БАЦИЛА БАЛЕТАНКЕ И ТРИКО, ПА ОГРНУЛА КИМОНО: Емилија Антанасијевић "као звер" гризе за сваку медаљу

КАДА имате 17 година, а у полици нема више простора за пехаре и медаље, значи да сте на правом путу да постанете најбољи у свом спорту, али такође и да су очекивања јавности од вас велика. Емилија Антанасијевић представља светлу будућност српског каратеа, а мало је недостајало да се млада Београђанка окрене другим спортским правцима. Девојка, којој је у срцу Црвена звезда, припрема се за јесен у којој има заиста високе циљеве. За портал „Новости.рс“ говорила је о каријери у каратеу, породици, као и о приватном животу.

ФОТО: Моззарт

Емилија Антанасијевић је у 2022. години освојила три златне медаље, на Меморијалном турниру „Оливер Томић“, на првенству Србије у свим стиловима каратеа, као и златно одличје са Васкршњег купа. На Европском првенству у Пољској Емилија је освојила три медаље, златну у катама, сребрну у борбама и бронзану у ембу (тимска конкуренција) заједно са колегом Аљошом Петровићем.

Пред њом је узбудљива спортска јесен пуна високих очекивања - Европско првенство у Прагу 30. септембра, где жели да надмаши пређашње успехе, а потом и Светско првенство у Лубину 9. септембра. Због свих успеха Спортско друштво Црвена звезда прогласило ју је најбољом јуниорком у 2021. години.

Спортом је Емилија почела да се бави веома рано, занимљиво је да ова трофејна каратисткиња није почела спортску одисеју у кимону, њен животни пут почео је у балетском трикоу, али...

- Једна занимљива чињеница о мом почетку бављења каратеом јесте та да сам у свет спорта ушла јако рано, можда већ са непуне четири године и то ни мање ни више сам се прво опробала у балету како бих убрзо схватила да сам тотални контраст од тога. У почетку сам пратила своје вршњакиње, у мом вртићу је међу девојчицама био актуелан балет - почела је Емилија разговор за Новости.рс и открила тренутак у коме се све окренуло:

- За мене лично је то трајало до оног момента када сам угледала каратисте који су дошли да нам одрже показни тренинг. Сећам се да сам бацила балетски трико и балетанке и код куће сам покушала опонашам ударце и блокове које сам видела. Када сам рекла да желим баш карате, јер желим и ја да будем јака (то ми је била прва асоцијација на карате), највише разумевања је имала моја мама, док су сви причали да је то мушки спорт и да ту није место малој девојчици попут мене. Ко би рекао да после више од једне деценије исту ту девојчицу, сада већ девојку, вуче свакога дана све већа и већа жеља за некадашњом "снагом", а данас бих то назавала жељом за успехом.

ФОТО: Приватна архива/Емилија Антанасијевић

Карате је постао њена свакодневица.

- Кренуло је рекреативно, начин живота и само они који нешто заиста раде са страшћу у животу могу схватити колика је то љубав. Мало по мало, напредовала сам, мењала сам клубове, како сам расла тражила сам учитеља који може да ми помогне у развоју, дошла сам пре скоро пет година у Црвену звезду, код Сенсеија Игора Гајића, који не само да је мој Сенсеи (тренер, учитељ), већ и други отац, пријатељ и брат, све у једној особи. Он је тај који је у мени пробудио потенцијал, тако да данас заједничким снагама освајамо медаље.

* Већ у Основној школи „Душко Радовић“ у Сремчици препознат је твој потенцијал, одабрана си за спортисту генерације...

- Да, за време основне школе сам постизала запажене резултате за тај узраст, освајала сам више пута државно првенство и донела сам Србији медаљу са Европског првенства које се одржало у Словенији, а то је била бронза, тако да сам заслужено постала спортиста генерације. Морам бити искрена, нисам имала много пријатеља и ово је малтене слична прича код сваког спортисте. Имала сам једну другарицу, али сам и тако млада разумела да деца у том узрасту не схватају тежину спорта и успеха, тако да сам наилазила на доста спутавања од стране друге деце.

Третман вршњака јој је на почетку сметао, а после...

- Сећам се да ме је то јако болело, али ме је добро продрмало за даљи живот који је доста суровији. Схватила сам да је у реду ако неко не воли лично мене и оно што радим и да самим тим више треба обраћати пажњу на људе којима је стало до мене, који ме цене, воле и поштују због онога што јесам. Њима бескрајно хвала. Без њихове љубави сматрам да не бих издржала све притиске и била данас ту где јесам.

* Чега си морала да се одрекнеш током одрастања због каратеа?

- Дефитивно је патио мој друштвени живот, нисам имала много времена за рођендане, екскурзије и све оно чему се деца данас радују. Одредила сам од малих ногу шта ми је приоритет и то сам доследно пратила. Викендом бих се такмичила, преко недеље ишла у школу и на тренинге, мој дан је увек тотално попуњен, а тако је малтене и данас. Видела сам колико се моји родитељи жртвују и осећала сам потребу да им све то узвратим најбољим резултатима. Најсрећнија сам јер нисам изневерила себе и њих. Мама је усадила у мени то нешто „ратничко“, што ме само гура да газим даље кроз живот.

Чиме би се бавила да ниси каратисткиња, у ком правцу би твој живот ишао?

- Медицина је моја друга љубав, поред каратеа, дефинитивно бих наставила нешто у струци физиотерапеута, свакако не планирам да се заустављам што се диплома тиче на пољу медицине. Иначе сам одувек била посвећена школи и сматрам је јако битном. Увек кажем, ако сам ја бележила одличне оцене и поред тога имала времена за бављење спортом, свако може, сматрам да је све до организације времена.

Многи те описују као једну од најлепших спортисткиња у Србији, смета ли ти то или импонује?

- Лично волим када прво ставе мој успех испред физичког изгледа, али да, сваки позитиван коментар ми и те како прија. Србија по мом мишљењу има најлепше али и најуспешније спортисткиње на свету, тако да је то велика ствар. Погледајте само Ивану Вулету, Милицу Мандић... Благо нашег спорта. Тако да, лепота и спорт је једна од најбољих комбинација коју једна девојка може да поседује. Лако је бити леп данас, постоје разни филери, операције, лако је достижна физичка лепота, оно што саветујем младим девојкама јесте да граде себе као што бољу личност, раде на својој каријери у било ком послу, спорту, да буду независне, а оно физички што поседују им може бити само плус.  Ја се често знам нашалити на свој рачун по том питању, али заправо ту сматрам да лежи моја снага, волим што могу да будем и женствена, али и права звер када треба да се гризе за неку светску или европску медаљу. Оног момента када уђем у кимоно, тај свет је само мој, где је једина мисао успех.

Савет за младе спортисте који желе да крену твојим стопама?

- Важно је само да радите оно што волите. Нисам тип особе која сматра зато што се ја бавим каратеом, да тако сви треба. Напротив, неко је надарен за кошарку, неко за пливање, неко за атлетику, једино што је битно је остати доследан себи и својим сновима. Некада је потребан вишедеценијски рад како би настало оно што би наш народ рекао "да се само тако, одједном десило преко ноћи". Онај ко није спреман да уложи све што има у датом тренутку, да се окрене и остави све за собом зарад тренутног циља, нема шта даље, какво невиђено чудо да тражи од живота. Само моја породица и ја знамо кроз шта смо све прошли, колико су моји родитељи трпели финансијски да бих ја ишла на сва такмичења још као мала, да бих ја имала најбољу опрему и све остало потребно, веровали су у мене и узвраћам им данас, јер су ипак подносили велику жртву за мене. Нико није гарантовао успех, али они су веровали, као што сам и ја, тако да сам им захвална на свему томе бескрајно.

Можеш ли да поделиш неку анегдоту са такмичења?

- За све ове године било је ту свега и свачега, али нешто чему се увек смејемо моја породица и ја је то да ме као малу са седам година спакују за такмичење, спреме ми храну, сећам се да смо ишли за Суботицу тада, а ја бих појела понешто мало ујутру за доручак, а од узбуђења остатак дана апсолутно не бих јела ништа и ако се вратимо кући касно. Како одем ујутру рано са пуном торбом хране, тако вратим увече кући све те сендвиче, нетакнуте. Муку су мучили са мојом исхраном у том периоду, ја се шалим често колико су ме терали да једем, и колико сам слушала : „Једи, Ема, једи! “, зато данас последично једем за три особе! Искрено, данас јако уживам у храни, тако да им уједно хвала на томе.

Освојила си готово све што се освојити може, који су твоји даљи планови у каријери?

- Моја неостварена жеља је та чувена Олимпијада, која је надаље затворена за карате. Желим

да дам допринос овом друштву, да оставим траг и да се за мене зна по нечему позитивном. Желим освајати Светско првенство изнова и изнова, колико год је то могуће, а надам се да ће ме здравље увек добро служити као и до сада. Нека све то буде мој поклон друштву, Србији, Звезди, мојој породици и свима који се радују таквом успеху. Ако сам утицала на само једну особу да успе у нечему, бићу и више него задовољна.

Јуниорска си првакиња Европе, освојила си преко осамдесет медаља, а твоја прича тек почиње, која ти је до сада омиљена и због чега?

- Баш сте лепо рекли - моја прича тек почиње. Омиљена је моја прва европска бронза, након тога светско злато 2019, а онда европско злато 2021. године. Не могу да се одлучим која ми је најдража од ове три, али их јако волим јер свака има посебну драж и иза сваке постоји друга страна медаље, она коју само видимо ја, мој тренер и породица. У две речи на другој страни медаље стоји исклесано - непрестан рад.

Који спорт пратиш поред свог?

- Сваки у ком постоји клуб Црвена звезда, често отворим часопис „Звездина ревија“ у ком прочитам успехе у сваком спорту. Верујте ми да је Звезда успешна где год се појави, али лично највише волим као и већина фудбал, кошарку, волим и атлетику, али и ухватим себе често како пратим одбојку. Што се тиче утакмица које посећујем, поред Маракане често ме можете срести на трибинама хале Александар Николић, где су нам „делије“ направиле дочек на утакмици Звезда - Панатинаикос после Европског првенства, где сам се по први пут поклонила пред пуним трибинама навијачима Звезде, незабораван моменат.

БОНУС ВИДЕО: КАД ДРЖАВА БРИНЕ О ШАМПИОНИМА: Како су се низали успеси Србије у 2021. години

Препоручујемо

Катар 2022

0 6

ЈУЧЕ ЈЕ БИО НЕРВОЗАН, А ДАНАС... Новак Ђоковић на тренингу са "старим ривалом" (ФОТО+ВИДЕО)

18. 04. 2022. у 13:35

Тенис

1 37

ЂОКОВИЋ НЕЗАДОВОЉАН, ЦЕХ ПЛАТИО ИВАНИШЕВИЋ: Откривено зашто је отказана Новакова конференција

18. 04. 2022. у 10:33

Фудбал

0 4

ЗВЕЗДИНА (НЕ)МОГУЋА МИСИЈА: Александар Драговић, понуде које се не одбијају

18. 04. 2022. у 10:09

Тенис

2 2

ГОТОВО ЈЕ! Сергеј Милинковић Савић изабрао наредну дестинацију

18. 04. 2022. у 09:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације