ЧЕТВРТО МЕСТО СТРАШНО БОЛИ: Ватерполисти разочарали сами себе и тешко се мире са чињеницом да се са СП у Сингапуру враћају без медаље

САМИ себе су разочарали. И нису тражили никакво оправдање за четврто место на Светском првенству у Сингапуру. Ватерполисти су отишли на шампионат са вером да ће се кући вратити као шампиони или макар са медаљом око врата. Али, "угасили" су се када је било најбитније и то их је све жестоко заболело од селектора Уроша Стевановића до капитена Николе Јакшића. И не само њих

Фото: Профимедиа

Злато на Олимпијским играма у Паризу вратило је самопоуздање "делфинима" и наду да су на правом путу. Убеђени су били да више себе неће доживљавати као губитнике, већ као победнике. Зато су од првог дана припрема за шампионат у Сингапуру гајили оптимизам да могу, као њихови претходници, да наставе златни низ, да се више неће радовати само на Олимпијским играма. На жалост доживели су после шока у полуфиналу од Мађарске (18:19), такву шамарчину у борби за бронзу од Грчке (7:16) да ће им требати дани да се опораве и да када се главе охладе покушају да пронађу одговор зашто су у кључним дуелима нису личили на себе. И да макар себи одговоре зашто нису "гинули" за бронзу, зашто је деловало да су се предали у другој четвртини и доживели најтежи пораз у историји у борби за медаљу.

Неопходно је да се добро погледају у огледалу, да се суоче са истином и схвате где им је стварно место у светском ватерполу. Да ли по квалитету заслужују више од четвртог места или су реално ту где јесу. Искрено, конкуренција је одавно јака, да за медаље увек конкурише седам, осам селекција.

У било којој професији бити међу четири је велики успех. Али, за ватерполисте, годинама навикле на трофеје, то није подвиг којим би се дичили. Више га доживљавају као велико упозорење, да нешто што пре морају да промене. А притисак је још већи када знају да ће се у јануару идуће године одржати Европско првенство у Београду. До сада су, 2006. и 2016, код куће били златни...

Можда су најављујући напад на светску титулу "делфини" сами себе набили велики притисак, који нису успели да изнесу до краја. Можда су због тога, како је приметио после дуела са Грчком Милош Ћук, изгубили своју игру после друге четвртине полуфиналног окршаја са Мађарском. Снага Срба је увек била у гранитној одбрани, а сада је "брана" попустила када је било најпотребније.

Болно је било гледати њихову немоћ у дуелу са Грчком, са таквим издањем никако није могао да се помири ни селектор Урош Стевановић, који је веома емотивно преживео сваки секунд меча и који је у другој четвртини вичући на играче покушао да их продрма. Али, када се смири, може да види ко све од играча може да истрпи обавезе које тражи капица Србије. Кормилар "делфина" доћи ће и до одговора зашто је екипа у меч за бронзу ушла како је ушла и због чега се играчи нису држали договора из свлачионице, нити им се видела ватра у очима.

А можда је то и био њихов максимум на овом првенству. Уосталом, последњих година по медаљама на европским и светским првенствима издвојиле су се Шпанија, Мађарска, Грчка, Хрватска и Италије. Србија од 2018, када је освојила злато на ЕП у Барселони, не зна за медаљу на европским и светским првенствима. За седам година, не рачунајући Олимпијске игре које су освојили у Токију 2021. и Паризу 2024, "делфини" су играли само у два полуфинала на шампионатима света - Фукуока 2023. и Сингапур 2025.

Реалност је некад болна.

Три нације доминирале

НИКАД се није десило да три земље освоје све медаље у обе конкуренције. Шпанци су владари света, а даме треће на планети. Грчка се поноси златним девојкама и бронзаним мушкарцима, док су Мађарској обе репрезентације донеле сребрне медаље.

Пероне се опростио

ЛЕГЕНДАРНИ Фелипе Пероне (39) није могао да замисли лепши крај своје бурне каријере. Капитен Шпаније је постигао последњи победносни гол у финалу против Мађарске - 15:13.

- Било је заиста као на филму. Нисам могао да верујем, последњи гол, освајање титуле првака света. Тако сам срећан и поносан на екипу... Плакао сам последњих шест месеци, и сваки пут када су момвци говорили лепе речи о мени - истакао је за сајт Светског ватерпола Пероне.

Пероне је дебитовао на светским првенствима 2001. у Фукуоки у капици Бразила. После пар година заиграо је за Шпанију, с којом је освојио два злата, два сребра, три бронзе на светским првенствима, једно злато, два сребра и две бронзе на европским шампионатима. Само нема олимпијску медаљу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације