ТРГ РАДИЧЕВИЋУ, УЛИЦА СТОЈИЋУ: Драгачевци се одужили идејним творцима сабора трубача у Гучи
ИДЕЈНИ творци Драгачевског сабора трубача у Гучи – Бранко В. Радичевић (1925 - 2001) и Никола Ника Стојић (1930 - 2020) добиће своје улице у престоници трубе.
Фото: В. Илић
Наиме, одборници Скупштине општине на последњој седници у овој години подржали су иницијативе Саборског одбора и председника Општине Миливоја Доловића да се досадашњи Трг слободе у Гучи, који обухвата плато испред Културног центра и парк поред њега, преименује у Трг Бранка В. Радичевића, и иницијативу Удружења грађана “Наше Драгачево” и Удружења самоуких сликара и вајара да се део досадашње Улице Богдана Капелана додели Ники Николи Стојићу, културном посленику из Гуче.
Иницијативе су подржане од стране свих одборника, имајући у виду значај Бранка В. Радичевића и Нике Николе Стојића за настанак и концепт Драгачевског сабора трубача у Гучи, тако и утицај на очување и неговање свеукупне културне баштине драгачевског краја, сматрајући да је то најприкладнији и најбољи начин да се Драгачево одужи имену и делу двојице изузетних стваралаца.
Фото: В. Илић
У образложењу одлуке одборника наводи се да је одлучујућу улогу у организацији Драгачевског сабора трубача имао Бранко В. Радичевић, тада уредник „Дуге”, где је две недеље пре првог Сабора објавио надахнуту најаву догађаја који треба да се одигра у Драгачеву. Радичевић је имао и одлучујући утицај на програм и садржај првог Сабора, као и целе манифестације која је заживела, коју је и крстио именом Велики (народни) сабор „Са Овчара и Каблара“. По много чему личност и уметничко стваралаштво Радичевића „обојилили” су Сабор посебним виђењем народног-сеоског културног наслеђа. Поред такмичења сеоских трубача, приказивале су се и старе песме и игре, ношње и радиност (преслице, ткања, разне рукотворине), као и такмичења у традиционалним физичким надметањима мушкараца (рвање, гађање „свадбарске јабуке”).
Подносиоци иницијативе за давање имена улици Никола Стојић кажу да је са неколицином културних прегалаца, као млад интелектуалац, 1961. године организовао манифестацију Драгачевски сабор трубача у Гучи.
Као велики храст деценијама је бдио над културом, друштвеним и јавним животом Драгачева, остављајући за собом неизбрисив и непролазан траг. Потписао је преко 70 књига поезије, прича, монографија, лексикона, а као сарадник је писао за десетине часописа и новина, те рецензија за друге ауторе. Поред књижевности се бавио скулптуром и вајањем. Један је од оснивача Културно–просветне заједнице Драгачева, Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева и Еколошког друштва Драгачева. Добитник је великог броја друштвених признања, међу којима се посебно истиче Вукова награда – закључује се у образложењу.
Препоручујемо
БОГАТ ПРОГРАМ: Отворено клизалиште у градском парку у Великом Градишту
30. 12. 2021. у 11:05
ПИЋЕ ВОДУ БЕЗ АРСЕНА! Употреба градског водовода забрањена 2006. због отрова
30. 12. 2021. у 07:33
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)