СА НЕМАЧКОМ ЗА ШЕСТО ЗЛАТО: Фантастични кошаркаши Србије савладали Канаду и пласирали се у финале Светског првенства

КОНАЧНО СУ српски кошаркаши тамо где треба да буду. У финалу Светског првенства! На месту резервисаном само за оне најбоље! И још један их корак дели од тога да то званично и буду. Изабраници Светислава Пешића су фантастичном изведбом у полуфиналу у Манили савладали Канаду 95:86 и после девет година се нашли у борби за светски трон. У недељу (14.40) ће, у финалу снова, против Немачке, покушати да освоје шесто злато у историји, а прво од самосталности земље. Уједно и да понове резултат генерације из 1978. која је баш на Филипинима узела најсјајније одличје.

FOTO: Promo

Чека Србија највише место на победничком подијуму тачно 21 годину, још од Индијанаполиса 2002, када је управо са Пешићем, последњи пут доспела на кров планете. Даће Бог да се те две подударности споје у једно и да овдашња кошарка испише нову страницу историје. Мада већ и јесте, ма шта год се десило за два дана. Сребро, коме се мало ко надао, већ је у џепу.

- Изванредна утакмица. Ако је она против Литваније била најбоља, ова је још боља. Пун сам утисака. Много сам срећан, много смо радили, а било је тренутака када нисмо веровали у тај рад. Драго ми је да се исплатило и да смо у финалу где треба да одиграмо још боље. Еуфорија је, али не треба да нас поремети - рекао је капитен Богдановић.

НЕЗАДРЖИВ Богдан Богдановић/ФОТО: Профимедиа

Пред почетак меча, деловало је као да се игра у Србији, а не 11.000 километара далеко. Из манилске дворане се орила химна "Боже правде" тако гласно да је звучало као да је певају и локалци.

У том налету, "орлови" су истрчали на паркет са жудњом да набеђеног противника врате на земљу. Фантастичан шут за три поена, чак и у ситуацијама када му није било време, давали додатну сигурност. Капитен Богдановић је по обичају предводио конвој тројкаша, а прикључили су се и Добрић и Гудурић, што нас је одмах ставило у надређени положај. Слику су само у појединим тренуцима квариле исхитрене лопте ка Милутинову, које су се чиниле паметном солуцијом, с обзиром на висинску предност коју је у рекету имао наш центар. Ипак, реализација није била добра.

Оно што је било фасцинантно је игра у дефанзиви. Као и са Литванцима, није било секунда у којем су наши момци остављали противничког играча на миру. Као лепак, били су ти који су овог пута ушли у кожу Канађана из меча са Словенцима и сталним контактом покушавали да их избаце из удобности. Посебно ведету, Шаија Гилџеса-Александера који није могао да дише од Алексе Аврамовића.

Неуморни плејмејкер је изнудио и техничку грешку ривала, константно га терао на погрешне одлуке, због чега је поново био прво лице утакмице. И уз Богдановића највећи фактор зашто су наши на крају првог периода имали предност 23:15, која је на великом одмору нарасла чак на двоцифрену - 52:39!

У наставку, исти интезитет, иста концентрација и иста вера. То је крчило пут ка дуго чеканом финалу. Због великог заостатка, Канада је већ у првом полувремену константно журила у нападу, што нам је и те како ишло у прилог. Иако су изабраници Ђордија Фернандеза успели да у тој јурњави преполове минус и да појачаном одбраном одузму Богдановићу поене из руку, сјајна сарадња у пик игри између Добрића и Милутинова је држала сигурну разлику, да би преко далекометних тројки Маринковића и Гудурића у пресудних десет минута "орлови" ушли са плус 12 - 75:63.

И то је било то. До краја није било спаса Канађанима. Сав труд и поштена игра наградили су наше момке величанственим успехом. Као и жртва коју су поднели на овом такмичењу у виду Симанићевог изгубљеног бубрега. Све се то вратило и наплатило. Српска фешта у хали је могла да отпочне.

На прагу историје

Кошаркашка репрезентација Србије је у претходном периоду показала непоколебљив борбени дух заједништва и јаку веру. Нација је здушно навијала, бодрила и дивила се маестралним потезима наших кошаркаша, јер је срце целе нације у дресу репрезентације! Србија је земља кошарке коју од освајања златне медаље на Светском првенству дели корак, а на чији помен срце закуца снажно и преплаве нас емоције - јер оно што је многима деловало као сан, сада је јава и показатељ да за наше сјајне играче и стручни штаб предвођен изузетним селектором, не постоји немогуће и недостижно. Наши "орлови" су постигли врхунски успех показавши да смо достојни понављања сценарија из Индијанаполиса. Смењују се генерације, али подршка коју "Водавода" пружа кошаркашкој репрезентацији Србије деценијама остаје иста.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације