"ТО ЈЕ ЗА МЕНЕ БИО КРАЈ СВЕТА"! Ана Ивановић шокирала цео свет: Имала сам страшне нападе панике

Ана Ивановић је била гошћа емисије „(Не)успех првака: Специјал са Славеном Билићем“, а у првом делу разговора је открила много детаља из свог живота и каријере.

Фото: Инстаграм Принтскрин/ анаивановиц

Славен Билић осврнуо се на Анин живот након завршетка професионалне тениске каријере и упитао је да ли у садашњем послу проналази компетитивност коју је имала у спорту.

- Не. Мислим да та врста адреналина не може да се понови… Тај осећај када играш на централном терену и када играш велике турнире, једноставно та врста адреналина не може… Наравно да није био лак корак и није било лако оставити тенис, јер ипак од пете године то је мој живот, моја прва љубав, нешто што сам стварно волела и у чему сам била врло добра. Али, имала сам осећај да је то прави моменат за мене. Желела сам нешто друго, да следим неке друге путеве које сам видела да могу…Недостају ми велики турнири, недостаје ми то такмичење, недостаје ми тај осећај, тај адреналин, али не жалим за својом одлуком. Врло сам срећна ту где сам сада“, поручила је Ана Ивановић.

Присетила се и својих спортских почетака и открила да су јој родитељи од почетка били највећа подршка.

Mathias Schulz / Zuma Press / Profimedia

- Тата је играо кошарку и био је врло талентован, али његов отац га није подржавао и није смео да се бави спортом јер је у то време било важно студирати и имати посао. Када сам кренула да се бавим спортом, тата је од почетка говорио – ја те водим на тренинге, подржавам те ако је то твоја визија. Никада нисам имала никакав притисак. Само подршку“, рекла је Ана.

Говорећи о детињству, присетила се и тренутка који је променио њен тениски пут. Иако тада још девојчица, веома је самосвесно и зрело објаснила родитељима зашто жели да пређе са групних на индивидуалне тренинге:

- Већ сам неколико пута маму и тату питала могу ли да идем на индивидуалне тренинге. Рекли су да је то много скупо и да они то не могу. Тај један дан никада нећу заборавити…мама је кувала, дошла сам до ње и рекла да морам нешто да јој кажем: желим да тренирам индивидуално, али ако мислите да нема пара за то, онда је боље да престанем јер бацате паре. Јер ако наставим да тренирам у групи, ви и даље плаћате, а ја не напредујем – тако да то нема никаквог смисла. Мама ме помиловала по глави и рекла: добро мила, видећемо. Следеће недеље сам кренула на индивидуалне тренинге.“

Присетила се финала Ролан Гароса 2007. године и пораза од Жастин Енан.

- Порази су за мене били крај света. Никада нећу заборавити тај пораз од Жастин где сам се, што се каже, одузела зато што сам играла супер током целог турнира… и дођем у финале… и одједном схватим где се налазим, шта се дешава и више нисам могла да избацим лоптицу за сервис, нисам могла да се померим, ноге су ми се одузеле. Онда долази Аустралијан опен када сам изгубила од Шарапове у финалу. То ми је био један од тежих пораза зато што сам се осећала спремном… Некако је тај Роланд Гаррос 2008. године, доста ствари ми је већ кликнуло. Имала сам и искуство. Тај турнир уопште није био лаган… то финале, знала сам да је Сафина уморна јер је исто имала јако тежак пут до финала. Искористила сам искуство које сам имала и била сам баш фокусирана.

Фото: JC Olivera/Getty images/Profimedia

Освајање Ролан Гароса донело јој је и велики дочек у Београду, али каже да јој је увек остала једна неостварена жеља:

- Једина ствар због које ми је жао јесте то што никада нисам имала турнир кући и што никада нисам играла пред својим навијачима. Мислим да је то за сваког спортисту посебан осећај“, рекла је она.

Циста на зглобу и Олимпијске игре у Пекингу

Говорећи о периоду када је била прва тенисерка света, присетила се и једног од најтежих тренутака своје каријере. Због повреде морала је да откаже наступ на Олимпијским играма у Пекингу.

- После Вимблдона имала сам блок тренинга и тада сам се повредила. Добила сам цисту на десном зглобу… а врло брзо након тога биле су Олимпијске игре у Пекингу. Отишла сам у Пекинг у нади да ћу успети да одиграм и то ми је можда био најтежи тренутак у каријери када сам као број један морала да откажем Олимпијске игре на којима представљам своју земљу.“

На Славеново питање где је пронашла снагу да се 2015. године врати у топ пет, Ана је проговорила о менталној снази и психологији која ју је одувек занимала. Присетила се и разговора са братом који јој је у том тренутку променио начин размишљања.

Фото:Action Press/Shutterstock Editorial/Profimedia

- Желела сам да студирам психологију и дан-данас је психологија нешто што ме веома привлачи… у неким моментима улазила сам у тешке емоције… желела сам да се сакријем и побегнем, да не будем у спотлајту. Сећам се када ми је мој брат Милош у једном од разговора рекао: Ана, стварно, кога је брига?! Ради за себе. Јер ти стално желиш да задовољиш неког другог. Или спонзоре, или оно шта други очекују да је добро за тебе или шта људи причају… ради оно што ти мислиш да је најбоље! И стварно ми је то био неки ресет.“

Говорећи о одлуци да заврши професионалну каријеру, признала је да она није дошла преко ноћи.

- Дуго се то кувало. Сећам се да сам још док сам била у својим двадесетим говорила како нисам особа која ће да игра до четрдесете. То ме никада није привлачило јер сам знала да желим друге ствари у животу. Годину сам почела одлично 2015… одем на Аустралијан опен и једно јутро, два-три дана пре турнира, кад сам излазила из купатила ударим ногом у врата и сломим мали прст… Одлучила сам да играм под лековима и нисам могла… онда је то отишло на колено, имала сам болове у колену и све то мало-помало довело је до тога да сам била психички исцрпљена и да се борим против инфламације… У себи нисам имала осећај да се поново вратим у сам врх.“

Потврдила је да због своје одлуке никада није пожалила, а потом је отворено проговорила о нападима панике:

- Тај моменат ми није недостајао. Можда управо зато што сам много времена проводила у борби против себе због тога што сам била у центру пажње. Тај део је био макнут. Последњих година имала сам јако велике нападе панике када бих излазила на терен. Никада нисам причала о томе, али имала сам јако велике нападе панике. И онда би се људи питали шта се одједном догађа усред меча, зашто паднем, а у ствари у мени се окине паника и више не могу. Обузме ме страх да сутра поново морам да изађем и играм пред људима.

Препоручујемо

Тенис

0 0

ТЕНИСКИ СВЕТ У НЕВЕРИЦИ! Италијани јавно пљују Јаника Синера и то због чега

23. 07. 2026. у 09:02

Кошарка

0 0

ОБРАДОВИЋ КРАДЕ ПОЈАЧАЊЕ ПАРТИЗАНУ! Црно-бели због Србина остају без бруталног играча

23. 07. 2026. у 07:48

Фудбал

0 0

ВИШЕ ОД ИГРЕ: Спорт кроз призму националне безбедности

23. 07. 2026. у 07:30

Фудбал

0 0

САДА ЈЕ СВЕ ОТКРИВЕНО! Лионел Меси се свађао са селектором Аргентине, потврдио и легендарни фудбалер

23. 07. 2026. у 07:09

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације