"БЕЛА ФЛОТА" БЕЗ СИДРИШТА: У Смедереву је изграђено прво пристаниште у Србији, чак две године пре Београда
СА смедеревског пристаништа, пре готово век и по, даме у сатeнским рукавицама махале су белим марамицама морнарима, а данас понекад махну само упрљане руке лучких радника.
Фото Архив града
Смедерево је прво у Србији, две године пре Београда имало пристаниште у којем се свакодневно тискало око 30 бродова. Данас, на истом месту, товари се руда и лим, док поред средњoвековне српске престонице, плови на хиљаде страних крузера који немају где да пристану.
Мало је позната чињеница да је Смедерево имало прво, право пристаниште у Србији. О овоме је писао Феликс Каниц (1829-1904), истакнути аустријски археолог и путописац. По Каницу, градња кеја и пристаништа је почела 1883. године, а само две године касније је завршена. Тада је ископано 40.000 кубика земље.
Кеј је дуг 220 метара, има два по седам метара висока крила са прилазним степеништима. Тако је створен прилаз и простор за стране и домаће бродске компаније, којих је било на Дунаву.
- Преко Смедерева текао је извоз рогате марве, лоја, воска, жита, воћа, вина, чак и шишарки - записали су смедеревски историографи.
Од тада, развојем железаре, пристаниште је претворено у теретну луку у центру града, те се више у Смедерево не може бродовима...
- Стари кеј и данас испраћа ниске и високе воде умиреног Дунава,. Пристају тегљачи и барже ради истовара руде гвожђа, кокса. Ту се утоварује роба из Железаре - топло и хладно ваљани котурови и трака - каже градски хроничар Никола Тасић Цале, машински инжењер у пензији, некада радник "Железаре".
Деценијама разне власти обећавале су Смедеревцима пристаниште за туристичке бродове, али држава сада улаже милионе евра у лучки терминал неколико километара низводно од старог пристаништа, док Смедеревци губе милионе који би могли да се слију у градску касу.
КРАЉ АЛЕКСАНДАР И КРАЉИЦА ДРАГА
ЧЛАНОВИ династије Обреновић, у свој летњиковац у Смедереву, углавном су долазили бродом. Остала је записана анегдота с дочека пароброда с краљевским паром 1902. године на смедеревском пристаништу. У говору добродошлице, председник општине Живко Пандуревић обратио се народу речима: "Ми смо се овде окупили да дочекамо и поздравимо милога нам краља Александра, госпођу му Драгу, оца му Милана и милу му мајку Наталију." Народ се ускомешао, а краљ одговорио: "Знам те Жико, платићеш ми кад дођеш у Београд!".
Препоручујемо
ДУНАВСКИ ПИРАТИ КОД СМЕДЕРЕВА ПОНОВО НАПАДАЈУ: Трећи напад на бродове у два месеца
09. 10. 2020. у 16:21
СНЕГ ЗАВЕЈАО СМЕДЕРЕВO: Саобраћај успорен, током дана дошло до неколико незгода (ФОТО)
10. 01. 2022. у 15:06
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)