ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПАШИЋУ РЕКАО НЕ: У Љишком крају мало се зна о Алимпију Васиљевићу, једном од најобразованијих Срба 19. века

БИО је један од најобразованијих Срба свога доба, професор руског језика, филозофије и логике, те ректор Велике школе у Београду, више пута министар просвете и црквених дела, написао први уџбеник психологије.

У Љигу тек однедавно једна улица носи његово име, Фото Б. Пузовић

Остало је забележено и да је, као министар просвете, из политичких разлога, одбио да потврди избор Николе Пашића за професора геодезије на Техничком факултету Велике школе и да је био један од најистакнутијих русофила међу тадашњим српским политичарима. Интересантно је да у време када је био министар просвете село у коме је рођен није добило школу, а нема је ни - данас.

Ово је "лична карта" Алимпија Васиљевића, рођеног 1831. године у селу Велишевци код Љига, о коме се у качерском крају донедавно веома мало знало. Школовање које је започео 1842. године у манастиру Боговађа, прекинуо је због Катанске буне, а потом трећи разред наставио при цркви у Цветановцима код Љига. Био је писар начелника Колубарског среза, похађао Београдску гимназију, из које се, због сукоба са професором немачког језика, исписао после трећег разреда. Прешао је у Богословију, из које је упућен у Духовну академију у Кијеву где је стекао титулу магистра. По повратку у Србију, био је писар Пожаревачког округа, те професор Шабачке полугимназије.

- Учествујем у писању монографије Љига, истражујем школовање и знамените личности овог краја, у којој ће значајно место заузети и Алимпије Васиљевић - каже социолошкиња Мира Којић, библиотекарка у пензији.

Алимпије Васиљевић био велики русофил, Фото Градска библиотека Љиг

- Као извор, користила сам његово дело "Моје успомене", које је више од аутобиографије. Био је човек науке и политике. Да није био толико посвећен политичком животу у Србији, вероватно би много више постигао у научном раду. Чак четири пута био је именован за министра просвете у нестабилним владама, што је веома отежавало да се посвети науци. Алимпије је, као министар просвете, не трепнувши одбио да потврди избор будућег председника Владе Србије Николе Пашића за професора геодезије на Техничком факултету у Београду, јер се с њим није слагао у политичким ставовима.

Био је у Главном одбору Либералне странке. Током српско-турских ратова као представник Владе у Врховној команди био је у пратњи кнеза Милана Обреновића, са којим је током његове владавине био у добрим односима, а био је и министар за ослобођене крајеве.

Пензионисан је 1898. године. Уз то, био је члан Друштва српске словесности, Српског ученог друштва. Од 1892. године изабран је за почасног члана Српске краљевске академије, а за редовног није биран из политичких разлога. Почасни члан Матице српске постао је 1868. године.

- Иако је био руски ђак и један од највећих русофила међу српским политичарима тога доба, чак и посланик код руског цара, као теоретичар је био под утицајем западних идеја - истиче Мира Којић.

Мира Којић, Фото Приватна архива

- Током школовања, дошао је под утицај хегеловске деснице, али је убрзо постао један од главних присталица позитивизма. Написао је неколико књига и четрдесетак чланака из филозофије, историје, психологије и педагогије. Био један од водећих идеолога либерално-националног покрета. У Љигу је готово непознато да је тако знаменит човек потекао из овог краја. После Алимпијеве смрти, породица је продала његове рукописе, јер су били сиромашни. У Велишевцима нема никога од његове фамилије. У Љигу однедавно улица која води ка његовом родном селу носи име Алимпија Васиљевића.

УНУК КНЕЗА ВАСИЉА

АЛИМПИЈЕ Васиљевић био је унук господара Васиља Павловића, кнеза у ваљевској нахији у време Карађорђа и прве владе кнеза Милоша. Био је ожењен ћерком истакнутог либералног политичара и државника Јована Авакумовића, имали су пет кћери и сина. Алимпије је преминуо фебруара 1911. године у Београду, где је и сахрањен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације