НЕМА КОНДИЦИЈЕ БЕЗ КИЗЕ И ШИЛЕТА: Браћа Зоран и Миљан Грбовић, врхунски стручњаци физичке припреме најуспешнијих спортиста

Један брат је Новака Ђоковића научио шпагу, баланс и гимнастички поздрав справи, код другог је летос гурао грађевинска колица на плацу и косио.

Фото: Горан Чворовић

Између, сместило се и испреплетало много пребогатих животних судбина и догодовштина које су пратиле браћу Зорана Кизу и Миљана Шилета Грбовића, кондиционе тренере заслужне за планетарне успехе небројано много врхунских спортиста.

Боље их је питати с ким у каријери нису радили и ко уз њих није стигао до тријумфа. Набрајање у обрнутом правцу потрајало би до краја овог текста, а и толики простор би вероватно био тесан. Ако питате Зорана ко је бољи, то је свакако Миљан, ако суд затражите од Миљана, без премца је – Зоран.

- Махер је у том послу, нико као он не уме да мотивише, да направи амбијент, атмосферу, да људи забораве и не осете колико је тренинг напоран. Он је од овога направио уметност. Свако може да "скоцка" пет ових или оних вежби, али да те неко тако подстакне да радиш, може само Зоки. Такав мотиватор нигде не постоји. Свестран је, има невероватан таленат за глуму, сликање, певање. Уметничка душа – каже Шиле за свог брата.

- Постигао је много више од мене, сила је. Фудбал, кошарка, тенис, ватерполо, рукомет, гимнастика, нема спорта у коме није водио тимове до европских и светских медаља – не остаје му дужан Киза.

Рад са Новаком Ђоковићем посебно истичу. И данас су у редовном контакту. С њим су, каже млађи Зоран, од његове шесте, седме године.  

- Једном је изјавио како смо му улепшали детињство – поносан је на ову сарадњу три године старији Миљан.

Пратили су, наравно, и његове фантастичне игре на недавном Аустралијан опену.

- Таква игра и кондиција, у тим годинама. Тешко је то објаснити. Руши правила, у позитивном смислу. Свака му част. Једном сам га у теретани, пред пут у Рим, питао шта му је циљ. Зауставио је вежбу, окренуо се и с чуђењем одговорио: "Као и увек, да освојим турнир." То све објашњава – истиче Зоран.

Миљан додаје да постоји генетски фактор, али да он сам по себи ништа не значи.

- Нешто ти је дато у животу, али то наслеђе мораш да развијаш. Кључ за успех је да од малена тачно знаш шта хоћеш. Умео је да препозна да ништа не може да се постигне без много тренинга и рада. Нема толико људи као он који иду на време на спавање, пазе шта једу, улажу у себе. Страховито је радознао. Бистар је, жели стално да учи. Схватио је да се само победници признају. У томе је тајна.

Присећа се Шиле Грбовић и преломног тренутка у Новаковој каријери.

- Отерали су га из Аустралије, Американци га нису примили на Ју-Ес опен, све му се скупило, почео је да губи бодове. Били смо у Монаку и разговарали о свему. А онда је освојио Париз, Торино и Аустралију! То је само рад, позитивни инат и ништа више.

Кроз Новаков пример даје и савет млађима.

- Питају се људи како онако клиза по терену? Па био је скијаш. Деца до 12 година, која се баве тенисом, треба да имају једну трећину тренинга из тог спорта, а две трећине из осталих – вели Миљан. 

Објашавајући колико је Новак обичан у свакодневном животу, открива и детаљ од прошлог лета.

- Био је код мене у селу Пошћење, у Црној Гори. Стефана је учио како се гурају колица јер смо у том тренутку имали радове, док је касније Тари у пољу показивао како се коси.

Рођени Краљевчани прве гимнастичке кораке направили су у ДТВ Партизану, одакле их је пут касније одвео на београдски ДИФ.

- Друштва за телесно васпитање су, данас, нажалост, угашена. А била су расадник свих спортова у Југославији, као наследници "соколских удружења". Имала су врхунску гимнастику седамдесетих – присећа се Миљан.

Први велики тренерски изазов била му је женска гимнастичка репрезентација Југославије 1983. године. Припремали су се у Сплиту за Медитеранске игре у Казабланки. Били су ту и рукометаши које је тренирао Бранислав Покрајац. Позвао га је да паралелно ради с голманима, Златком Аранутовићем и Мирком Башићем, у том тренутку најбољима на свету. Селио се, с једнаким успехом, из спорта у спорт.

Чувени Влахо Орлић је хтео да доведе некога из света гимнастике у ватерполо. Избор је, погађате, пао на Миљана. Тренирао је и ватерполисте Партизана. Било је то време Шоштара, Драгана Андрића, Игора Милановића, Рађеновића… Сарађивао, после брата Зорана, с Николом Стаменићем у јуниорској репрезентацији. С Ратком Рудићем је са сениорском репрезентацијом на Олимпијским играма у Сеулу 1988. освојио злато.

- Уто ме Гале Мушкатировић зове у тениски клуб Партизан. После ме је тражио Радмило Арменулић за Дејвис Куп репрезентацију у којој су били Боба Живојиновић, Горан Прпић, Бруно Орешар и млади Иванишевић, чудо од детета – присећа се наш саговорник.

Ватерполу се вратио 1992. године када га је Драган Андрић позвао да у Барселони буде кондициони тренер. Провео је тамо две године. Следи позив од Зорана Туте Живковића да помогне рукометашима који 1996. освајају брозну на Европском првенству у Шпанији. Са Веселином Вујовићем следеће године спремао је јуниорску репрезентацију.

- То је тим у коме је свако постао топ играч, од Шарића, Штербика, Марка Кривокапића, Неше Голића… Сви су постали врхунски рукометаши.

Следи – кошарка. Владислав Лале Лучић 1998. га зове да се придружи Партизану. Играли су у том тренутку у црно-белом дресу Луковски, Радошевић, Ђокић, Чубрило, Варда, Томашевић… Сели се онда у одбојку, златно доба овог спорта, све до 2012. најпре са СРЈ, а онда са Србијом. Истовремено припрема и женску рукометну репрезентацију. У неколико клубова је у међувремено постављао програм рада. Горан Стевановић, селектор фудбалске репрезентације Гане, позвао га је 2012.

- Спремамо сам их за афричко првенство. У репрезентацији је играо и Сулеј Мунтари. Био је легенда у Интеру из Милана – присећа се.

Докторирао је 2013. године. Следи пут у Кину, у Шенжен, чудесан град, како каже, где је тренирао локални фудбалски тим. Због тога с Игором Кокошковом није отишао да ради у репрезентацији Грузије.

- Диван човек. И Дарко Рајаковић из Торонта је код мене тренирао у теретани у "Пиониру". Долазили су и Раша Нестеровић, Ненад Перуничић… Лети сам био у кампу на Копаонику.

Потом је тренирао репрезентацију Србије у синхроном пливању.

- Тај спорт је чудесан. Тим девојкама скидам капу – каже.

Спремао је затим и скијашку репрезентацију Србије! У рукометну репрезентацију се враћа 2016. На припремама у Крањској Гори среће Нестеровића који је тада већ био спортски директор репрезентације Словеније.

- Предлажем му да узме Кокошкова за тренера. После пет минута ме зове Кокошков из Америке и пита ме хоћемо ли да помогнемо нашем другу. За две године нисмо изгубли утакмицу и освојили смо првенство.

Био је ту и Лука Дончић, садашњи кошаркаш Лос Анђелес Лејкерса.

- Лако је с њим радити. Веома је вредан и радан. Слуша. Нема проблем с тремом. Непосредан, предусретљив. На фајнал-фору у Београду, после утакмице, цео тим је већ био ушао у аутобус, али он је остао да се слика са мном и мојим сином – истиче Миљан Грбовић.     

Сличан, узбудљив тренерски и животни пут имао је и његов брат Зоран. Био је тренер јуниорске репрезентације у ватерполу у Атини на европском првенству са Николом Стаменићем 1987. године када су освојили прво злато. Остао је затим у Грчкој да четири године ради као тренер женске гимнастичке репрезентације. У ватерполу је освојио све што је могло. Био је и тренер победничке тениске Дејвис куп репрезентације Србије 2010. А од наших тенисера не зна кога није "затегао". Велике успехе постигао је за Ненадом Зимоњићем.

- Пропутовали смо Зики и ја пола света. Видео сам све континенте, у најлепшим причама. Када то у спорту доживиш, то је нешто посебно.

Уз Зимоњића, радио је и са његовим партнерима у дублу Паесом Леандером, Данијелом Нестором, Катарином Среботник. Пун је прича са турнира, догодовштина из Халеа, уласка у главни жреб иако се дошло због дубла, седења у ложи с Борисом Бекером, дружења с Федерером, одласка на париски концерт Питера Габријела с индијским тенисерима Бофаном и Бупатијем, тренинга код Иванишевића у кући, разговора пред Вимблдон после његовог пораза у квалификацијама Квинса. Предвидео му је да ће подићи пехар.

- И дан-данас чувам мајицу у којој је освојио Вимблдон, на којој пише "Мом драгом Кизи" – прича наш саговорник.

Тренирао је Новака, Троицког, Бозољца, Лајовића Међедовића, Јелену, Ану, "све наше девојке и момке који су нешто постигли у тенису." И данас у теретани на Дорћолу у којој ради Киза стаставају младе генерације будућих врхунских спортиста, попут тенисера Микија Топића, и других. Узми ти зелену лопту, ти црвену, хоћу шест комада, без грешке, ко ће пре! С једним, истим циљем – да се напорним радом и вежбом стигне до светских висина.

ЈЕДАН НА ДВА

- Кад ми играч каже, шта ће ми та вежба, ја сам најбољи играч на свету један на један, ја га питам, мајсторе, а јеси ли пробао да будеш најбољи играч један на два? Увек треба напредовати и правити разлику – истиче Миљан Грбовић важну спортску филозофију на путу до успеха.

НИЈЕ ИСТО 70 И 130

- Тајна нашег рада је у томе што сваком спортисти и члану тима треба спремити индивидуални програм. Не ради се исто с неким ко има 70 и 130 килограма – преноси Миљан.

Foto: FOTO: Privatna arhiva

POGLEDAJ GALERIJU

Препоручујемо

Кошарка

0 0

ДОСКОРАШЊИ ЉУБИМАЦ ГРОБАРА ОТКРИО! Пејн: "Речено ми је да се..."

19. 02. 2026. у 16:10

Фудбал

0 0

ОЛАКШАЊЕ У МИЛАНУ: Страхиња Павловић није теже повређен!

19. 02. 2026. у 16:00

Кошарка

0 0

СРБИЈА ДОЧЕКУЈЕ ТУРСКУ У ДЕРБИЈУ ГРУПЕ! КСС се огласио - ово су цене улазница!

19. 02. 2026. у 15:45

Кошарка

0 0

СПРЕМА СЕ ТРАНСФЕР БОМБА: Василије Мицић и Мајк Џејмс ускоро у тандему?!

19. 02. 2026. у 15:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације