ГРАНИЦЕ СУ СЕ ПОМЕРИЛЕ: Трофејни ватерполиста Страхиња Рашовић и даље је жељан доказивана у репрезентацији и клубу

СТРАХИЊА Рашовић је пример млађим ватерполистима. Упоран је, истрајан, вредан, радан, пун самопуздања. Какав је био у својим двадесетим годинама, такав је и сада када гази тридесете. Свестан је да је спорт суров, да не признаје прошлост, тако да и сада после два олимпијска злата жељан је доказивања, гладан трофеја. Не оптерећује се што 9.марта пуни 33 године, јер сматра да и репрезентацији и Радничком може још пуно да да. Зато „гризе“ као на почетку каријере.

FOTO: Tanjug/AP

- Тешко је планирати ишта, али бих волео да као Прлаиновић или Пијетловић играм на врхунском нивоу када будем имао њихове године. Раније су ми били узору због других ствари, а сада што и даље играју на свом нивоу.Волео бих да трајем што дуже, али то никад не знамо – истиче у разговору за „Новости“ Страхиња Рашовић.

После злата у Паризу ушло се у нови олимпијски циклус, а доста играчи из шампионског састава има 30 и више године. Зато је за Рашовића изазов да до Лос Анђелеса 2028, када ће да има 36 године, учини све да остане у врхунској форми...

РЕГИСТРУЈ СЕ И ПРЕУЗМИ 5.000 ДИНАРА ЗА ТИКЕТЕ

- И у ватерполу се као у другим спортовима померају границе. Видимо да неки играчи са 39,40 играју можда боље него када су имали 25. Само, све је то индивидуално, зависи од особе, колико је мотивисана и спремна да да себе у тим годинама – примећује Рашовић.

Признаје Стархиња да је из париске еуфориије изашао уласком у 2025...

РЕГИСТРУЈ СЕ И ПРЕУЗМИ 5.000 ДИНАРА ЗА ТИКЕТЕ

- Остало ми је у најлепшем сећању и не прође дан да се то не помене. Али, архивирао сам и окренуо се новим изазовима. Драго ми је и што смо после три сушне године потврдили себи да припадамо врху. Сада је важно да опстанемо што дуже, а то је најтежи задатак – каже Стархиња.

За олимпијске победнике нови изазов је СП у Сингапуру. Без обзира кога ће селектор Стевановић повести за Страхињу нема дилеме:

- Стално говорим када представљаш Србију у ватерполу увек идеш на злато. Не занима те ништа друго, па ћемо видети докле ћемо догурати.

Пре репрезентативног лета очекују га бројни изазови у Радничком. Крагујевчани су створили мега тим, али се нису исказали у Лиги шампиона, тако да своју шансу траже у Еврокупу.

- Нови клуб, нова средина свима нама... Можда је могло боље, можда је то реалност у овом тренутку. Битно је да смо остали у Европи и да смо и даље у борби за европски трофеј. А Еврокуп никад није био јачи. Настављамо тамо где смо стали, сада нас очекује Бреша у четвртфиналу. Биће то ватерполо класик, посластица једна, неизвесне утакмице. Италијани су одлични, ми одлични, тако да ће да „пршти“ у базену – убеђен је Рашовић.

На опаску да су до финала избегли велики Про Реко Страхиња одмахује руком:

- Не размишљамо о полуфиналу, сада је битно да се сконцетришемо на Брешу, да победимо у двомечу. То нам је први задатак.

Рашовић се нада да ће Крагујевчани да изборе и Ф4 Регионалне лиге, а на опаску да су као екипа, која у својим редовима има шесторицу олимпијских победника, велики фаворити истиче:

- Нисмо сви прекаљени, исусни, има и млађих у тиму. Само притиска нема. То што смо олимпијски победници не носи никакав притисак, већ само задовољство. Не може то да нам буде бреме.

То што је и ове сезоне клупска сезона напорна не брине Рашовића:

- Мени се лично свиђа, волим када имам што више утакмица, када сам у такмичарском ритму. Лепше је то, него да тренирамо две недеље да бисмо играли једну утакмицу. Јесте напорно, али и лепо.

Свестан је и да Раднички има велике амбиције, а радује се што ће догодине бити јачи за Прлаиновића, Ранђеловића и Дедовића.

- Амбиције су највише, желимо да освојимо свако такмичење у којем наступамо. Е, сад да ли ћемо успети, то је спорт, лопта је округла, и други раде, тренирају, напредују, биће борбе. Увек идемо на трофеј, не задовољавамо се само учешћем – подвлачи Рашовић.

Привиће се на новине

КЛУПСКУ сезону завршиће по старим правилима. А онда их очекују нова правила.

- То је почетак новог, скоро нико осим млађих играча није играо по новим правилима. То ће бити и почетак новог циклуса и морамо што пре да се прилагодино. Јесте терен за пет метара краћи, али смо чули да је доста физички захтевније – каже Рашовић.

Било би сјајно

ДЕЛФИНИ су 2005.у Монтреалу и 2015.у Казању били светски прваци. Могу ли до трећег злата и 2025.у Сингапуру.

- Из ваших уста у божје уши. Било би сјајно, на нама је да радимо и да пробамо то да остваримо – оптимиста је Рашовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације