Србија

"ЧИТАЈУ" ГЕНЕ ДА НАЦИЉАЈУ БОЛЕСТ: Нова генетска лабораторија у Нишу, најмодернији апарати за сложене анализе ДНК

Д. Алихоџић

20. 06. 2021. у 09:44

МЕДИЦИНСКИ факултет у Нишу богатији је за најсавременију генетску лабораторију на Балкану која ће помоћи у дијагностици најтежих обољења а самим тим и допринети успешности лечења.

ЧИТАЈУ ГЕНЕ ДА НАЦИЉАЈУ БОЛЕСТ: Нова генетска лабораторија у Нишу, најмодернији апарати за сложене анализе ДНК

Припреме за отварање ове лабораторије, која је донација америчке војске, према речима шефице лабораторије проф. др Татјане Јевтовић Стоименов, трајале су три године, а рад са пацијентима почеће најкасније на јесен.

- Најмодернији апарати омогућиће хиљаде сложених анализа годишње, као што је типизација гена код малигних обољења. Радићемо анализе које ће омогућити прецизно "гађање" управо оног гена који је узроковао саму болест - наглашава проф. др Татјана Јевтовић Стоименов, шеф лабораторије и редовни професор на Медицинском факултету.

Проф. Стоименов појашњава да апарате које је лабораторија добила као донацију имају само врхунске светске установе:

- То ће нам омогућити да за наше пацијенте можемо да радимо анализе гена за све болести које су моногенске или полигенске и на тај начин обезбедимо превенцију, брзу дијагностику и развој прецизне медицине у Србији. Прецизна медицина значи да, ако једну болест узрокује већи број мутација у генима, анализом гена тих пацијената наћи ће се о ком се тачно гену ради и тада ће моћи да се примени циљана терапија.

Професорка објашњава да су карцином дојке, дебелог црева, плућа, болести које су се некада у прошлости лечиле тако што се одређени протоколи цитостатика дају свим пацијентима. Захваљујући оваквим апаратима, радиће се анализе које ће омогућити прецизно таргетирање управо оног гена који је узроковао саму болест, појашњава наша саговорница и истиче да неће давати само резултате него их и тумачити.

- Анализе ће радити доктори наука и даваће тумачење добијених резултата помажући тако нашим колегама на клиникама да тачно знају како треба да поступе у лечењу пацијента. У лабораторији ће се додатно радити анализе гена који учествују у метаболисању лекова, хране - истиче проф. др Јевтовић Стоименов.

На основу гена можемо да правимо процену о томе којим би, рецимо, спортом могао или требало да се бави неко ко показује склоност ка бављењу физичким активностима. То су гени који су одговорни за снагу или за брзину. Ова лабораторија ће бити будућност у медицини, каже професорка Татјана.

Вајар Драган Дробњак поред статуе Џона Фронтингема

АМЕРИЧКИ ДОБРОТВОР СПАСАВАО СРПСКУ ДЕЦУ

ЛАБОРАТОРИЈА за генетска испитивања носи име Џона Фронтингема, добротвора који је у Првом светском рату помогао српском народу спасавајући његову децу. Био је банкар из Њујорка, али је напустио живот у изобиљу и придружио се српској војсци у Солуну како би помогао народу и Србији. Српску децу која су остала без родитеља збрињавао је у прихватилиштима и слао их на сигурно у Француску, Енглеску, Грчку и Америку где су наставили школовање. Спасао је на овај начин више од 6.000 српске деце да би након рата отворио домове за ратну сирочад у Врању и Сремској Каменици. Оженио се Јеленом, млађом ћерком Симе Лозанића, првог ректора београдског Универзитета и прешао у православље.

Споменик Џону Фронтингему рад је вајара Драгана Дробњака из Прокупља.