ОПШИРАН ИНТЕРВЈУ ЂОАНА ПЕЊЕРОЈЕ: "Тим се гради око Карлика Џонса, Дулетов испраћај остаје дубоко урезан..."

Trener Партизана, Ђоан Пењероја, дао је опширан интервју за "Гигантес".

Foto: Luka Milosavljevic / Sipa Press / Profimedia

Најпре се дотакао досадашњег искуства у клубу из престонице Србије.

“Затекао сам веома напету ситуацију, велику тензију. Био је то деликатан тренутак јер је екипа играла лоше и деловала бледо на терену – и то не само по питању победа и пораза, већ и у ономе што се тамо највише цени, а то су залагање и тимски дух. Навијачи, који су вероватно најбољи на свету, иду из крајности у крајност: или вас обожавају или вас не подносе. Све то нам није ишло у прилог. Ипак, кључна ствар, без икакве сумње, била је чињеница да је највећа легенда српске кошарке, Жељко Обрадовић, напустио кормило тима”, почео је Пењароја причу и наставио:

“Затекао сам оно што сам и очекивао, само у још екстремнијем облику. Тек када дођете тамо, схватите како ти људи функционишу, са колико страсти живе за кошарку и колико емотивно проживљавају све што има везе са њиховим клубом. Из наше перспективе то делује помало претерано, али временом схватите шта заправо значи бити тренер Партизана.”

Амбијент у који је дошао био је уникатан и до тада невиђен у каријери шпанског стручњака.

“Ја не могу да се мешам у тај друштвени аспект и навијачке теме. Покушао сам да се фокусирам искључиво на екипу – прво да их упознам и видим како функционишу. Тамо ме је дочекао читав сплет околности. Нездрава атмосфера из претходних недеља сигурно је утицала на то да се створе одређене навике и ситуације које нису адекватне за функционисање једног тима. Била је то изузетно тешка ситуација у којој је свако, ни сам не знајући како, покушавао индивидуално да се спасе. Наравно, тако је било немогуће извући се – проблеми са навијачима, проблеми са клубом, екипа која не побеђује, екипа која гаси такмичарски жар… Екипа која је показивала чак и извесну равнодушност када је труд у питању.”

Пред собом је имао много посла. Није превише причао, већ је радио у тишини.

“Мој задатак је био да прво скенирам у каквом су стању играчи и да покушам, корак по корак, да уведем навике и усадим нека базична правила која су сви они ионако поштовали током својих каријера. Првих пет утакмица у Евролиги за нас су биле јако лоше јер смо имали промене у ростеру, повреде и много тумбања. У тим мечевима нисмо били конкурентни. Али, то ми је помогло да видим где се тачно налазимо.”

Шпанце је занимало да чују како се све изгледало из Пењаројине перспективе.

“Никада раније нисам имао овакав изазов јер никада нисам преузео екипу усред сезоне, а поготово не у условима у које сам ја дошао – са таквом атмосфером, замењујући човека кога сам заменио, и са екипом која је била у дубокој кризи… Изазов је био огроман. Али, увек сам веровао у оно што радим. С обзиром на то кроз шта сам пролазио последњих месеци, овај изазов на спортском плану није био много већи од потешкоћа које сам преживео у последњих годину и по дана. Оне су у најмању руку биле на нивоу онога што ме је дочекало у Партизану.”

Навијачи и публика – тема која увек изазива емоције, а Шпанац признаје да је уживао – посебно у дербијима.

“Ја успевам прилично добро да се изолујем од свега, али амбијент и атмосфера који се тамо стварају су спектакуларни. Та емоција коју имају, начин на који преживљавају утакмице… Већ сам имао срећу да водим тим на три дербија. То је посебна утакмица, како на домаћем, тако и на гостујућем терену. То је много више од обичног меча. Дербији су свуда посебни, али овде, начин на који се живи данима пре и данима после утакмице… тај осјећај је невероватан. То је животно искуство и осећам се привилегованим што могу то да доживим и што сам тренер Партизана.”

Присетио се и легендарног Душка Вујошевића.

“Поштовање према његовом лику и делу је било спектакуларно. Виђао сам групе навијача како спонтано држе минуте ћутања усред улице у Београду. То су људи за које, када их видиш на трибинама, помислиш: „Човече, па ови су потпуно луди“, али када дође тренутак да се покаже поштовање… Знаш, чак и без великог разумевања, и без знања српског језика, очигледно, најежиш се. Све што је организовано – и од стране клуба, и у хали пре утакмице, па и сама сахрана на коју је ишао цео тим и где је на гробљу било 10.000 или 15.000 људи – било је невероватно. Тај осећај поштовања и захвалности вам остаје дубоко урезан, јер смо ми у Шпанији мало другачији. Није да ми то немамо, али то испољавамо на потпуно другачији начин него они тамо”.

Да ли је бити тренер Партизана онако како сте замишљали да ће бити – гласило је питање шпанског новинара.

“Београд је град кошарке и град подељен између два велика клуба, Партизана и Црвене звезде. Одјек и утицај свега су много већи него у местима у којима сам раније радио јер је праћење медија и навијача огромно, али је и поштовање према фигури тренера изузетно велико. Тачно је да вас више препознају, да вам добацују и коментаришу, али је улога тренера тамо знатно више поштована него што је човек навикао”.

Распоред који доноси Евролига је суров, а једна од последица је смена великог броја тренера.

“Такмичење је постало сурово, потпуно дивље. Много се променило у односу на Евролигу од пре неколико година, пре свега јер има много више утакмица и јер је огроман финансијски и играчки потенцијал тимова који се боре за врх. Када имате толико екипа и када се створе толика очекивања, на крају ипак побеђује само један. Ако погледате све тимове, сви имају огромне амбиције и сви желе да буду у врху, јер сви улажу огроман труд – и председници и клубови – да би имали сјајне ростере, врхунске стручне штабове и најбоље услове. Али на крају, такмичење је немилосрдно, а стрпљења је јако мало.“

“Сада имамо и то чувено “окружење”, пре свега на друштвеним мрежама, које све вишеструко увеличава. Зато, ако немате професионалне, озбиљне структуре са стрпљењем и искуством, све се сруши много брже. Јасно је да је тренер скоро увек најслабија карика у сваком пројекту. Има велику моћ док је ту, али када ствари крену низбрдо, активира се она чувена фраза која је жива истина: лакше је отерати тренера него двојицу или тројицу играча. И то јесте тако, јер је тржиште играча постало никад теже. Зато, позиција тренера… Гледао сам пре неки дан Чола Симеонеа како прича о томе, и то не само о позицији тренера, већ уопште о ауторитетима у животу: о поштовању према учитељу, лекару, полицајцу. Људи се данас све више усуђују да оспоравају све и све се мање поштује. Најлакше је напасти или променити некога. Мислим да је то грешка, јер када дође нови тренер, као што се десило мени, ти можеш да промениш неке ствари, али се током сезоне тренира јако мало. Простор за крупне промене је минималан. Али бизнис је тако постављен и мислим да се то неће променити, бар не у наредним сезонама. Што се тиче календара, реч није да се он “олакша”, али нам је дефинитивно потребан календар који више приличи европској кошарци.

Пењароја ће и наредне сезоен бити тренер Партизана, тако да гледа према тржишту и тиму који ће направити.

“Лета су увек компликована, а Партизан је велики клуб. Мислим да је то клуб у који играчи желе да дођу, али такође морамо бити свесни где се налазимо у оквирима такмичења какво је Евролига. У Евролиги је очигледно да постоји осам, девет или десет клубова који послују на знатно вишем економском нивоу када су у питању буџети за плате. Ипак, оно што ми желимо јесте да изградимо тим који ће пре свега функционисати као целина, који ће преносити ту енергију и борбу на терен како би наши навијачи били поносни. Покушаћемо да задржимо играче које желимо, а онда ћемо видети колике су нам могућности на тржишту да доведемо појачања и будемо конкурентни.”

“Продужетак уговора са Карликом Џонсом је сјајна вест за нас, а одатле крећемо даље. Видећемо шта ће бити са играчима који имају уговоре, али могу да оду у НБА… Видећемо како ћемо комплетирати ростер. Али, најважније од свега је да имамо јасну линију, идеју игре и визију какав тим желимо да будемо. Мислим да и клуб и ја имамо потпуно јасну слику о томе, и видећемо да ли ћемо успети да склопимо те коцкице како бисмо били конкурентни.

Дотакао се и Жељка Обрадовића, односно одогворио је на питање да ли се чуо са српским стручњаком.

“Још увек нисам, то ми је остало као обавеза. То сам рекао и када сам стигао. Када сам долазио, нисам желео да примам превише информација ни са једне ни са друге стране како бих се максимално фокусирао на свој посао и кренуо са својом идејом. Са Жељком имам добар однос, али се нисмо поклопили са временом, мада ћемо ускоро сигурно сести на један нормалан разговор. Поред поштовања које гајим према њему као тренеру, он је жива легенда у Београду. Потпуно је јасно да, ако неко жели да Партизан побеђује и да му иде добро, то је он, јер је тај клуб део његовог живота. Сигурно је моја грешка што га још нисам позвао, али у овом ритму такмичења, све је потпуни „лудило“. Када сам стигао, желео сам мало да сачекам, али ускоро ћемо сигурно разговарати”, закључио је Пењароја.

Бонус видео:  Никола Јокић - од доброћудног дебељуце, до најбољег и најплаћенијег кошаркаша на свету

Препоручујемо

Остали спортови

0 0

ТИТУЛА НА ЗЛАТИБОРУ: Црвена звезда постала шампион Србије у боксу

22. 06. 2026. у 11:50

Кошарка

0 0

НИШТА ОД ОДЛАСКА КОД ЖЕЉКА ОБРАДОВИЋА! Матовић остаје у Партизану

22. 06. 2026. у 11:35

Кошарка

0 0

ГОТОВО ЈЕ! Поарје се разишао са Ефесом

22. 06. 2026. у 11:10

Фудбал

0 0

ИМА ДЕТЕ СА БОГАТИМ СРБИНОМ: Ко је жена Едина Џека? Била шампионка, после развода сама отишла у Америку - стигла до Холивуда

22. 06. 2026. у 10:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације