САМО ЗЛАТО ИНСПИРИШЕ: Никола Грбић, одбојкашка легенда, са репрезентацијом Пољске не силази са победничког постоља

ГДЕ год оде са одбојкашима Пољске, Никола Грбић (52) се у Варшаву вратиса медаљом. Али, није увек одушевљен када стане на победничко постоље. Поготово када, као недавно на шампионату планете на Филипинима, завршина трећем, најнижем степенику. Легендарног капитена и бившег селектораСрбије као правог шампиона ретко када импресионира бронзана медаља, избог тога су му после Маниле била помешана осећања, јер је веровао да ћесе коначно домоћи светске круне.

Foto: Profimedia

- Има ствари због којих Пољаци и ја треба да будемо задовољни - прича у телефонском разговору за "Новости" Никола Грбић. - У тиму није било седморице играча са прошлогодишњих Олимпијских игара, имали смо доста младих одбојкаша који су први пут у репрезентацији играли на том нивоу. Када сам на почетку сезоне, после разговора са играчима, саставио листу и када сам је погледао, да ме је неко питао да ли хоћеш злато у Лиги нација и бронзу на Светском првенству, одмах бих потписао.Међутим, како су се касније ствари развијале, када смо освојили убедљиво Лигу нација, што нисмо очекивали, и када су нам се вратили капитен Курек и Хубер, почеле су да расту амбиције. На крају смо освојили бронзу, али има људи који нису задовољни.

Не крије Грбић да је и њему лично било стало да се попне на кров света:

- То је једино злато са великих такмичења које недостаје у мојој каријери. Имам два сребра, две бронзе са светских првенстава, али ми фали то злато. Али, није само мени тешко. Ми смо једина екипа која је у последње четири године на свих осам турнира освојила медаљу. Не постоји друга екипа која је близу тог успеха. Циљ пољске федерације је да се на сваком такмичењу окити медаљом, а није ни оно, ако је бронза, нећемо бити задовољни. Међутим, искрено, сви смо од мене, преко играча, стручног штаба до федерације очекивали да ћемо освојити злато, без обзира на то што смо знали да ћемо у полуфиналу играти против Француске или Италије.

Признаје наш некадашњи селектор да Пољаци верују да имају најбољу екипу на свету:

- Када освајаш медаље, када си нон-стоп у врху и редовно побеђујеш најјаче екипе на свету, очекивања почињу да расту и врло брзо, ако већ није дошао, доћи ће период када бронза више неће бити довољна. Зато су осећања помешана, задовољни смо са две медаље, али нормално је да смо желели и очекивали да ћемо се вратити у Пољску са златом.

Ако се нешто непредвиђено не догоди, Грбић ће са Пољском напасти и светско злато 2027. године. А тада ће бити у улози домаћина.

- Договорили смо се, јер сам ја то тражио, да после две године видимо да ли ћемо наставити даље или нећемо. Идеја је да седнемо крајем следеће сезоне и да тада одлучимо да ли ћемо и даље ићи истим путем. У овом тренутку ја сам задовољан, они су задовољни, тако да нема наговештаја прекида сарадње. Али, то је опција у уговору коју имамо и они и ја. Ако желимо да наставимо сарадњу, идемо даље - каже Грбић.

Када се погледају медији у тој земљи, стиче се утисак да се Никола Грбић "стопио" са Пољацима.

- Јако ми прија да радим са њима. Постоји узајмно поштовање. Они мене веома поштују, прате шта им говорим, слушају ме, имају поверење у мене и због тога је мени милина радити са таквим играчима и са таквим људима. Менталитет ми много прија - наглашава Грбић.

Никола не пропушта да подвуче да се Италијани доста разликују од Пољака.

- У Италији је сваки грађанин - тренер. Свако зна најбоље, исто важи и за играче. Ти дођеш и кажеш ради се овако, у Пољској ће да кажу у реду, идемо. А када је реч о Италији, онда отпрлике кажу "чекај, зашто је то тако, ајде ти нама сада објасни". И онда ја морам да их убедим зашто то треба тако да буде. Код Италијана постоји и потреба да се одреди потенцијални кривац ако ствари не крену како треба. У Пољској тога нема. Већ сам шест година у Пољској, прве две као клупски тренер и ово ми је убедљиво најбоље тренерско искуство које сам имао, укључујући и српску репрезентацију - истиче некадашњи селектор "орлова".

Пољаци су више пута показали да су права спортска нација, ни бронза их није спречила да приреде одбојкашима леп дочек...

- Та спортска култура је код њих веома развијена, када се освоји медаља они су презадовољни. То је нешто за поштовање. Када погледаш друге јаче репрезентације, не мислим на оне које су освојиле медаљу иако је нису ни сањале, видиш да се оне понашају у стилу "е, брате, бронза". Пољаци јако цене што смо освојили медаљу и то је за поштовање.

На основу свог искуства Никола сматра да можемо да се угледамо на Пољаке...

- Мислим да има пуно, пуно ствари које можемо да научимо и као држава која улаже у спорт и одбојку, и као федерација у смислу организације и играчи у смислу понашања, приступа, професионализма... Наравно, неке ствари зависе и од државе, јер не можемо да утичемо на њу како ће да троши свој новац и како ће да организује и финансира спорт уопште, самим тим и одбојку - каже трофејни стручњак.

Грбић је одушевљен како Пољаци раде:

- Они су заиста фантастично организовали и спорт за младе, за децу, где улажу новац и стварају будуће шампиона. У Србији се, нажалост, то не ради, осим у спортовима где има новца, као што је фудбал. Само не зато што воле фудбал, што мисле да тако треба да буде, да организација буде таква, него што се очекује да када се уложи новац у једног играча, да ће тај новац да се врати када тај момак постане звезда и прода се за милионе, како би се "инвестиција" вратила.

Никола сматра да морамо да будемо стрпљиви у раду са младима.

- Када се улаже у децу, прво треба бити свестан да огромна већина деца која ради, тренира, неће завршити у репрезентацији,да се огромна већина неће уопште бавити одбојком и да ће многи бити просечни, играће у неким нижим лигама, да ће тренирати два-три пута недељно, играће зато што воле одбојка, а не због посла. Као што знамо, у одбојци пара нема, тако да не можеш да живиш од тога. То је објективни проблем, али и објективни трошак, који, по мени, треба да буде унапред укалкулисан у буџет. Мораш да будеш свестан да ћеш годинама улагати, годинама селектирати, годинама тренирати да би можда добио једног, двојицу репрезентативаца, који ће бити океј играчи, можда не врхунски. Познајући наш менталитет, то нема шансе да се догоди, јер ми уколико уложимо неки новац очекујемо да тај момак одмах буде спреман за велика дела - свестан је свих замки Грбић.

Зато Никола сматра да наши људи могу да се угледају на велике федерације:

- Мислим да пуно може да се научи, не само од Пољске, већ и Италије, Бразила, свих федерација и држава које систематски улажу у спорт и које годинама играју у завршницама свих великих турнира. Примера ради, Италија 16 година није освојила златну медаљу, била је при врху, имала сребра и бронзе. А онда су 2021. освојили европско злато, па два светска злата. То само потврђује оно што сам рекао, да они годинама систематски улажу без очекивања да ће сваке године морати да се дође до медаље и да ће сваке године бити освојено злато. Они свесно улажу у спорт и развијају га, допуњују, поправљају и заслужују место на коме се налазе - истакао је на крају Грбић.

"Орлови" су направили успех

ГРБИЋ сматра да "орлови" нису разочарали на Светском првенству на Филипинима.

- Одсуство пар играча може да промени стил игре и моралну стабилност једне екипе. Мислим да је Србија целог лета до СП кубурила са повредама. Кујунџић, Перић и Ивовић су имали озбиљних физичких проблема и нису успели да тренирају и играју на свом нивоу. Мислим да је посао који је Георге Крецу урадио био екстремно тежак и да је пласман у осмину финала на СП својеврстан успех. Јер, успели су да се врате после тешког пораза на старту од Чешке и да избаце Бразил - каже селектор Пољске.

Више са породицом

У ЈЕДНОМ тренутку је Грбић размишљао да осим репрезентације Пољске тренира и неки клуб.

- Овај статус ми сада одговора, проводим више времена са породицом, имам уговор са Пољацима. Нисам конкретно преузео кораке ка томе. Али, ако би била озбиљна понуда, која је вредна неког пројекта, могу да је узмем у обзир. Само што ја имам велику препреку, јер не могу да тренирам клуб у Пољској, јер сам селектор, у Русији због политичких тензија Русије са Пољском, и у Италији због пенала од 100.000 евра за тренере који су и селектори - објашњава Грбић.

Син Матија да се докаже

СТАРИЈИ Грбићев син Матија од ове сезоне игра за чувени амерички универзитет Пет стејт.

- То је универзитет на којем су тренирали и играли код истог тренера Метју Андерсон, Макс Холт и Ајрон Расел. У контакту смо, разговарали смо, мислим да је фантастичан тренер и пре свега човек тако да мислим да ће Матија имати комплетну подршку.Задовољан сам што је успео да се упише на тај универзитет. Рекао сам му: "Сине, на теби је, имаш све услове да се развијаш, да се покажеш, докажеш, ојачаш и избориш место у екипи. И акобогда и у репрезентацији Србије" - каже Никола.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације