ВЕТАР ПРОМЕНА: Како је од Москве Новак Ђоковић дошао до најневероватнијег финала у каријери - "Вимблдон 2024"?

Звиждук. Не онај којим су умели да најбољег на свету поздрављају на Вимблдону. Не тај звиждук, већ онај чувени из 1991, када је музички бенд из земље које више нема почињао песму која је постала једна од најпопуларнијих на крају 20. века. "Scorpions - Wind of change". Уз те ноте и речи Немца у Русији на енглеском језику - иде и прича о томе како је Новак Ђоковић учинио оно што се чинило незамисливим: пет недеља после операције колена дошао је до вимблдонског финала у коме за ривала има 16 година млађег браниоца трона, Карлоса Алкараза.

FOTO: Ilustracija / Wikipedija / Tanjug/AP

"Ветар промена" је и сам доживео промене. Певач Клаус Мајне, сада 76-годишњак, решио је недавно да промени речи чувене песме. Каже, не може се у ово време глорификовати Русија, па је у стихове увео Украјину. Да, свет се мења. Чак и свевремени хитови, изгледа. Али, када питате Новака Ђоковића које су му омиљене стране песме, не баш на првом месту, оно је резервисано за чувену нумеру Фила Колинса, али на другом, нашло би се управо оно што су "Скорпионси", као западнонемачки бенд, створили након што је Мајне 1989. седео у московском парку Максима Горког (на горњем фото-колажу - парк је приказан доле) и гледао у реку Москву (у колажу - приказана горе). Схватајући да то што је свирао пред 300.000 људи у главном граду још једне државе које више нема, Савеза Совјетских Социјалистичких Република, стварно можда значи да долази време промена, настала је песма којом је почела ова прича.

Трећег дана јуна ове, 2024, Новак Ђоковић је гледао ка публици, широм раширених очију, насмејаних, славећи нестварну победу на Ролан Гаросу. Бол у колену је, некако, надвладао. Оно што је после гледао била су лица њему најближих људи. Па стручњака. Забринутост је била природна на тим лицима. "Отишао" је менискус. Први пут да је у богатој и дугој каријери доживео тако тешку повреду колена.

*3000 НА РАЧУНУ У РОКУ ОД 24Х*
-->КЛИКНИ ОВДЕ<--

Било је и црних мисли, сигурно. Јер, има 37 година, што јесте време пуне животне снаге, али... модерни спорт не функционише на принципима нормалног живота. Као што не можете видети 64-годишње балетане на сцени, нема ни толико старих финалиста Вимблдона. Обичан живот пружа разне могућности, у зависности од година, а сурови професионализам садашњег спорта подразумева да сте, колико год имали година, "своја најбоља верзија себе" сваког дана. А чим нисте, није вам ту место. Сурово? У арени за гладијаторе има места само за најбоље. За оне које ће Цезарима новог света климати главом, говорити "поздрављају вас они који ће (за вас) умрети" (или бар играти док колено не оде, као Федереру. Или кук, као Мареју или Надалу). 

Тренутак када Новак Ђоковић пада на Ролан Гаросу 2024 и повређује колено / Screenshot / Eurosport

Суочен са избором, пробати да се "не иде под нож" и тиме ризикујући и дужи опоравак али и погоршавање стања, или хитно отићи на операцију (од којих више воли месо, што довољно говори шта мисли о хируршким захватима на свом телу док се бави тенисом), доспео је у прву строфу омиљене песме. Нешто ново је било на помолу. Нешто досад незамисливо.

*3000 НА РАЧУНУ У РОКУ ОД 24Х*
-->КЛИКНИ ОВДЕ<--

"Пратим Москву, доле до Горки парка,

Док су (пре)остали војници тениса јуришали на трофеј Ролан Гароса, а они прави марширали - али не више на парадама и не са ћорцима у цевима, Новак је у колима чекао да у сеновитој париској улици изађе и недуго затим у клиници до које је довезен пружи се на хируршки сто.

Кола Ролан Гароса испред париске клинике у којој је оперисан Ђоковић / Фото: Горан Чворовић

Антоан Жеромета важи за најбоље спортске хирурге на свету, али, Ђоковић није имао проблем са доктором. Требало је суочити се са собом. Не са страховима, то има свако, него, док си сам са собом, погледати у очи онај други део себе, ког је Новак давно, још после првих неколико година професионалне каријере, морао да остави на клупи за резерве. То је онај Новак Ђоковић за ког је Јелена Генчић умела да каже да је чинио њихов најлепши део сарадње.

- Било је то безбрижно време. Ништа не може да замени детињство - рекао је у њеном стану 2011., када је донео свој вимблдонски гренд слем трофеј и ставио међу десетине њених.

Безбрижни Новак Ђоковић. Како га опет призвати? Како га опет пригрлити - ту, у мрачном тренутку "града светлости"? Ту, тренутак пре него што се неком справом нешто уради на колену којим деценијама клиза по трави, по шљаци, бетону, којим целог живота изводи и шпаге и оне "болтовске" спринтове којима одузима дах и публици и супарницима? Како бити безбрижан када се "свет руши"? Твој мали, али теби једини познати, свет. 

Он, који је од јутра до мрака умео да буде посвећен тенису, који би имао ноћне море пред важне мечеве, који се у рекет и лоптицу претворио, а од њих створио уметност да би требало да свака земља на планети има бар по један терен Новак Ђоковић - чак и тамо где му највише звижде, он, бескомпромисни борац не са другима, него пре свега са својим слабостима па тек онда и са свиме што је са оне друге стране мреже - морао је, како зна и уме, да потражи ону другу половину себе. Безбрижну. Какав је једино и умео да постоји као клинац који је маштао да ће једног дана играти на Вимблдону, подизати пехар. И, ту негде, на париској клиници, почео је тај сусрет између суровог професионалца и оног дечака о коме је често причао, али који је морао да буде остављен на клупи, јер је у гладијаторској арени било места само за одрасле мушкарце. Сада је на ред дошло - поновно упознавање. Себе самог.

"Свет се приближава...

"Свако носи свој крст", чуо је толико пута. Да ли ће он моћи овај свој? Операција је била обављена, али... како даље? Кад ће моћи да остави штаке? И, колико је дугачак пут од последњег додира штаке и првог додира лоптице? И, има ли на том путу још неког, бар једног, било каквог финала? Чак и са здравим коленом ове године, до париске повреде, финала је гледао само на ТВ-у. А сад?

Док није морао "под нож" губио је у 2024. од Алекса де Минора, тада 12. на свету, па у полуфиналу "Новаковог" гренд слема, Аустралијан опена, од Јаника Синера, тада четвртог а сада најбоље рангираног. Губио је затим од 123. на АТП листи, Луке Нардија, па десетог, Каспера Руда, онда 32. Алехандра Табила, 44. Томаша Махача... Губио је "све живо", чинило се и тло под ногама. Да ли је стварно дошло до тренутка када је све готово? Када се мења не његово здравље, већ епоха тениса, јер у пензију, после Федерера, сада Мареја, све извесније Надала, изгледа мора и он, свеже оперисан?

Али... 

"Све што неко каже пре 'али' - није важно".

Јер, у причу пуну стрепњи тада је ушло оно зрно вере које може планине да помера. "Шта ако је немогуће, заправо - могуће?". Шта ако су чуда, стварно, могућа? Ко не верује у чуда, до њих и не стиже.

Новак Ђоковић на Вимблдону 2024 / FOTO: Tanjug/AP

Новак Ђоковић је, окружен фантастичном групом људи, оснажен подршком породице (о својој Јелени, сада Ђоковић, тада Ристић, рекао је, седећи покрај оне друге, старије и такође врло важне Јелене у његовом животу, следеће: "Она је моја велика подршка, мој ослонац. Освојила ме је прво својом искреношћу, својом интелегинцијом... на крају крајева, све се и своди на једно велико разумевање, велику љубав. То је оно што сам осетио код ње, то је оно што је осетила код мене. И, без тога не може да опстане ни једна веза. И, право да вам кажем, тај баланс, равнотежа између професионалног и приватног живота ми много помаже да будем срећан, испуњен емотивно и да све некако подносим лакше"), са њом, али и оном поруком Јелене Генчић "никад нисам сумњала у тебе!" почео је нешто важно.

Почео је да се, баш као када је 1991. пуштен сингл "Ветар промена", као малишан пео по жици око новоизграђених копаоничких тениских терена да гледа шта то раде људи са рекетима и лоптицом, почео је сада да гледа новог себе. Ону половину која зна како се постаје и остаје најбољи, и ону другу, која се полако приближава и, дечачким осмехом, сведочи безбрижност уживања у пукој игри.

- Нисам могао да верујем - рекао је пре две недеље Карлос Алкараз када је разменио ударце са Новаком, додајући: - Рекао сам му да је оно што ради попут неког суперчовека. Мислим, невероватан је тај период његовог опоравка. Пре само две, две и по недеље (је оперисан) ... а већ може да одигра поен, ма, читав сет, на врло, врло високом нивоу.

Једна победа, неко ју је у шали назвао "на једној нози" (јер је друга чувана, свеже оперисана). Па друга победа. Онда још једна... И још једна. Све је деловало нестварно. Многима, као у некаквој бајци. А за једног човека, као у рефрену:

"Уведи ме у чаролију тренутка

Све незамисливо - потом је постало стварно. Био је свестан тренутка. Испрва не одмах свестан и шока који је изазвао својом појавом. 

Својим победама. 

Био је васкрсли херој који је два претходна главна јунака "обезглавио", једног од њих баш на том терену. Он, отписан јер је то често у модерном спорту синоним за оперисан, опет је изашао пред публику највеће гладијаторске арене а она, уместо да поздрави седмоструког шампиона као никада никога пре... урадила је нешто слично, а страшно: почела је да се понаша према једном играчу, као ни према једном другом, никада пре - звиждала му је. 

Погледао их је. И лево и десно. И иза себе, и оне право напред. И, први пут у животу није више чекао да разуларена меса њему да смернице: палац на горе - нека ривал живи, палац на доле - нека мре. На урлике којима ту није било место, а никада им није ни време, решио је да он подигне прст, само не палац. И, толико је то било изненађујуће, да су бахати занемели. А они који су га поштовали еуфорично почели да се поздрављају са "лакууууу нооооћ" усред бела дана. 

Више није био исти.

Само се вратио себи. А то је била највећа промена.

"Док ходам улицом

Gooood night! Good night! Новак Ђоковић и "лаку ноћ" вимблдонској публици / FOTO: Tanjug/AP

Зна колико има година. Неће бити први балетан који ће у седмој деценији играти "Лабудово језеро". То не бива. Али бива да се помирио са истином:

Да, млади долазе. Њихова ера управо почиње. Али...

Што би Нед Старк стварно рекао, "Све што неко каже пре 'али' - није важно".

Све је то за младе тачно, али...

ОН је још увек ту.

И, помиривши се са том истином, натерао је и друге да мисле о томе.

"Тај ветар промена 

- Књиге сам му читала. Слушали смо музику. Визуализирали... објашњавала сам му колико је важна визуализација у тениској игри, тактици - причала је пре 13 година Јелена Генчић када су се коначно срели, први пут после неколико сезона његових светских путовања и, први пут, његовог покоравања целог света.

- Важна је и у животу - осмехнуо се тада Ноле. - И, ово је јако важно што је она рекла. То је нешто што ме је држало током целе каријере, што ми је исто помогло да остварим успехе које сам имао ове годинe (те 2011. је освојио три гренд слем титуле, укључујући и први Вимблдон, а и први пут је доспео на врх АТП листе). Јер, терао сам себе свакодневно, пар пута дневно, да себе видим како држим вимблдонски пехар. И, то ме је пратило током целог вимблдонског турнира. А и пре. То је и мотивација, добијеш неку снагу, енергију, која је неопипљива, невидљива, коју само Господ Бог може да ти пошаље и онда... наравно, уз срећу и знање, оствариш.

Јелена Генчић и Новак Ђоковић 2011. године / FOTO: / Screenshot / Youtube - Agape - Aleksandar Gajšek

А онда је на ред дошла ова недеља. Млади изазивач, који је више од тога. Шампион, али и више и од тога. Наследник, неки ће рећи.

Новак опет излази у арену о којој је маштао као клинац.

На трибинама ће бити и њему најдражи. И они који га не подносе. Као у бајци, биће ту и једна принцеза.

Као у бајци, показао је у ове две нестварне седмице читавом свету да уме да живи и кроз стихове. Рефрен ће почети када је лоптица први пут буде полетела у вис у финалу:

"Take me to the magic of the moment

Те песме више нема. Аутор ју је сам променио. Он једини и сме то да ради са ауторским делом.

Зато ће, када лоптица буде достигла зенит и почела да пада, почети друга музика.

"Повратак отписаних".

Стефан Ђоковић пушта тати Новаку да нешто чује пред финале Вимблдона 2024 / FOTO: Tanjug/AP

- Вратили смо се - поручиће тог часа онај сурови професионалац и онај дечак који је маштао да игра на Централном терену. Загрљени, безбрижни, заједно ће ударити лоптицу. И, као под будним оком Јелене Генчић, постаће једно са њом.

Да, вратио се.

И коначан резултат ту уопште није битан.

Он је највећу победу већ остварио: научио је да носи крст свој. А ко то научи...

Што рече не Нед Старк, већ најбољи свих времена:

Вратио се, стварно.

---

Ако вас занима Новак Ђоковић, а и све остало везано за тенис, пратите вести о томе на спортским страницама портала "Новости".

На сасвим сте добром месту.

Бонус видео: Новак Ђоковић - Пет тајни због којих је најбољи на свету

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Препоручујемо

Тенис

0 7

КО ЈЕ ОВО ОЧЕКИВАО?! Матс Виландер се огласио о мечу Ђоковић - Алкараз

13. 07. 2024. у 19:17

Тенис

0 13

КАРТА ЗА МЕЧ ЂОКОВИЋ - АЛКАРАЗ ВРЕДИ МИЛИОНЕ: За финале Вимблдона треба издвојити "џак" пара

13. 07. 2024. у 17:07

Тенис

0 5

ЗАНОСНА ХАРЛИ КВИН ЛУДА ЗА НОЛЕТОМ: Позната холивудска глумица бодри Ђоковића у финалу Вимблдона

13. 07. 2024. у 21:43

Тенис

0 48

БОЉИ ЈЕ ОД ЂОКОВИЋА, НАДАЛА И ФЕДЕРЕРА Медведев запрепастио све(т), ево ко је за њега испред "велике тројке"

13. 07. 2024. у 15:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације