ПОСЛЕ ОСАМ МЕСЕЦИ ЋУТАЊА: Више јавно тужилаштво у Новом Саду признало уклањање доказа, али не нуди одговоре

НАКОН осам месеци ћутања, Више јавно тужилаштво у Новом Саду по први пут је званично признало да је део остатака обрушене надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду уклоњено већ сутрадан након трагичне несреће, по налогу тог истог тужилаштва.

Tanjug

Саопштење, које је у најмању руку скандалозно,а објављено због све већег притиска јавности и медија који упорно захтевају објашњење за овај поступак, садржи низ нелогичности и неистина.

У званичном саопштењу, тужилаштво наводи да је „у зони пада надстрешнице у току били активности усмерене на спашавање преживелих и проналажење евентуално настрадалих“, те да је ради тих радњи било „неопходно да се радним машинама уклоне остаци обрушене надстрешнице“. Међутим, оно што у тим редовима остаје неразјашњено јесте зашто се одмах након уклањања материјал није враћен у контекст истраге као објекат анализе, нити зашто јавност осам месеци није знала да је икада и био премештен, него је саопштење уследило због скандала у ком се нашло ВЈТ у Новом Саду и ТОК.

Уместо одговора на суштинско питање, зашто су управо ти делови, потенцијално кључни за реконструкцију догађаја, однесени са лица места добијамо реторички маневар који све критике унапред етикетира као “злонамерне и произвољне”. Тужилаштво инсистира да су докази сачувани на “сигурној локацији”, чији приступ су имали само вештаци уз одобрење тужилаштва. Није прецизирано када су ти вештаци имали приступ, шта су анализирали, ни који су налази донети. Истрага која би по свим стандардима морала бити јавна од првог дана претворена је у поступак у коме се суштински подаци објављују тек након јавног притиска, а одговори стижу обавијени формалним језиком и вешто избегнутим кључним питањима.

Док занемарују све чињенице и које јасно указују на прикривање одговорности, они праве реторички маневар и етикетирају све медијске извештаје као врсту "притиска" и "дискредитације" институције, не помињући при том ниједном речју због чега су одређени кључни документи, попут извештаја који је својим потписом овластио пуштање у рад надстрешнице, документ који директно упућује на могућу кривицу функционера “Инфраструктура железнице”, изостављен из истраге.

Оно што је такође чудно јесте и то што Више јавно тужилаштво у Новом Саду у свом саопштењу не негира, нити нуди било какво логично објашњење због чега је целокупан предмет изузет из надлежности Вишег јавног тужилаштва у НС, а њихов тужилац Бараћ од стране Загорке Доловац упућен у ТОК.

Индикативно је и да Лепотић и ВЈТ у НС не дају било какво образложење зашто посебно одељење за борбу против корупције ВЈТ у НС никада није формирало свој предмет поводом пада надстрешнице и покренуло истрагу, као што је то учинило ВЈТ у Београду.

Подсећамо Доловац је и тај предмет Вишег јавног тужилаштва у Београду одељења за борбу против корупције, одузела од њих и пребацила у ТОК. Недвосмислено је да Доловац покушава да све предмете у вези пада надстрешнице задржи под својом контролом, како би из сенке утицала на токове поступка. Оно што забрињава је све већи број јасних чињеница које указују на пропусте у овим поступцима. Најочигледнији је случај професора грађевинског факултета Бојовића који је вршио и дужност председника Скупштине Инфраструктуре железнице, те својим потписом одобрио пуштање у рад свих изведених радова, па и на надстрешници. Наведени отети предмети од ВЈТ у НС и ВЈТ у БГ су предмети који су по својој природи предмети њихових одељења за борбу против корупцију, а овим поступцима Доловац је само појачала сумњу да се врши опструкција у овим предметима.

Док прозападни медији који иначе себе сматрају бранитељима правде настављају да свако питање и новинарски рад усмерен ка расветљавању овог случаја квалификују као напад на независност правосуђа, овде њихова улога истражитеља потпуно изостаје, уопште не инстистирају на одговорима од институција које дугују објашњење породицама шеснаест страдалих особа. Уместо да питају зашто тужилаштво ћутало када је реч о уклањању физичких трагова са лица места, ти медији извештавање других означавају као недозвољен утицај, а питања своде на теорије завере.

Посебно је интересантно што су управо ти медији чињеницу да су докази уклоњени употребили као додатну батерију на самом почетку протеста, након што је те податке у јавност изнела Мариника Тепић, да додатно напумпају ситуацију, и више је никада нису поменули.

Одговорност појединаца који су својим потписима, одлукама и дозволама учествовали у спровођењу радова на станици који су довели до трагедије остаје табу тема за истражне органе, упркос чињеници да се управо ти људи појављују на фотографијама у друштву тужилаца који воде истрагу.

(Софија Марић/ Васељенска)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације