АНДРИЈА ГЕРИЋ ЗА "НОВОСТИ": Пандемија убија мотивацију спортистима

Слободан Бајић

28. 02. 2021. у 09:00

КОРОНА ће, не само наспорт, сасвим је извесно, оставити многе последице, као неку врсту трауме, а неке трагове ћемо тек да видимо и осетимо, као рецимо пораст менталних обољења - то, у разгово-ру за "Новости", истиче Андрија Герић (44), спортски психолог, наш некадашњи истакнути одбојкаш, члан златне генерације изабраника селектора Зорана Гајића која је 2000. године освојила олимпијски трон у Сиднеју.

АНДРИЈА ГЕРИЋ ЗА НОВОСТИ: Пандемија убија мотивацију спортистима

ФОТО: Н. Михајловић

Дипломирани психолог спорта са седам година дугом праксом, кроз чију ординацију је прошло више од 250 спортиста, како их назива, клијената, истиче да су услови живота под коро ном, посебно изолованост, утицали да психотерапеуте тек чека више посла.

ХОЋУ ДА ИДЕМ У ТОКИО

- ХОЋУ да идем у Токио на Олимпијске игре и да будем у тиму са неким нашим спортистима. За Рио сам 2016. године припремао двојицу спортиста из иностранства. Тренутно радим са неколико наших олимпијаца, као и са кандидатима за Олимпијске игре. Циљ ми је да неко од њих узме медаљу у Токију. То је моја мотивација и мене то радује, испуњава ме највише сарадња са клијентима.

- Посебно код људи који имају ту тенденцију, порашће број. Корона је ставила на тест односе, везе, сви смо другачији због наметнутог начина живота, али и различито реагујемо. Највећи проблем короне је неизвесност, с обзиром на чињеницу да се тако нешто никада није десило, и људи, једноставно, не знају како да се понашају. Такође, ту је осећај да је човек беспомоћан, уз неизвесност, најгоре осећање. Јер, ово са пандемијом траје веома дуго, готово годину дана. Обично постоји стратегија за краће периоде, али овде се много тога не зна - каже врхунски спортиста, у новој улози стручњака за спортску психологију.

ГЕРИЋ истиче да на спортисте утиче чињеница да су избачени из њихових рутина, као што је рецимо, дневни распоред, од јутарњег тренинга, оброка, одмора...

- Ту се све зна, читав ритуал, а корона је све затворила и избацила из колосека. Неки су тренирали у кућним условима, неки прекинули. Људима, који имају тенденцију ка анксиозности, неуравнотежености, овај период никако не одговара, јер ће то још више развити.

БУДУЋНОСТ У ИГРИЦАМА

- БУДУЋНОСТ је спала на електронски спорт, на игрице, а људи седе, такмиче се у пет игара и сви знамо да су огромни наградни фондови по турнирима. Такмичари имају читав пројекат, комплетне припреме, играоницу, посебан приступ, а то су нови спортови и све иде ка томе.

Нервни систем је сензибилнији код те популације и међу људима и спортистима. Посебан проблем је, како Герић наглашава, изостанак публике, па такмичења изгледају као пријатељски сусрети, од НБА лиге до европског фудбала.

- То је питање мотивације спортиста, посебно, јер потребни су навијачи, подршка са трибина. Довијају се организатори, пуштају музику, хорско певање навијача са звучника, да се бар стекне утисак, али то је "шарена лажа". Јер, спор- тисти морају мотивацију да "избаце напоље", и велика је разлика. На другој страни је питање која је уопште поента спорта ако људи у томе не уживају. Спорт "персе", дакле када човек чини нешто сам за себе корисно, има смисла ако је реч о рекреацији, за разлику од врхунског спорта, где је моти-
вација изражајнија.

Подсећа да је са стартом короне све стало, да се није знало како реаговати и да су после два месеца спортисти почели да му се обраћају...

- Ту је и питање самопоуздања и треме, реакције на грешку, као и проблеми спортиста за доношење одлука на терену али и генерално. Превасходно, спортиста мора да зна зашто нешто ради, то је поента. Новац? Ако је то идеја, онда је то "чиста нула", ништа. Ако желиш да се оствариш резултатски, стекнеш знање и умеће, будеш део клуба, екипе за трофеј, да имаш дугорочније циљеве, то је друга прича.

ПОКЕРАШИ

- РАДИМ са покерашима из ино-
странства преко "Скајпа", концентрација и дисциплина, разне системе пошто они живе и играју као врхунски спортисти, брину о телу, исхрани, концентрацији...
Био сам веома изненађен докле то иде и колико су ти људи максимално посвећени. За мене је то нов свет, веома интересантан - објашњава Герић.

ИДЕЈА да се бави спортском психологијом, нашем сјајном одбојкашу родила се управо у посети психологу.

- Ишао сам на психотерапију у мојој каријери код Беаре који ми је, током разговора, видевши колико сам заинтересован, предложио да будем спортски психолог. Три дана касније сам отишао и уписао психологију. То је све било 2011. године, а Вишу тренерску сам завршио још 2000. Радио сам са јуниорима, али није то било то. Овде нисам везан за одбојку, а лепота мог посла је што научимо много ствари у много спортова, као и да се неке стратегије могу пренети и применити у другом спорту. Рецимо, вежбе каратиста за одбојкаше, који добију "брзу руку"...

ЦИЉ спортског психолога је, како потврђује, да препозна да ли постоји дубљи проблем код спортисте и да ли је можда реч о неком физичком проблему.

- Знају тренери често да кажу: Он има "проблем у глави", а заправо је проблем чисто физичке природе и треба видети све то са медицинске стране је ли океј. Мој задатак је да, заједно са клијентом, спортистом, откријем које је његово најбоље стање за такмичење, да он зна када је испао из тог стања и да зна како да се врати. Све то зависи од случаја до случаја, од спољашњих до унутрашњих фактора који одвлаче пажњу. Сви испадају из фокуса, јер ретко ко може да држи највиши ниво концентрације дуго времена. Штос је, заправо, вратити се брзо, а да те тренер не мења.

ВРХУНСКИ Андрија Герић смечује на утакмици Србија - Аргентина, Светска лига 2009./ФОТО: М. Вукадиновић

ОВИМ послом у Србији се бави десетак стручњака, с којима одлично сарађује.

- Моје спортско искуство много значи јер знам шта сам све прошао током каријере, уз победе и поразе а клијенти имају поверење. Рецимо, имао сам два конкурента у истом спорту, и у том случају, једног сам упутио на колегу. Такође, код два клијента имао сам случај исте треме, али је реч о различитим профилима па је све захтевало другачији приступ. Радио сам са иностраним бициклистом који је поправио своје време за
два часа. Са 13 часова вожње дугу трку маунтин бајком, спустио је на 11 часова...

НАЈМАЊЕ ДОЛАЗЕ ОДБОЈКАШИ

- НАШИ људи нерадо долазе код психолога, без обзира на то што је реч о
спортском. Има још отпора томе, а ми смо ту да помогнемо и унапредимо, да сваки спортиста ради на менталној припреми. Доћи ће то време. Имена клијената не говорим, делујем из сенке. Радим са великим бројем спортиста из иностранства, много наших који играју у европским лигама, а најмање је одбојкаша. Има ту мачевања, борилачких спортова, ММА бораца, атлетичара, па колективних спортова - ватерпола, кошарке, све до скијања.

У оквиру његовог деловања су научне области, као што су тренинзи за менталну припрему.

- Пратим трендове, најновија истраживања и примењујем достигнућа науке. Радим и колективне радионице кроз које је прошло више од 1.000 људи, као и мотивационе говоре за фирме. Гледам шта се ради у свету, учествујем на семинарима, члан сам Европског удружења спортских психолога, јер се у мом послу не гледа само спорт, већ радимо на личним темама које су такође повезане са спортом. Све то чинимо заједно са клијен-

том, да нађемо решење и помогнемо да стигне где треба и тај систем подешавамо. Ми смо, заправо, за "фино подешавање" и за "подмазивање точкића у глави" - каже Герић.

Запратите Новости спорт на Фејсбуку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НА ВЕНЧАЊУ САМ БИЛА НАЈТУЖНИЈА ЖЕНА: Ивана је открила невероватне тајне породице Трамп

НА ВЕНЧАЊУ САМ БИЛА НАЈТУЖНИЈА ЖЕНА: Ивана је открила невероватне тајне породице Трамп

У СВОЈОЈ књизи "Raising Trump", Ивана Трамп, прва супруга Доналда Трампа, поделила је фасцинантне приче о породици Трамп које ће вас засигурно изненадити – јер када Ивана одлучи да исприча све, она заиста исприча све.

07. 11. 2024. у 13:21

Коментари (0)

СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ: Значај заједничких напора у борби против глади