Олимпијске игре 2024

"МИКЕЦ И ЈА СМО РЕКЛИ - СРЕБРО НИЈЕ ОПЦИЈА!" Зорана Аруновић за "Новости" о првом олимпијском злату Србије у Паризу

Д. Лилић - Ђ. Самолиовић

19. 08. 2024. у 13:03

ДА је Зорана Аруновић спортско злато Србије, знали смо и раније. Након Олимпијских игара у Паризу, та теза је само потврђена. Не толико свим људима око ње, колико и самој Зорани. Жиг неуспеха на највећој спортској смотри, пратио је нашу сјајну стрелкињу све до овог лета. Три покушаја да се домогне одличја на Играма завршавала су се у сузама. Тако је било и по завршетку наступа у појединачној конкуренцији, али је све заборављено тог 30. јула у француском градићу Шатору.

МИКЕЦ И ЈА СМО РЕКЛИ - СРЕБРО НИЈЕ ОПЦИЈА! Зорана Аруновић за Новости о првом олимпијском злату Србије у Паризу

Зорана и Дамир Микец су у незаборавном финалу микс такмичења у дисциплини десет метара ваздушни пиштољ савладали турски пар Дикеч - Илајда Техран, обрадовали нацију и започели жетву медаља за Србију на минулим ОИ.

Како је све изгледало из њеног угла, шта је све водило до толико жељеног злата и каква је Зорана Аруновић када скине наочаре и врати пиштољ у кутију, наша хероина је испричала у разговору за "Новости", неколико дана по повратку из Париза.

ПРЕУЗМИ БЕСПЛАТАН БОНУС ЗА КЛАЂЕЊЕ
--> 3000 ДИНАРА БЕЗ ДЕПОЗИТА! <--

- Јако ми је драго да смо Дамир и ја успели да дођемо до ове медаље, да отворимо Олимпијске игре на начин како треба. Да пренесемо лепу емоцију и обрадујемо наш народ. Како је мени било? То је заправо све оно за шта сам ја радила целог живота. Мислим да може да буде још боље, али ово је било нешто што сам прижељкивала целог живота. Драго ми је што се десило у Паризу и што са Микецом делим овако лепу успомену. Освајали смо доста такмичења, међутим, ово је ипак једна медаља која ће и њему и мени остати заувек у сећању.

Прича се и да сте неочекивано добили подршку са трибина током финала?

ПРЕУЗМИ БЕСПЛАТАН БОНУС ЗА КЛАЂЕЊЕ
--> 3000 ДИНАРА БЕЗ ДЕПОЗИТА! <--

- Веома сам захвална вашем колеги који је дошао тамо и показао изузетне вокалне способности и хвала још једном што је био у Шатору. Знали смо да ће публика бити на страни наших противника, мало сам се и прибојавала тога. Када су се ваш колега и остатак медијског тима појавили и када смо у току пуцања чули "Идемо Србија", много нам је значило. Лакнуло нам је када смо видели да неко навија за нас.

Навијачи на стрељаштву нису честа појава?

- Стрељачки спорт се сваке четири године на Олимпијским играма суочава са новом ситуацијом, иначе нема пуно гледалаца, све је "равна линија". И онда дођу Игре где судије охрабрују гледаоце да навијају, тако да и када се то ново дешавало лепо је било чути и знати да у целој тој публици навијају за нас. И на неки начин су нас погурали, дали су нам идеју да нисмо сами у свему томе. Чини ми се и придобили део публике који је навијао за Турску. Одједном је турска публика, која је била гласнија током целог меча, била у мањини.

Мама је, како чујемо, све издржала на ногама, иако није била у Француској?

- Не знам шта би се десило да је мама била. Дошла је из села у Београд и тамо гледала. Искључила сам телефон од тренутка када сам кренула на аеродром из Београда за Париз све до увече тог дана када смо освојили злато. Прво питање сестри Јелени ми је било да ли су сви преживели и да ли су сви на обе ноге усправно. И када ми је рекла сви су добро, онда је било све океј. Звала сам брата који је био са њима, рекао је да су све тешко поднели, мама и тетка су све време плакале. Требало им је времена и по једна таблета да се смире.

Није било лако сабрати се после још једног неуспеха у појединачној конкуренцији?

- Била сам баш повређена после индивидуалног наступа, ужасно тужна... Опет није било довољно све што сам радила, у мени је била хиљаду и једна сумња. Питала сам се која је поента јер се убих од тренинга. Питала сам се шта ја то радим, где ја грешим. Била сам у фазону да очигледно нећу стићи до олимпијске медаље. Онда је дошао следећи дан, Дамир је био седми. Сећам се, седим на трибинама и ридам. И видим шта се дешава у финалу, да то није он. То је неко ко је на доста нижем нивоу него иначе, он је један од најпрецизинијих људи које сам упознала у каријери.

Ипак, "спас у задњи час" је стигао од жене која је и сама доживела обе стране медаље, успех и неуспех?

- Држим руке у шакама и само осетим да ми неко прилази отпозади, питам ко ме ово грли и видим да је дошла Соња Васић. Тек онда почињем да плачем. Соња је као прави капитен из свог спорта дошла, окупила нас и одржала нам леп говор, приступила нам је као човек и рекла неке ствари које ти у том тренутку желиш да чујеш. Разумела је у каквом смо стању, какав је тренутак.

Ноћ пред финале, није било пуно спавања?

- Када смо ушли у меч за злато, одмах смо рекли - сребро није опција. Ово није довољно. Пробудила сам се то јутро у четири, глава пада, али тело неће да спава. Узмем телефон, видим да је и Јелена будна, пошаљем јој поруку: "Устај идемо да шетамо". Она ми је тек онда рекла да је устала 20 минута раније, седела је са обезбеђењем и пила кафу. Седела је са људима који причају само француски, ту нико никог није разумео, али су говорили језик кафе.

Било је неопходно и да се глава мало разбистри пред најбитније пуцање у животу?

- Тако је, а нас две шетамо у пиџами, огрнула сам и јакну јер је било хладњикаво. Село, то је један интернат средње школе који је поприлично мали, нама је требало четири и по минута да обиђемо круг. Неколико кругова је било довољно да се разбудимо и скроз пробуђене и побуђене смо отишле на стрељану. Већ у пола седам смо биле спремне да пуцамо.

Прошле године у септембру, отишли сте у Шаторо на припреме. Из ове перспективе, колико вам је то помогло да освојите злато?

- То су биле можда и најбитније припреме у прошлој години. Тада смо видели да ће бити проблема са логистиком, смештајним капацитетима, да нећемо бити на свим местима са осталим тимовима, да ти смештаји неће задовољавати олимпијски стандард, већ ће бити испод. Колико је то било шокантно у првом тренутку и колико нас је исцрпело, било је изузетно значајно и отишле смо скроз спремне.

На шта тачно мислите када кажете не испуњавају олимпијске стандарде?

- Имамо заједничке тушеве, тоалете, али ми не волимо да причамо о томе и има много лепших ствари о којима треба причати. Ово наводим само да кажем да су мисли могле да оду на другу страну, али онда губиш свој фокус и могућност да направиш добар перформанс. Зато смо се договориле, шта год да се дешава, све је небитно. Циљ је испред тебе, мета са десет кругова, треба што више пута да се погоди средина и то је то.

Како мислите да вас људи доживљавају, нарочито сада после овог успеха?

- Озбиљно, јер углавном имају прилику да ме виде на пуцачкој линији у опреми. Чак и људи из мојег непосредног окружења који ме знају кроз спорт су шокирани када виде да се негде смејем. Суштински мислим да ме је народ доста перципирао кроз мој изглед у стрељани. Ја сам весељак, а мргуд само у стрељачком окружењу. То је моја фаца када сам у такмичењу и када се спремам за борбе и својим изразом лица поручујем "склоните се, ја се спремам".

Ипак, на балкону Старог двора сте потврдили да сте по природи раздрагана особа?

- Јесам, када сам ја одрастала на тај балкон су долазили одбојкаши, кошаркаши. Никада нисам схватила симболику тога јер сам била мала. Затим су ту долазили и остали спортисти, па се отворила прилика и за мене. Први пут сам била 2012, али сам знала да није за мене, тамо сам отишла после ОИ у Лондону где сам била четвртопласирана. Поново сам била 2014. јер сам освојила СП, па је балкон организован за кошаркаше који су вицешампиони света, Давор Штефанек првак планете, али рекла сам - може то још боље. Овај балкон је нешто најлепше што сам доживела у животу. То што нам је наш народ приредио, ја не знам да ли ми нашим медаљама можемо да узвратимо. Знам да смо дали повод, али опет толико људи на једном месту, то је нешто неочекивано, нисам мислила да може да се деси. Дали смо народу неку лепу емоцију, срећни смо због те размене, хвала свима који су били испред Скупштине.

Рекли сте нам како видите перцепцију других људи о вама, а шта мислите приватно о себи?

- Волела бих да је Јелена овде, она би дала најреалнији одговор. Неко сам ко мисли "може то још боље, постоји неко бољи и морам још да радим". Ја себе увек подстичем још, још, па иако не мора, онда Јелена мора да ме зауздава. Ја сам неко ко је добар у свом послу, поносна на етику коју имам. Јелена ме зове "несаломива" последњих шест месеци. Каже ми: "Кад мислим да сам видела све од тебе, ти покажеш да можеш нечим да ме изненадиш, и позитивно и негативно. Мој први утисак о теби после сваког тренинга и такмичења је да си ти несаломива.''

Шта је за вас срећа?

- Срећа је када нађеш начин да искористиш сав свој потенцијал. Џабе срећа ако не радиш, ако ниси радила да ту срећу искористиш. Враћали смо се из Америке и свратили смо негде и дали су ми онај колачић среће и ту је исечак који сам сачувала. Срећа је када се рад сусретне са приликом и дан-данас чувам тај листић поред урамљене слике на којој сам са Јеленом. Ако радиш, а не добијеш прилику, не можеш да покажеш свој потенцијал.

БОНУС ВИДЕО: НЕВИЂЕНИ СНИМАК СА ДОЧЕКА ОЛИМПИЈАЦА: Ово ће одушевити све Србе!

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.