"Волим рукомет, посветио сам му цео живот": Божидар Ђурковић, председник РСС, о Савезу, клубовима, репрезентацији

БОЖИДАР Ђурковић никад не може да каже "не" српском рукомету. Увек је спреман да помогнем и због тога је прошле године прихватио да мирној столици у Европској федерацији (ЕХФ), где је председник Такмичарске комисије и члан Извршног одбора, дода и врелу фотељу председника РСС. А искусио је како се овде мења расположења, од тапшања по раменима до оспоравања.

Foto Nikola Skenderija

Један од наших најутицајнијих људи у европском спорту је први мандат на месту првог човека РСС окончао после бурних дана 2020, а пет година касније једва су га наговорили да поново узме у руке кормило српског рукомета.

- И када сам смењен, и када су ме звали да се вратим на то сам гледао на исти начин. Нити сам ја човек који је нешто нажао учинио српском рукомету, нити сам неки спасилац. Како бих рекао равна ми је линија.Свој живот сам посветио рукомету и на то сам гледао на други начин. Истина, емоционално, душевно није ми било лако, али сам толико година у спорту да могу да савладам моје емоције - прича за "Новости" председник РСС Божидар Ђурковић.

Подсећа Ђурковић да је увек на сваки начин помагао српском рукомету када се од њега тражило. Природно увек је знао шта се дешава у клубовима и репрезентацији.

- И поред тога што сам и ја, као и моја породица били против повратка поједини људи су ме наговорили да пробам да помогнем да српски рукомет крене напред. То је једини разлог. Рукомет је мој живот, волим тај спорт, мислим да је у неком делу и неоправдани запостављен код нас. Али, верујем да смо на добром путу да направимо добар резултат наредних година. Да ли ће то бити самном или без мене то није ни битно. Важно је да се постижу резултати, јер ми од 2012,када су мушкарци били други у Европи и 2013, када су девојке постале вицешампионке света нисмо узели медаљу. То је доста дуг период и време је да сви заједно пробамо да то остваримо - објашњава Ђурковић шта га је мотивисало да се врати на чело Савеза.

Божидар је у рукомету од своје 16 године, када је 1979.почео да игра за београдски БАСК. Потом је од 1982. до 1991.носио дрес Партизана. Играо је у иностранству, враћао се у Партизан,па Синђелић. Каријеру спортског радника почео је 1999. као директор црно-белих. Годину дана касније постаје генерални секретар РСЈ, а потом прелази у РСС. Зато може и да каже где је некада био српски рукомет, а где је сада.

- Стара држава је имала 22 милиона становника и ми смо у свим спортовима тада били велесила.Распадом СФРЈ 90-их година настале су мање државе и из тог мањег кванитета долази и мали квалитет. Мислим да је то један од основних разлога. Други је што смо можда одступили од своје старе југословенске школе. У то време појавиле су се друге земље као Француска, Шпанија.. Мислим и да су наши играча и тренери у иностранство подизали рукомет у другим земљама. Има и других разлога, време се променило, економска криза, сукоби на територији бивше Југославије, све је то оставило трага. Некад се рукомет играо у школскик секцијама, бесплатно, данас су чланиране, не само код нас, већ и у другим спортовима. А и деца више обраћају пажње на таблете, паметне телефоне, тако да је мање интересовање за спорт него некада - примећује Ђурковић.

Ипак, то не обесхрабрује Ђурковића, који верује да има наде за српски рукомет...

- Сведоци смо да се последњих година дешава нешто позитивно у клупском рукомету. Војводина је освојила Еврокуп, Партизан је прошле године несрећно испао од АЕК-а, да није било инцидената вероватно би изборио полуфинале.Када се упоредимо са земљама бивше СФРЈ, у Словенији је Цеље био првак Европе, сада није на том нивоу,али се диже Слован. У Хрватској Загреб је стални учесник Лиге шампиона, ту је и Нексе. Мислим да можемо да се упоредимо са Македонијом, која има четири добре екипе, али и код нас имате исто толико добрих. Можда буџети нису на нивоу македонских клубова, али мислим да смо на добром путу да клубови ојачају. Можда ћемо проширењем Лиге шампиона добити једно место, али то још није извесно. Репрезентација зависи од клубова и када они ојачају бише још боље - сматра Ђурковић.

За прави искорак потребно је и стрпљење, истрајност...

- То стално провејава, те смена генерација, те треба нам три, четири године. Реално потребно је и време и стрпљење. Мушка селекција је са Ђероном пре две године на ЕП несрећно изгубила бод од Исланда и то ју је пореметило против Црне Горе и Мађарске. Сада смо на ЕП после пораза од Шпаније, победили вицешампиона Европе Немачку и показали да можемо. Очекивали победу над Аустријом али... У европском рукомету је пуно репрезентација напредовало, као Аустрија, Италија или Фарса Острва. Зато и кажемо потребно је време, имамо потпуно поверење у селектора мушке селекције Раула Гонзалеса, као и у селекторку женске Сандру Колаковић. После пласман на ЕП девојке ће се у миру припремати. Има реалних основа да Србија може у будућности да се врати на стазу успеха - оптимиста је Ђурковић.

Зато се очекује да ће помоћи и Регионална лига...

- Има пуно ствари за и против. Генерално она је и те како потребна нашим клубовима, и мушким и женским. Зато што су то утакмице средње јачине, ту једино одскаче, ако се буде играла женска лига, Будућност. Да би био спреман за Лигу шампиона или Лигу Европе потребно је да направиш неки корак и да имаш утакмице са екипама из других земаља, које су сличног ранга. Утакмице у Регионалној лиги пуно ће користити и клубовима и играчима - убеђен је Ђурковић.

Некад су наши стручњаци дизали квалитет у другим земљама, сада у рукомету доводе странце да уче наше играче...

- У међувремену се пуно тога променило у односу других земаља и нас. Ето, Хрватску води странац, Црну Гору такође, странци су били и у Словенији, Северној Македонији, БиХ...Да ли је то добро или није, о томе треба добро расправљати. Али, определили смо се Раула Гонзалеса, који је седам година водио ПСЖ, био првак Европе са Вардаром, јер смо закључили да је можда најбоље да у овом моменту да репрезентацију води странац. Мислим да Раул ради добро. Видећемо, у мају нас очекује бараж за СП са Мађарима и мислим да су шансе подједнаке. Јесмо последњих година губили од њих,али верујем да имамо и знања и енергије да победимо северне комшије - каже Ђурковић.

Гонзалес ће од лета водити и Партизан, колико је то добро и за репрезентацију...

- Са Раулом смо се договорили да живи у Србији, да прати форму играча, пре све у земљи, свакодневно је у контакту са стручним штабом, са играчима у иностранству. Мислим да је добро што је преузео Партизан и да ће то још више побољшати рад у клубовима и повећати конкуренцију - нада се Ђурковић.

Србија и када није имала резулате имала је велике играче. Зато се намеће дилема зашто репрезентација није играла значајнију улогу...

- Имамо доста играча у европским лигама, Лиги шампиона. Али, морам да кажем да други имају више. И није свједно у у ком клубу играју.Није спорно да имамо рукометаше у најбољим клубовима, да имамо добре играче у нашим клубовима, да нема разлога да бринемо за будућност.Можда је мало изазовније у женском рукомету, али су генерације које воде Зоран Барбуловић и Весна Бојковић оствариле добре резултате. Има доста потенцијала и само треба да се развијају у правом смеру. Имамо проблем да се оне изгубе у међупростору, на преласку из јуниоског у сениорски, врхунски рукомет. Мислим да се овог пута то неће десити, да су то све играчи који доста обећавају - примећује Ђурковић.

Мора да се ради

ЈАСНО је Ђурковићу да ће морати доста да се ради са младим играчима:

- Морају да се обликују, да тренери прате модерне трендове, из тих разлога је доведен Раул. Он ради и помаже и млађим селекцијама. Мислим да то може да буде добро у наредном периоду - каже Ђурковић.

Доказао на европској сцени

ПРВИ човек РСС недавно је започео трећи мандат као председник ТК и као члан ИО ЕХФ.

- Задовољан сам, претпостављам и они. Да не будем лажно скроман када делегати 50 федерације дижу руку за вас значи да вредите. Важно је само да имаш идеје, добре односе и релација са другим федерацијама, различитим људима. Они то виде и ако стекнете поверење идете тим путем. И то не важи само за мене, већ и за остале наше људе. Европа се бори за људе који имају знање и искуство - каже Ђурковић.

Лига нација није за нас

МОЖДА би Лига нација као у одбојци помогла рукометним репрезентацијама.

- Календар у рукомету је јако натегнут, згуснут, има пуно такмичења. Сваке године је европско или светско првенство, ту су и клупска такмичења, тако да би још једно такмичење на нивоу репрезентација, практично у време одмора, за играче било много - сматра Ђурковић.

Препоручујемо

Фудбал

0 0

Какав жреб! Србија - Хрватска у последњој борби за пласман на Мундијал!

16. 04. 2026. у 13:20

Фудбал

0 0

Црвена звезда мисли на све! Шампион Србије спремио поклоне за најмлађе

16. 04. 2026. у 13:00

Фудбал

0 0

Шпанија гледа и не верује: Реал Мадрид је ово урадио први пут откако постоји!

16. 04. 2026. у 12:45

Кошарка

0 0

Дерби ривала из комшилука: Кошаркаши краљевачке Слоге гостују екипи Чачак 94

16. 04. 2026. у 12:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације