ПОМОЋ ЖЕНАМА И ДЕЦИ ДА НЕ ТРПЕ НАСИЉЕ: Сигурна женска кућа Центра за социјални рад у Новом Саду обележила деценију и по рада

СИГУРНА женска кућа Центра за социјални рад у Новом Саду годишње збрине 110 корисника, 50 жена и 60 деце.

Скупштина града

Такође, велики број жена се и телефоном обратило за помоћ у процесу доношења одлуке да из насиља изађе, предочила је др Падејски Шекеровић, руководилац овре установе која је данашњом конференцијом „прекини тишину“, обележила 15 година рада и постојања.

Представљајући резултате рада Сигурне женске куће, она је истакла да се у протеклих деценију и по, овој установи око 11.000 особа обратило за помоћ, жене и деца која су трпела насиље у породици.

Она је додала да је поносна што је Нови Сад веома рано препознао значај рада на решавању ових проблема и што је у бројним областима, као што су родна равноправност, подстицање женског предузетништва, мере борбе за повећање наталитета, социјална заштита деце и омладине и друго, показао спремност да се храбро и истрајно стави на страну најугроженији друштвених група и пружи максималну могућу помоћ.

- Подручја на која би могли да положимо пажљу у наредном периоду су оспособљавање жена да остану на тржишту рада, као и становање уз подршку, након што жене напусте Сигурну женску кућу - објаснила је др Падејски Шекеровић. Поносна сам што је Нови Сад веома рано препознао значај рада на решавању ових проблема и што је у бројним областима, као што су родна равноправност, подстицање женског предузетништва, мере борбе за повећање наталитета, социјална заштита деце и омладине и друго, показао спремност да се храбро и истрајно стави на страну најугроженији друштвених група и пружи максималну могућу помоћ.

Председница новосадског парламента MSc Јелена Маринковић Радомировић, у обраћању пристунима, истакла је да је рад на подизању свести шире јавности о неком проблему увек дуг и мукотрпан посао, али је он, „захваљујући свима онима који су на томе радили, како у оквиру професионалних и стручних тимова, тако и у оквиру бројних организација цивилног друштва, постао део наше свакодневице и једини прави пут ка општем напретку нашег друштва“.

- Иако само постојање Сигурне женске куће подразумева и постојање озбиљног проблема у друштву, који је присутан у читавом свету, треба рећи да се степен развоја једног друштва мери и по томе на који начин се оно, кроз стратешка и институционална решења, бори за пуно остваривање права свих његових чланова, а пре свега оних најрањивих категорија. У нашој земљи су прва истраживања о распрострањености и карактеристикама насиља над женама спроводиле организације цивилног друштва. Добијени резултати упућивали су на закључак да друштвени ресурси у вези са заштитом од породичног насиља нису били довољно развијени, али и да су жене мало и недовољно користиле и оне механизме које су имале на располагању, обесхрабрене чињеницом да се породично насиље толерише - подсетила је председница новосадског парламента.

О значају мултисекторске сарадње у заштити жртава насиља говорили су руководитељка Групе за сузбијање малолетничке делинквенције и насиља у породици ПУ у Новом Саду Далиборка Војводић Томовић и заменик тужиоца у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду Слободан Јосимовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације