ЖИВИМ ЗА МОЈУ ПРИЧУ : Наша трофејна одбојкашица Слађана Мирковић са Ромом освојила Куп изазивача, али и испала из италијанске Серије А1

СЛАЂАНА Мирковић је једна од креаторки најнеобичније спортске приче у овом веку. Трофејна српска техничарка је са одбојкашицама Роме прво испала из италијанске Серије А1, а потом је освојила Куп изазивача. Тугу је брзо надјачала радост, европски пехар је зацелио ране одбојкашког Рима. А и понос што су девојке урадиле оно што ником није пошло за руком годинама уназад.

фото никола скендерија

- Осећања су помешана, јер смо три дана пошто смо изгубиле све шансе да останемо у А1 морале да играмо прву финалну утакмицу Купа изазивача са Кјеријем 76, који нас је два пута савладао у Лиги. Мислим да је код нас прорадио инстинкт за преживљавање, да је било буквално бити или не бити, да не би био тотални суноврат сезоне. Све смо смогле снаге и успеле да победимо Кјери, који је био фаворит. Мислим да је пресудила наша жеља. Стварно смо група фантастичних девојака, свака од нас дала је 300 одсто себе да извуче сезону за Рому. Наравно, свакој играчици значи европски трофеј, али клубу далеко више - прича у једном даху у телефонском разговору за "Новости" Слађана Мирковић.

Пут до трофеја је био трновит. Римљанке су морале прво да освоје Вевза куп, слично Балканском купу, да би играле у Купу изазивача. Одиграле су 16 мечева, 15 добиле, само су у првом полуфиналном мечу у Постдаму изгубиле са 3:2...

* СПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА – КЛИКНИ И ОДМАХ ПРЕУЗМИ 6.000 РСД *

- Одиграле смо много утакмица, често путовале, играле свака три дана, било је јако напорно. Нико није очекивао од нас да ћемо да освојимо трофеј. Ја сам веровала да можемо и због тога сам препоносна на девојке. Ово ми је први клупски европски пехар - срећна је Мирковићева, која је са Србијом била европски и светски првак.

У финалу су Римљанке доминирале, у гостима славиле са 3:2, а код куће са 3:1. У првом мечу је Слађана била проглашена за МВП утакмице, а у другом је на ефектан начин "скувала" за другу меч лопту, коју је Кјарочи претворила у велико славље.

* СПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА – КЛИКНИ И ОДМАХ ПРЕУЗМИ 6.000 РСД *

- Трудила сам се да упијем сваки моменат у реваншу, да уживам у атмосфери, који су нам приредили навијачи Роме. Било је невероватно, хала је први пут у сезони била пуна. Сви су дисали за ово победу, свима је значио европски трофеј, што је велика ствар за клуб који ће следеће сезоне играти у серији А2 - усхићена је српска техничарка.

Подвиг Роме говори и о снази најјаче италијанске лиге...

- Позната је по томе да су све екипе квалитетне, да се никад не зна, да зависи од сезоне до сезоне. Зато је једна од најјачих лига на свету у којој се доста играчки напредује, што кроз утакмице, што кроз тренинге, јер сви играју одбојку и сви дишу за њу - примећује Мирковићева.

Слађана је одбојку почела да игра у клубу Тајм у родном Севојну. Брзо је прешла у ужичко Јединство, које је напустила са непуних 14 година, када је 2009. приступила београдском Поштару. Годину дана касније је заиграла у Визури, а после сезоне у панчевачком Динаму отиснула се у иностранство. Играла је у Азербејџану (Телеком Баку), Румунији (Алба Блаж), Пољској (Хемик), Турској (Езачибаши, Анкара) и Италији (Бергамо, Рома). Али, признаје, да је победнички менталитет стекла у Ужицу.

- Тај менталитет у Јединству се осећа у ваздуху. Жао ми је што ми се није указала прилика да играм у она златна времена ужичке одбојке, али ко зна. Вратио се Дарко Закоч, можда се и дигне све то. У време када је Јединство доминирало родила сам се, али када сам почела да тренирам о томе се причало у Ужицу, цео град је живео за одбојку - сећа се Слађана.

Мирковићева ће 7. октобра ове године одувати 30. свећицу и улази у најбоље одбојкашке године, нарочито за техничарке...

- То ми сви кажу - уз осмех прича Слађана. - То се види по Маји Огњеновић и Бојани Дрчи, која сада играју најбољу одбојку, тако да се надам да могу да их испратим.

Слађана сматра да је имала срећу што је расла уз Мају и Бојану.

- Изузетна је част радити и учити од таквих играчица. Велика је разлика у годинама између мене и њих. Ја сам релативно рано ушла у сениорску репрезентацију и јако сам захвална на тој прилици. Од њих сам много научила, што техничких ствари, што људских.

Слађана подвлачи и да не осећа притисак када је упоређују са Мајом или Бојаном:

- То је неминовно. Не могу да кажем да ми је то терет, јер ја терам своју причу, за коју живим. Знам да то не могу да избегнем, али ми то није стварало притисак. Трудим се да будем најбоља верзија себе и уколико могу да досегнем њихов ниво бићу захвална.

Клупска сезона за Слађану је завршена, о репрезентативној још не размишља.

- То ћемо да сачекамо. Није још изашао списак, вратио нам се селектор Зоран Терзић, тако да чекамо инструкције - каже Мирковићева.

Повратак Терзића на клупу Србије обрадовао је Слађану:

- Прелепо је. Терза је неко ко је обележио нашу одбојку толико низ година и сви смо расли уз њега, срећна сам што ћемо опет радити са њим.

Искусна техничарка сматра да је било добрих ствари у протекле три године, када су их водили Италијани Данијеле Сантарели и Ђовани Гвидети. И да рад Гвидетија не треба гледати само кроз неуспех на Олимпијским играма у Паризу 2024.

- Не бих оцрнила целу ситуацију са Гвидетијем. Негде се нису звезде поклопиле у прошлој години. Свакако смо могле доста да научимо и од њих двојице. Италија је одбојкашка нација, они су велики радници и имам сво поштовање за обојицу.

Слађана је пре три година са репрезентацијом покорила свет. И нада се да је могуће да у Тајланду трећи пут заредом постану светске првакиње.

- За мене немогуће не постоји. Ми ћемо да радимо и да се боримо. Наш менталитет је такав да увек имамо највеће могуће амбиције - јасна је Мирковићева.

Тијана најбоља другарица

СЈАЈНА техничарка је у Визури дочекала Тијану Бошковић, која јој је постала најбоља другарица.

- Чак смо и после Визуре заједно биле годину дана у Езачибашију. Најбоље смо другарице, много сам срећна што ми је живот подарио Тијану за пријатељицу, која је дивна особа, а једном се рађа играч као што је она. Не вреди причати и немам уопште речи да опишем колико је ценим и колика је њена величина - каже Мирковићева.

Напоран пут до Лос Анђелеса

ОВЕ године почиње и да се гради тим за Олимпијске игре 2028. године у Лос Анђелесу.

- Те четири године брже пролете свима вама него нама. Пут до Игара је "крвав" и напоран, само ми знамо колико радимо, колико времена и снаге улажемо у све то. Али, то је оно што волимо, страст нас гура напред и надам се да ћемо наредних година стећи још више искуства, знања и бити што стабилније за Лос Анђелес - истиче Слађана Мирковић.

Обожавам да певам

ПРЕ две године Слађана је са хором Дечјег културног центра Београд и хором "Чаролија" снимила песму Спортски плес.

- Јако сам поносна на то. Увек ми је жеља била да певам и када ме је Леонтина питала за сарадњу, ја сам је оберучке прихватила. Јако сам срећна што је успело и видим да се и дан- данас провлачи код деце, у млађим категоријама. А да ли бих се посветила певању? Не смем да причам много. Сви би вам рекли наравно да бих, зато што јако волим да певам. О том-потом када завршим каријеру. Ако ми се укаже прилика, ако сам стварно талентована све ће ићи својим током. Али, засада не - прича Мирковићева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације