МИЛЕНА РАШИЋ ЗА "НОВОСТИ": Поносна сам на све медаље
МИЛЕНА Рашић је после финала са Италијом (1:3) тешко задржавала сузе. Док је причала са новинарима осмеха није било, плакала је због пораза, а и због растанка од дреса Србије.
Једна од наших најбољих одбојкашица је свесна да ће временом постати свесна шта је све за 12 година урадила у селекцији, биће поносна и на ову годину, у којој је осим европског сребра освојена и олимпијска бронза. Сада јој је тешко, јер свако жели да златом заврши репрезентативну каријеру.
- Мислим да ми тек предстоји тренутак када ћу се расплакати још више, али мислим да су сада емоције помешане. Претпостављам да још нисам свесна свега што се издешавало и кроз шта смо прошли цело ово лето и свих ових 12 година, тако да верујем да ће ми требати неко време да саберем све то у глави и да будем свесна свих тренутака - наглашава за "Новости" Милена Рашић.
ПАУЗА ЗБОГ ПОРОДИЦЕ
СЈАЈНА блокерка одлучила је да направи и паузу у каријери. Са вереником, рукометашем, Петром Панићем планира и свадбу.
- Због целе ове ситуације мислим да ће се свадба померити за лепша времена. Паузу правим да бих се посветила породици како бих надокнадила све што сам пропустила. Планирам да се вратим клупској каријери, али то ће зависити како ће ићи у неким другим сферама живота - каже Рашићева.
Трофејна блокерка дебитовала је у репрезентацији 2009. на ЕП у Катовицама, а на трофејну стазу је изашла 2011, када се у Београду радовала првом европском злату...
- Када сте толико дуго у репрезентацији, заиста има и лепих и неких мало мање лепих тренутака. Тешко да бих било шта издвојила, заиста смо прошле кроз све и свашта. Има ту милион успомена које ће остати за цео живот. Ето, рецимо, прексиноћ је било доста тешко, биле смо тужне и у неку руку разочаране, јер смо можда могле више, али опет све је то спорт. Претпостављам да је нормално да је дошло до претераног умора, као што сам рекла да нисмо нашле снаге да издржимо до краја. Лепих тренутака је било много и не бих могла било који да издвојим - истиче Рашићева.
Милена наглашава да је за успех у тимском спорту битан тимски дух, права атмсофера на терену. Подсећа да годинама играју заједно и да се познају у душу, што им је помогло да, нарочито од 2015, освајају стално медаље.
- Наравно да смо и у Београду оствариле велики успех. Можда смо сада тужне, али када се све сабере, овог лета смо направиле велики успех и могу да кажем да сам препоносна на све нас - каже Рашићева.
Милена истиче да није било лако издржати због специфичне ситуације са ковидом-19. Нарочито је због карантина било тешко издржати психолошки.
- Све је било другачије него раније и срећна сам што смо издржале и ову причу, коју смо завршиле на леп начин - каже Рашићева.
Објашњава и зашто није желела да прича о растанку после Токија:
- Да се покренула прича раније верујем да би ми глава била на сто страна и да не бих имала пун фокус на ЕП. Али, просто сам хтела да се концентришем на оно што нас је чекало како бих оставила срце на терену, поготово као прексиноћ у препуној "Арени". Зато сам се трудила да размишљам само о следећој утакмици и то ми је полазило за руком.
ГАЈИЋ: ФАНТАСТИЧНА ГОДИНА, ДВЕ МЕДАЉЕ У КРАТКОМ РОКУ
ПРЕДСЕДНИК ОСС Зоран Гајић поносан је и одушевљен учинком девојака од 2015. године.
- Највећи проблем овог ЕП је ковид-19, који је проузроковао да се Олимпијске игре одрже у години шампионата Старог континента. То је створило проблем, јер смо имали три велика такмичења у једној години. Осим тог непланираног распореда, појавио се други проблем, повреде врло важне играчице Бранкице Михајловић. Да су Игре одржане 2020, сигурно бисмо имали здраву Бранкицу, а да се не лажемо, да будемо искрени, девојке би биле годину дана млађе, што би био плус за најискусније играчице - прича Гајић.
Упркос томе, направљени су изванредни резултати у овој години:
- Освојене су две медаље у кратком периоду, што оцењујем као изузетан успех. И практично од 2015. године, сваке такмичарске сезоне освајамо заредом медаље. Женска репрезентација то никад није остварила у историји, што је феноменално и заслужује све честитке. То је суштина приче и због тога би требало да будемо поносни и пресрећни. У финалу се видело да екипа нема снаге, да не може да покаже свој максимум, тако да је друго место велики успех. Мислим да су девојке већ данас свесне да је ово фантастична година и да су остварени фантастични резултати.
Наше девојке шесту такмичарску годину заредом редовно освајају медаље.
- Од 2015. смо кренуле узлазном путањом и у светском смо врху. То много значи за сваку земљу, поготово за Србију. Захвална сам свим људима који су нам пружали подршку. Надам се да ћемо остати у врху и наредних година.
Милена је пре две године направила паузу у репрезентацији, која јој је значила много да се одмори, опорави од повреда и ужели одбојке. Сада ће бити највернији навијач.
- Трудићу се да пратим све, сигурно ћу их посећивати на тренинзима, вероватно путовати на турнире. Мислим да ће бити занимљиво гледати, али и много теже него играти на терену.
Бјанка Буша, која је пре две године својим сервисима донела Србији злато у Анкари, подвлачи да је све било веома емотивно:
- Било је прелепо играти у Србији, пред великим бројем људи који су нас подржали. Остаје жал за тим златом, али опет смо срећне што смо успеле да пригрлимо медаљу и да наставимо континуитет освајања одличја. Два трофеја на два велика такмичења у месец дана, стварно нас чини срећним.
Свесна је Бјанка да је серији победа на европским првенствима једном морао да дође крај:
- Ми смо Италијанке, буквално, пре месец дана у четвртфиналу Олимпијских игара у Токију рутински победиле. Али, сигурно је да смо једног дана морале да изгубимо, можда не ове године... Десило се сада, мало је теже поднети пораз у нашој Србији, пред нашом публиком, која је била фантастична. Када се слегну утисци, схватићемо какав смо успех направиле.
Буша примећује да је женска репрезентација последњих година много напредовала:
- Годинама смо у врху света и Европе, тако да се на сваком такмичењу највише очекује од нас, као што исто то и ми очекујемо од себе. И видите да годинама оправдавамо статус шампиона света.
БИЛЕ СМО ВЕОМА ЕМОТИВНЕ
БЈАНКА Буша наглашава да су у финале ушле веома емотивно:
- Опростиле су се и Рашићева и Вељковићева. Било је веома емотивно. Од тренутка када се певала химна, 20.000 људи пева углас, било је невероватно, најежиле смо се пре утакмице. Све је било набијено емоцијама.
Систем такмичења је био чудан, јер су се екипе одмарале више у групи него када су дошли мечеви за трофеје.
- Много екипа је играло ЕП, у групи смо имали и два, три дана паузе. А онда у четири дана три јаке утакмице. Сигурна сам, да смо после исцрпљујућег полуфинала са Турском имале дан предаха, победиле бисмо. Нама је недостајало мало више енергије и снаге, не и мотивације. Тога смо имале напретек, али тело није могло да испрати мозак и дошло је до тог пораза - истиче Буша.
Препоручујемо
БЕОГРАД ЗА ПОНОС СВЕТСКЕ ОДБОЈКЕ: У Арени пао светски рекорд (ФОТО)
05. 09. 2021. у 12:40
ЛЕП УСПЕХ МЛАДИХ ОДБОЈКАШИЦА ИЗ КРАЉЕВА: "Техничарке" најбоље
05. 09. 2021. у 12:22
МАЈА ОГЊЕНОВИЋ О ТАЈМ-АУТУ ТЕРЗИЋА: То су речи које изазивају најјаче емоције!
05. 09. 2021. у 08:36
ФОНСЕКА НЕ РАЧУНА НА СТРАХИЊУ ПАВЛОВИЋА? Српски репрезентативац пао у други план, минутажа му је све мања
НЕКАДАШЊИ фудбалер Партизана би могао да преседи и трећи узастопни меч Милана уколико га Фонсека не буде користио на вечерашњем сусрету са Ђеновом (20.45).
15. 12. 2024. у 07:40
СВЕТ СЕ СМЕЈЕ ХРВАТИМА: Оваква крађа још није виђенa, Енглези кипте од беса!
Хрватска је опет у центру пажње светске јавности и то због једне спортске ненормалности.
15. 12. 2024. у 18:19
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)