обишли смо Гвангџоу, Догнџуан, Шенжен, Ђингдао, Пекинг, Шангај... да мало осетимо кошаркашку и радну атмосферу.
Незаобилазна тема је и Партизанов пробој на евролигашком фронту међу најбољих осам. Иако временска разлика отежава праћење мечева у директном преносу, легендарни кошаркаш црно-белих помно прати шта се дешава у клубу којем је донео вечну славу 1992. у Истанбулу.
- Пратим стално, мада не могу увек да гледам преносе. Фантастично је све, заиста. Посебна атмосфера је оно што увек краси мој клуб. Пре неки дан ми човек послао интервју из "Кош" магазина из 1990. године када је Партизан био у проблему, а ја у војсци, где сам рекао: "Поново ће Партизан бити велики, ово је само пролазно", јер смо имали неке проблеме, повреде... Али, оно што хоћу да кажем, да мени као партизановцу и детету које је навијало на трибинама за Кићу, Прају и остале, знам шта је то што је расло у старој "Хали спортова", па се пренело касније на "Пионир", а ево сада и на "Арену" и колико то значи играчима и људима - са осмехом додаје Сале.
У даху наставља да прича о вољеном клубу.
- Један Жељко Обрадовић који се вратио и направио ово, заједно са Зокијем Савићем, ово је заиста фантастично. У последње време мислим да су најуспешнији тим у Евролиги. Пре неколико дана сам послао поруку Зокију Савићу: "Честитам на топ осам", а он ми одговара: "Сачекај, није ништа готово". Ја му узвраћам: "То ти је завршено". Сјајне су бројке, велики је ово резултат. Црно-бели имају најискуснијег и најбољег тренера, који зна да све играче искористи на прави начин и да им не да да полете, осим када треба да се разлете. И онако, имам утисак када их гледам да су се сада разлетели - сликовито Ђорђевић описује форму црно-белих.
Без обзира на име и величину противника у четвртфиналу, Сале је оптимиста.
- Увек сам отпимиста, док ме неко не победи на терену, никад му не признајем да је бољи. Може да дође са колико год хоће милиона више, али док не зазвони она последња сирена, не признајем - додаје Ђорђевић.
Још један бисер српске кошарке у овом тренутку проноси славу нашег баскета, преко Атлантика. Наравно, ради се о Николи Јокићу, којег Саша Ђорђевић сматра феноменом.
- Оваква доминација Јоке на том нивоу, то су непоновљиве ствари. То ради само он и ја могу да потпишем, тешко ће ико други. Он има један изузетан људски квалитет. Осим што је феноменална особа, он толико са неком лакоћом прихвата сваки тренутак његове егзистенције као најбољег кошаркаша света да је то нестварно. Начин на који игра је фантазија, жеља за додавањем, несамоистицањем је једна ствар која мене води да селектирам играче. Ја бирам играче према томе ко воли да дода лопту, то ми је број један критеријум - објашњава Сале.
И у том Јокићевом дару несебичности примећује још једну црту изражену међу нашим народом.
- То је и велики људски квалитет, јер си ти спреман да у том тренутку неком уступиш светла позорнице те ноћи и даш му да убаци 30 поена. То значи да си несебичан и да си своју сујету ставио у службу групе момака са којом носиш исти дрес. Јокић схвата кошарку на најправилнији могући начин у којем се виде карактеристике српских кошаркаша. Волимо да се боримо, играмо заједно против неких моћнијих, бројних, на папиру бољих, историјски као и у ратовима. Као што смо бранили своју земљу, тако смо и одбраном долазили до медаља и титула и то је у карактеру народа који је одрастао на Балкану. Тај инат који не можемо да преведемо, као и људски понос да једноставно када сам заједно уз свог пријатеља, брата, тад сам јачи од оног бројнијег и то је веома преношено на колективне спортове - истиче некадашњи селектор репрезентације Србије и бивши тренер Фенербахчеа, Панатинаикоса, Бајерна, Виртуса, Милана...
Васкршње празнике провешће Ђорђевић такође, у Пекингу, али за разлику од многих сународника у Србији, дан ће му изгледати знатно другачије.
- Радно ће бити, не знам где. Једноставно ћемо обележити тог јутра међу нама празник и даље на посао - истиче Ђорђевић.
Крајем лета, очекује га и посебно емотивно искуство, будући да је у плану да се селекције Кине и Србије састану у припремном периоду пред СП.
- Ми ћемо се највероватније сусрести са репрезентацијом Србије у Кини, у последњој припремној утакмици пред СП. Разговарамо да нађемо најпогоднији датум за обе екипе и то је за мене једна велика част. Биће ми јако необично и тешко, али велика ми је част да пред једно Светско првенство предводим Кину у једној таквој утакмици. Биће специјално, једва чекам - подвлачи Сале Национале.
Причају ми о "мосту", Бати...
ЛАКО је приметити током боравка у Кини да се према српском народу овде гаје само најлеша осећања. Осетио је то и Саша Ђорђевић на својој кожи.
- Могу слободно да кажем да можемо да се осетимо као братски народ ове велике земље. Барем кроз оно што сам ја доживео овде личним искуством. Рецимо, пре седам дана смо били на ручку са мојим помоћним тренером, иначе главним тренером екипе Гвангоу, и њихов власник клуба је хтео да нас угости. И власник креће да прича о филму "Мост" и говори "Бела, ћао, Бела, ћао", и ми схватимо о чему прича, њему је то најбољи филм на свету. Па онда прича о Валтеру, Бати Живојиновићу, Сарајеву, како је тај град брањен... И тек онда видиш наш утицај на њихову културу - каже Ђорђевић.
Навијачи у Београду најбољи
ГОВОРЕЋИ о атмосфери на Партизановим утакмицама, Саша Ђорђевић је истакао, такође, велико уважавање за присталице Црвене звезде и то му је, како каже, био главни аргумент када је пре неколико година покушао да се избори да оба вечита ривала добију сигурно место у Евролиги.
- Навијачи у Београду су, ипак, нешто посебно. То је мени дало за право када сам постао селектор Србије да позовем тадашњег првог човека Евролиге и направим предлог да и Звезда и Партизан буду учесници Евролиге са А лиценцом и да ми то заслужујемо. С тиме да је моје прво "оружје" које сам сручио на сто било 20.000 навијача једне недеље, 20.000 навијача друге недеље, који праве атмосферу као нигде на свету. То је заштитни знак једног кошаркашки јединственог града и нације - наглашава Сале.
Сви учимо од великог Жељка
НЕМА дилему Саша Ђорђевић шта је то што издваја Жељка Обрадовића међу осталим тренерима у Европи.
- Посвећеност. Апсолутна посвећеност свом послу. Да ли разумете шта значи величина те речи? И онда то виде и играчи који раде са њим. Одатле све преноси, то је његов живот, страст, опсесија. Сви ми који долазимо иза њега у овој тренерској професији сигурно учимо и купимо. Сви имамо своје начине, али његова посвећеност детаљу, дневном послу, кошарци генерално, човеку, управи, навијачима, амбијенту је јединствена. И то је за апсолутно поштовање - каже Ђорђевић.
Породица увек недостаје
ПРИРОДА тренерског посла је таква да често подразумева и раздвојеност од породице. Александар Ђорђевић то савршено зна, али и подвлачи да није њихове подршке све би било другачије.
- Никада се човек на то не навикне, породица увек фали, ја њима, они мени. Али, једноставно, такав је тренутак, разговарали смо пре ове моје коначне одлуке и они су били велика подршка. На крају крајева и њихово схватање специфичности мог посла, поготово од стране моје супруге која несебичо стоји иза нас троје и подржава својом снагом велики део овог нашег новог животног изазова.
Уживам у кинеској кухињи
ТРАДИЦИОНАЛНА кинеска кухиња није баш за свакога. Али, у случају Александра Ђорђевића, засада нема замерки.
- Волим њихову храну, уживам сваки дан. Мени веома одговара, пошто сам љубитељ добре кухиње увек тражимо добар ресторан, вино... И право да вам кажем, што се тога тиче, стварно смо уживали. Имали смо неке много лепе вечери. На пример у Хонгконгу, који је познат по уличној храни, мој асистент изађе и донесе и мени: "Коуч, само за тебе да пробаш". Научили смо да кроз те неке ситнице и ствари уживамо и да нам лепше прође време - истиче Ђорђевић.
БОНУС ВИДЕО: „КЛАСИЋИ“ НИКОЛЕ ЈОКИЋА: Где су сада играчи који су бирани испред Сомборца 2014?
БОНУС САДРЖАЈ
Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.
Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.
Препоручујемо
ФОНСЕКА НЕ РАЧУНА НА СТРАХИЊУ ПАВЛОВИЋА? Српски репрезентативац пао у други план, минутажа му је све мања
НЕКАДАШЊИ фудбалер Партизана би могао да преседи и трећи узастопни меч Милана уколико га Фонсека не буде користио на вечерашњем сусрету са Ђеновом (20.45).
15. 12. 2024. у 07:40
СВЕТ СЕ СМЕЈЕ ХРВАТИМА: Оваква крађа још није виђенa, Енглези кипте од беса!
Хрватска је опет у центру пажње светске јавности и то због једне спортске ненормалности.
15. 12. 2024. у 18:19
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)